Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici obeležavaju 28. maja Vaznesenje Gospodnje, praznik koji je u narodu poznat kao Spasovdan.
Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu, koji se obeležava 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova), i uvek je u četvrtak.
Vaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se Isus Hristos četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima – dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo, i „seo s desne strane Boga“.
Spasovdan je krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu.
Hram Vaznesenja Gospodnjeg na Bagljašu
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:
– Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.
Običaji na Spasovdan
Za Spasovdan kao krsnu slavu kolje se jagnje i sprema se cicvara. Naši stari nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana. Takođe su verovali da na taj dan muškarci ne treba da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju, pa to nisu tog dana ni činili.
Spasovdan je slava MZ „Sonja Marinković“ i „Veljko Vlahović“ foto: arhiv
Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine. Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod okupljao i veselio.