Na današnji dan pre 18 godina, 24. marta 1999. godine, počela je NATO agresija i bombardovanje naše zemlje, koje je trajalo 78 dana, sve do 9. juna, kada je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu.
Širom Srbije danas se održavaju komemorativni skupovi, polažu venci na spomen-obeležja i odaje počast vojnim, policijskim i civilnim žrtvama iz tog perioda. Tokom agresije na tadašnju SR Jugoslaviju ubijeno je najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Poginuo je 1.031 pripadnik Vojske i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode kao nestale. Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
Povodom Dana sećanja upriličen je skup u Gradskoj kući u Zrenjaninu, a nakon toga je održan pomen i položeni venci na spomen-obeležje pripadnicima vojske, policije i dobrovoljcima poginulim u ratnim sukobima 1991-1999. godine. Vence su položili predstavnici Vojske Srbije – Garnizona Zrenjanin, Grada Zrenjanina, Srednjobanatskog upravnog okruga, Organizacije rezervnih vojnih starešina, udruženja ratnih vojnih invalida, vojnih penzionera i ratnih veterana, kao i članovi porodica poginulih boraca. Pomen je služio starešina hrama Svetog Arangela Mihaila u Zrenjaninu jerej Veselin Vlaški.
U ime Grada Zrenjanina venac su položili predsednik Skupštine grada Oliver Mitrović i pomoćnici gradonačelnika Željka Milošević i Simo Salapura. Obraćajući se prisutnina, Salapura je istakao da se danas sećamo žrtava NATO bombardovanja naše zemlje i odajemo im dužnu počast.
“Ni nakon 18 godina rane i posledice te agresije još nisu sanirane, materijalna šteta naneta Srbiji nikada nije u potpunosti nadoknađena, a ljudski životi su nenadoknadivi. Iako naš grad tada nije pretrpeo direktnu materijalnu štetu, stradali su naši sugrađani, koji su branili zemlju kao pripadnici vojske, policije ili kao dobrovoljci, koji su se suprotstavili znatno jačem neprijatelju sa jednom jedinom željom – da odbrane svoj narod i svoju otadžbinu”, kazao je Salapura i dodao da je u obavezi grada da se seća svojih poginulih sugrađana ne samo na današnji dan, već i u drugim prilikama, kao i da pomaže njihovim porodicama.
“Dan sećanja prilika je i da ukažemo da naša zemlja, na državnom nivou, ali i svi mi u lokalu, moramo činiti sve da politika koju vodimo bude takva da nikada više ne dovedemo državu u situaciju u kakvoj je bila 1999. godine. To se danas čini ne samo kroz aktivnu saradnju sa međunarodnom zajednicom, već i jačanjem odbrambenih snaga i sposobnosti naše Vojske i policije. Ne želimo nikada više da nam se ponove događaji od pre 18 godina, ali ćemo uvek, svi zajedno, stajati u odbrani otadžbine, kad god budu ugrožene njena bezbednost i suverenost. To neka bude poruka Grada Zrenjanina za ovaj Dan sećanja, koji se danas obeležava širom Srbije”, poručio je na današnjem skupu pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina.
Vojni savez NATO, sa udruženih 19 država članica i pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, 24. marta 1999. godine u 20 časova počeo je vazdušne napade na vojne ciljeve u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. U neprekidnim vazdušnim napadima teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve, manastiri…
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno. Srušena su sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu, bombardovani su centri Beograda, Niša, Prištine, Kragujevca, Užica, Čačka… Velike civilne žrtve zabeležene su tokom bezobzirnih napada na Aleksinac, Niš, Ćupriju, Kuršumliju, Prizren, u Grdeličkoj klisuri, pogođena je i kineska ambasada u Beogradu, gde je takođe bilo žrtava.
O početku agresije na našu zemlju, njenom toku i posledicama, ali i velikom otporu naših vojnih snaga govorio je komandant zrenjaninskog garnizona pukovnik Živica Ognjanov. On je kazao da je od izuzetnog značaja za generacije koje dolaze da poznaju prošlost kroz koju smo zajedno prošli.
“Zato postoji i ovaj dan sećanja, zbog čega smo se danas okupili na ovom mestu. Sve je tokom agresije bilo na strani NATO snaga, osim morala, rodoljublja i snalažljivosti, a Vojska Jugoslavije se oduprla alijansi van svakih očekivanja. Moć našeg maskiranja, brzih manevara i obmanjivanja pokazala se efikasnijom od najsavremenije ratne tehnike. Život je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja i svaki slobodan građanin u njoj je naša pobeda. Na te pobede nas obavezuju sene svih poginulih u tim strašnim danima proleća 1999. godine, ali i svih drugih koji su dali živote za slobodu svoje otadžbine. Nijednim svojim postupkom ne dozvolimo da njihova žrtva bude uzaludna”, poručio je Ognjanov.
Predstavnici zrenjaninskog garnizona najavli su akciju izrade spomen-panoa, posvećenim pripadnicima Vojske poginulim u ratnim sukobima tokom devedesetih godina i njihovog postavljanja u spomen-sobi garnizona. Danas su prisutni mogli da vide prva dva panoa, i čuju nešto više o poručniku Nikoli Vujčiću i zastavniku Savi Erdeljanu, stradalim na prostoru Kosova 1998. i 1999. godine.
U današnjem programu učestvovali su i hor “Žene mironosice”, kao i glumac Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” Jovica Jašin.
izvor:zrenjanin.rs
.gif)
.gif)
