I love Zrenjanin portal

  • Basicline
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Da li je jezero Rusanda presušilo – reč stručnjaka i snimci iz vazduha

Informacija koja se prethodnih dana pojavila u medijima isušivanju jezera Rusanda, zainteresovala je širu javnost. Stvorena je slika o ekološkoj katastrofi koja bi mogla da dovede u pitanje i opstanak retkih ptica koje obitavaju na tom staništu, ali i veliki resurs Banje Rusande – lekoviti peloid. 

Odgovore na pitanja šta se dešava sa jezerom i kakve bi posledice ekstremno visoke temperature u buudćnosti mogle da imaju na ovo jezero, potražili smo od dr Vesne Kicošev, načelnice odeljenja za zaštitu životne sredine Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Da li Pokrajinski zavod kao nadležna institucija nad ovim dobrom, može da potvrdi ili da demantuje informaciju da se na jezeru Rusanda ovih dana odvija ekološka kataastrofa?

PerSu marketi

dr Vesna Kicošev: Periodično isušivanje značajnog dela korita Rusande, kao deo prirodne dinamike kretanja voda na ovom području, nije ekološka katastrofa već je prirodna pojava koja ima klјučnu ulogu u očuvanju sprecifičnih karakteristika jezera i okolnih pašnjaka zbog kojih je ovo područje stavlјeno pod zaštitu kao Park prirode „Rusanda“, ali i u održavanju sastava lekovitog sedimenta, odnosno peloida. Tokom letnjeg perioda, usled isparavanja vode stvaraju se uslovi za nagomilavanje mineralnih soli na površini zemlјišta, poznato kao „cvetanje soli“. Ovakva situacija ide u korist zaštićenim i strogo zaštićenim bilјnim vrstama tipičnim za slatinska staništa, među kojima ima i lekovitih. Tokom nekoliko proteklih godina, na jezeru Rusanda bila je prisutna pojava neobično visokog nivoa vode usled čega na većem delu obale i korita nije dolazilo do punog iscvetavanja soli u periodu juli-oktobar, u meri koja je neophodna za opstanak najznačajnijih vrsta bilјaka.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Usled delovanja kojih faktora je došlo do povlačenja nivoa jezera, i da li je ove godine to drastično više u odnosu na ranije?

dr Vesna Kicošev:  Opadanje nivoa jezerske vode velikim delom vrši se isparavanjem površinske i plitke podzemne vode, a potpuni gubitak vode javlјa se tokom dugotrajnog toplog perioda bez padavina. Prethodna pojava znatnog opadanja nivoa jezera zabeležena je 2009. godine, kada je voda ostala samo u depresiji u blizini Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Rusanda“. Poslednje potpuno isušivanje Velike Rusande zabeleženo je u avgustu 2001. godine.

Na koji način se jezero inače snabdeva vodom i da li ova pojava isušivanja dovodi do pogoršanja kvaliteta vode i lekovitog blata?

dr Vesna Kicošev: Prirodno snabdevanje jezera vodom pretežno se održava iz padavina i plitke podzemne vode iz koje voda ponekad izbija na površinu u obliku uočlјivih izvora, takozvanih žmiravaca. Isušivanje putem isparavanja ne dovodi do pogoršanja kvaliteta vode i peloida. Nasuprot tome, intenzivne melioracije (odvodnjavanje i navodnjavanje), dovode do raslanjivanja jezera i ugrožavanja osnovnih vrednosti ovog područja. Takođe, dospevanjem zagađujućih materija iz naselјa i sa okolnih oranica menja se sastav vode i sedimenta jezera, odnosno dolazi do pogoršanja njihovog kvaliteta.  Na taj način smanjuje se brojnost najosetlјivijih, odnosno najvrednijih domaćih vrsta, a zamenjuju ih invazivne (agresivne strane) vrste koje su najčešće prilagođene manjem sadržaju mineralnih soli i visokim stopama snabdevanja hranlјivim materijama.

Postoje navodi da su oranice ugrožene rasejavanjem soli sa osušenog dna jezera. Da li je i kvalitet peloida ugrožen rasejanjem sedimenta sa oranica? Ukoliko je odgovor potvrdan, da li postoji rešenje ovog problema?

dr Vesna Kicošev:  Uticaj erodiranog sedimenta sa obrađenih površina (opterećenog sadržajem đubriva i pesticida) na slatinska staništa i jezero (vodu i lekoviti peloid), jedan je od klјučnih problema njihove zaštite. U obrnutom smeru, registrovano je rasejanje čvrstih čestica sa slatina (sa povećanim sadržajem soli) na polјoprivredne površine i naselјe, koje je izraženo tokom suvlјih perioda. Ovi problemi mogu se u velikoj meri ublažiti formiranjem tampon (zaštitnog zelenog) pojasa, koje čini vegetacija u blisko-prirodnom stanju. Zeleni pojasevi u polјoprivrednim oblastima imaju ulogu i polјozaštitnih pojaseva.

Ukoliko se trend sušnih godina nastavi, šta možemo da očekujemo, da li bi nekoliko sušnih godina zaredom donele dobrobit jezeru ili bi ipak narušile njegovo stanje?

dr Vesna Kicošev: Dosadašnji trend smene sušnih i vlažnih perioda nije ugrozio stanje slatinskih pašnjaka, jezera i peloida. Naprotiv, njihova zaštita u velikoj meri zavisi od uspeha restauracije prirodnog vodnog režima koja je predložena u okviru koncepta zaštite i unapređenja Parka prirode „Rusanda“. Jedan od najbitnijih rezultata restauracije treba da bude ponovno uspostavlјanje pojave „cvetanja soli“ – površina golog tla ili tla obraslog retkom halofitskom vegetacijom između kontaktne površine vode i livade, s jedne, i gušće obrasle slatinske livade, s druge strane. Takvo stanište postalo bi potencijalno mesto gnežđenja čak tri nekadašnje gnezdarice Rusande, među kojima se najbrže može očekivati rekolonizacija morskog žalara kome je ovo bilo najverovatnije poslednje mesto gnežđenja u Srbiji. Kod bilјaka, od velikog značaja bila bi ponovna pojava caklenjače koja na Rusandi nije pronađena više od 40 godina, kaže u svom zaključku dr Kicošev.

Jezero Rusanda je jedno od mineralima najzasićenijih jezera na području Panonske nizije. Područje jezera Rusanda i neposrednog okruženja u potpunosti reprezentuje stanište „panonske slane stepe i slane močvare“, koje su prema regulativi EU vrednovane kao prioritetna staništa za zaštitu u Panonskom biogeografskom regionu. Značaj ovog područja ogleda se u postojanju reprezentativnih očuvanih staništa, prioritetnih za zaštitu na nacionalnom i međunarodnom nivou, sa velikom raznovrsnošću bilјnih i životinjskih vrsta. Među tim vrstama naročito se adaptivnim kapacitetom ističu halofite, vrste prilagođene životnoj podlozi sa visokom koncentracijom mineralnih soli. Područje Rusande takođe ima verifikovan međunarodni status značajan za bilјke (IPA – Important Plant Area) i ptice (IBA – Important Bird Area).

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh