U Osnovnoj školi „Sonja Marinković“ poslednjih godina broj učenika se smanjuje, a jedan od razloga jeste napuštanje zemlje one dece mađarske nacionalnosti koja imaju dvojno državljanstvo.
Iako škola ima odlične uslove za edukaciju i lokaciju u širem centru grada, roditelji se neretko opredeljuju za druge škole pa i one na periferiji.
-Naša škola je jedina multietnička škola u kojoj se nastava odvija na dva jezika, na mađarskom i srpskom jeziku. Godinama patimo zbog malog broja učenika na srpskom nastavnom jeziku. Jasno nam je da nas prati predrasuda, jer je u prošlosti ovde bio dom za nezbrinutu decu „Angelina Kojić Gina“. Ljudi imaju otpor, iako imamo i bolje uslove od nekih škola. Istina je i da imamo učenike koji rade po individualnom obrazovnom planu (IOP), ali sve jako lepo uklapamo, puno radimo na tome i vrlo smo ozbiljno pristupili tom delu i u teškim uslovima – bez pedagoških asistenata i sa malo sredstava, priča direktorka škole Jelena Jenovai.
Zbog malo sredstava koja se kroz obrazovni sistem izdvajaju za finansiranje rada škole, ova zrenjaninska osnovna škola okrenula se projektima. Do sada je realizovano dosta projekata kojima su obezbeđena sredstva za opremanje učionica računarima, pametnim tablama, besplatnim bežičnim internetom.
Ipak, škola ima dugogodišnji problem sa nedostatkom fiskulturne sale koji, kako direktorka kaže, ne može više da čeka.
-Deca danas rade fizičko u dve male učionice gde smo ih podelili na više i niže razrede. Sa malo rekvizita rade vežbe koliko im prostor dozvoljava. Pre toga smo fizičko radili u adaptiranom podrumu, ali smo zbog velike vlage taj prostor zatvorili, ne želimo da ugrožavamo zdravlje dece. Trudimo se da im svaki put nadomestimo nedostatak sale, i kad god je prilika odlazimo u Karađorđev park, halu Medison, na bazen, klizalište, ali sve to iziskuje dosta truda i nema kontinuitet, a deci je upravo kontinuitet u radu fizičkih vežbi važan jer ona danas jako puno vrmena provode ispred računara, priča Jelena Jenovai.
Malo je poznata činjenica da je ova škola nekada imala jednu od najsavremenijih fiskulturnih sala u Vojvodini. Karolin Mesinger je od sopstvenih sredstava izgradila školski objekat, ali i salu koja je zimi imala klizalište, leti teniski teren i vrtove. Sala je bila opremljena spravama za švedsku gimnastiku. Kada se gradila magistrala, fiskulturna sala je pretrpela statička oštećenja, i smatralo se da je u novonastalim uslovima bezbednost učenika ugrožena. Dugo vremena je bila zatvorena, bilo je čak i pokušaja da se obnovi, a onda je početkom devedesetih doneto rešenje da se objekat ipak sruši.
-Bilo je nekih ideja i da se podigne balon sala, zatim zajednički projekat sa Domom učenika „Angelina Kojić Gina“, čak i da se deo stare zgrade preradi, i nama je zaista potpuno svejedno šta će od svega toga biti, samo da se nešto već reši jer deca jako trpe. Voljni smo da uradimo sve što možemo, kako bi se rešavanje ovog problema pokrenulo, poručila je Jenovai.
.gif)
.gif)
