Danas, 5. januara, srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Tucindan, praznik koji predstoji Božiću. Ovaj dan, poznat i kao „Dan pred Badnji dan“, ima duboko ukorenjena narodna verovanja i običaje koji se praktikuju širom Srbije. Tucindan je vreme kada domaćinstva obavljaju poslednje pripreme za najradosniji hrišćanski praznik, Božić, koji se slavi 7. januara. Ove godine, Tucindan pada u nedelju, što je savršen trenutak da se kuća spremi za prazničnu trpezu i porodičnu atmosferu.
Jedan od najvažnijih običaja vezanih za Tucindan je priprema pečenice. Prema narodnom predanju, naziv „Tucindan“ potiče od rituala u kojem se prase, pre nego što bude zaklano, tuklo ušicom sekire preko grudve soli u platnenoj vrećici stavljene na čelo životinje. Ovaj ritual, koji ima korene u predhrišćanskom paganskom verovanju, bio je deo žrtvovanja božanstvima, a kasnije ga je Crkva prihvatila i hristijanizovala. Na ovaj način, narod je obezbeđivao jaču i mrsniju hranu koja je bila potrebna u zimskim mesecima, nakon božićnog posta.
Božićna pečenica, koja se obično priprema od praseta ili jagnjeta, peče se na Badnje veče i unosi u kuću. Međutim, u nekim krajevima postoji verovanje da živina ne sme biti na božićnoj trpezi jer simbolizuje „nazadovanje i rasturanje kuće“, jer „kljuca i baca zemlju iza sebe“. Zbog toga, ako se živina ipak kolje za supu, verovanje nalaže da se odmah bace njene glava i noge.
Tucindan je takođe vreme kada domaćinstva pripremaju kuću za nadolazeći Božić. To je dan kada se nabavljaju orasi, smokve, suve šljive, bombone i novčići koji će se prosuti na Badnje veče. Zanimljivo je da na ovaj dan ništa ne sme biti davano ni iznoseno iz kuće, jer bi to moglo izazvati gubitke tokom cele godine. Takođe, veruje se da je Tucindan pravo vreme da se vrate dugovi, kako domaćinstvo ne bi bilo u dugovima do sledećeg Božića.
Jedan od interesantnijih običaja na Tucindan odnosi se na decu. Na ovaj dan, prema verovanjima, deca ne smeju biti tučena, jer bi im to moglo doneti lošu sreću tokom godine, a čak bi im mogli izaći čirevi.
U nekim krajevima, običaj je da na Tucindan večera bude servirana na podu, a ne za stolom. Za večerom, na stolu se postavljaju so i beli luk, a potom slede hleb, pasulj, kupus i druga posna hrana. Takođe, domaćin mora biti okrenut ka istoku, čime se, prema verovanjima, simbolizuje dolazak svetlosti.
Tucindan je dan bogat običajima i verovanjima koji čine predprazničnu atmosferu još posebnijom. Svi ovi rituali i običaji čine ovaj dan prepun tradicije i simbolike, koje nas podsećaju na bogatstvo narodnih običaja i značaj zajedništva pred najveći hrišćanski praznik – Božić.
.gif)
.gif)
