Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih u Zrenjaninu je danas obeležila Međunarodni dan slepih i slabovidih lica, poznat kao „Dan belog štapa“ uz poruku da se im se prizna pravo na jednake šanse u svim oblastima života.
Na samom početku, sekretar organizacije Radmila Marinković pročitala je ovogodišnji proglas povodom Dana belog štapa.
Predsednik Atila Križik kaže da je Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih Zrenjanin osnovana 1948. godine, da obuhvata čitav Srednjobanatski okrug i broji 330 članova svih starosnih dobi, od dvogodišnje devojčice Magdalene, do najstarijih članova sa više od devedeset godina.
– Brinemo i radimo sa slepim i slabovidim licima kroz radionice, obuke i edukacije. Imamo obuke o čitanju i pisanju Brajevog pisama, korišćenju pomagala za čitanje zvučnih knjiga, samostalno kretanje belim štapom i korišćenje novijih asistivnih tehnologija kao što su pametni telefoni, aplikacije i računari.
Navodi da sve to omogućava slepim i slabovidim ljudima nezavisnost i samostalnost, kvalitetniji i bolji život.
– Trenutno su najveći problemi organizacije finansijske prirode. Nalazimo se u teškoj finansijskoj situaciji. Potrebna je bolja pomoć svih lokalnih samouprava, a naročito Grada Zrenjanina na čijoj teritoriji imamo više od dve trećine članova. Imamo obećanja i nadu da će to uskoro biti rešeno. Gospodin gradonačelnik, Simo Salapura, i gospodin zamenik, Saša Santovac, su obećali da će pomoći.
Dodaje da je njihov problem isti kao i svih slepih i slabovidih ljudi u zemlji, a to je problem zapošljavanja.
– Privreda, i pored toga što je zakon dobar, ali kazne nisu toliko velike, pre će platiti 50.000 dinara kaznu za nezapošljavanje osobe sa invaliditetom, nego da zaposle slepu osobu. Zbog nepoznavanja slepih i slabovidih osoba jednostavno nisu sigurni šta će im to doneti, a može im doneti samo dobro. Neko od nas ko se zaposli, ne želi da tu sedi ceo dan, već želi da radi. Potrebno je da naši privrednici shvate da slepi i slabovidi ljudi mogu da rade i da budu korisni članovi društva.
Na pitanje kako ocenjuje pristupačnost za slepa i slabovida lica na lokalu kaže da situacija nije odlična.
– Ne mogu da kažem da je pristupačnost grada baš odlična, postoje tu određeni problemi na koje ukazujemo. Problem ne možete prepoznati dok se ne nealazite u situaciji u kojoj se nalaze slepi i slabovidi ljudi. Vodili smo razgovore oko zvučnih semafora, taktilnih staza i o nekim barijerama koje su na smetnji. Mi to ukazujemo Gradu i on to rešava kad može i onoliko koliko je u mogućnosti. Za neke stvari se zakasnilo, poput centra. Kada se renovirao ceo centar nije na vreme prepoznato da bi tu trebala da se nađe taktilna staza, e sad da se to radi naknadno to je već skupa investicija. To ukazuje da treba da imamo bolju komunikaciju, jer verujem da kroz nju možemo sve rešiti. Nailazimo na dobru saradnju sa lokalnom samoupravom i na razuevanje, ostaje nam da to pretvorimo u finalni rezultat, zaključuje Križik.
Svečanosti su prisustvovali zamenik gradonačelnika Saša Santovac, načelnica Srednjobanatskog okruga Snežana Vučurević, direktor Gradske narodne biblioteke Milan Bjelogrlić, kao i članovi drugih gradskih udruženja sa kojima ova organizacija sarađuje.
Saša Santovac je rekao da Grad prepoznaje važnost ove organizacije koja ukazuje na probleme i aktivnosti koje sprovode, a da je posebno važna za članove, jer tu mogu ostvariti neke od svojih potreba.
– Potpuno razumemo i kada organizacija ima određene zahteve, jer su oni usmereni ka boljem radu organizacije, ali ono što jeste činjenica to je, kao što je rekao predsednik Atila Križik, što su mnogi objekti davno izgrađeni i dolazimo u situaciju da je potrebna rekonstrukcija, a to podrazumeva i dodatna sredstva. Sada se trudimo da sve što novo gradimo ili rekonstruišemo prilagodimo i ovim licima, kako bi se bezbedno kretala, rekao je Santovac.
Podsetio je i na akciju koju su organizovali pre nekoliko godina kada su od prostorija udruženja zajedno otišli do Gradske kuće i da je to bila prilika za suočavanje sa problemima koje svakodnevno imaju slepe i slabovide osobe, a to su, između ostalog, vozila parkirana na prelazima i pešačkim stazama.
– Apelujem na sve građane da o tome razmisle, da li to što čine možda nekome otežava kretanje i bezbednost. Hajde svi da učinimo nešto da jednostavno nekog ne ugozavamo, poručio je Santovac.