Pre sedamdeset godina, 11. februara 1953. godine, preminuo je veliki srpski slikar Uroš Predić. Rođen je u Orlovatu, 7. decembra 1857. godine, a u njemu je želeo da bude i sahranjen, kako je naveo u svojevrsnom testamentu, “kraj svoje predobre matere”, što su ga zamolili i Orlovaćani, 1949. godine. Jedanaestog februara 1953. godine dočekali su ga u tišini i uz ogromno poštovanje njegovi meštani i proneli kroz selo poslednji put, sve do porodične grobnice na mesnom groblju, blagom uzvišenju uz Tamiš. Skromna humka tek decenijama kasnije obložena je mermerom, uz novi spomenik, nalik slikarskoj paleti, s Predićevim likom i natpisom “Uroš Predić, akademik – slikar, 1857-1953, građani Orlovata”.
Orlovaćani uputili pismo Urošu Prediću sa molbom da bude sahranjen u rodnom Orlovatu
Na mesnom groblju u Uroševom Orlovatu okupili su se i ovog puta meštani i njihovi gosti, da odaju počast svom velikanu i polože cveće na porodičnu grobnicu Predićevih – na njegovo i na počivalište majke Marije i oca, sveštenika Petra. Pridružili su im se i predstavnici Grada Zrenjanina, u čije ime i u ime gradonačelnika su venac položile Snežana Vučurević i Marija Damjanović, pomoćnice gradonačelnika. Počast slikaru odali su i predstavnici MZ “Orlovat”, OŠ “Uroš Predić” Orlovat i HPTŠ „Uroš Predić“ Zrenjanin, zajedno sa učenicima orlovatske škole, kako su poručili na vencu, „njegovim osnovcima“. Pomen je održao sveštenik pravoslavnog hrama, otac Branko Marković. Prisutnima se biranim rečima obratila i Tanja Gvozdenović, ispred Udruženja za razvoj sela Orlovat.
Upriličena je i zajednička poseta hramu Uspenja Presvete Bogorodice, u centru Orlovata, graditeljsko delo istaknutog arhitekte modernog pravca Dragiše Brašovana i spomenik kulture od velikog značaja. Hram je, iako već u osmoj deceniji života, oslikao Uroš Predić, ostavljajući tako deo svog izuzetnog umetničkog opusa i svojim meštanima. Posebno mesto na ikonostasu zauzima Sveta Petka, s likom umetnikove majke, za koji je sam Predić rekao da je jedan od njegovih najuspelijih radova. Na istom ikonostasu ovekovečio je Uroš i oca i dedu, u likovima Svetog Save i Svetog Nikole, o čemu je govorio sveštenik Marković.
Rekao je da je službovao u više sela, među mnogim svetinjama i u značajnim hramovima, ali da na njega Orlovat i Uroš Predić ostavljaju poseban utisak.
„Ovo zdanje je podignuto na mestu stare, srušene crkve, i naredne godine obeležiće jedan vek postojanja. Ono što ga čini posebno značajnim, jesu dela Uroša Predića, koja je oslikao svom selu. Nisam ovde čuo nikoga od starijih da ga, u pričama, pominje kao „velikog akademskog slikara“, već ga svi, jednostavno, pamte kao „deda Uroša“, jer su ga uvek smatrali svojim Orlovaćaninom. Posebno je o njemu pripovedao pokojni Boško Stankov, čiji je otac kupio kuću Uroša Predića, sa dvorištem gde i danas raste dud, koji je posadio Urošev otac Petar. Svaki lik na ovom ikonostasu opisuje nekog i pretpostavka je da su svetitelji, poput njegovog oca i dede u Svetom Savi i Svetom Nikoli, predstavljeni u likovima nekadašnjih meštana Orlovata“, objašnjava otac Branko.
U ime crkvene opštine i Eparhije banatske, zahvalio se i Gradu Zrenjaninu, koji izdvaja sredstva i pomaže hram, i rekao da su u toku pripreme za obnovu hrama, uz nadu da će se to realizovati povodom jubileja, naredne godine.
Hram Uspenja Presvete Bogorodice podignut je 1924. godine u srpsko-vizantijskom stilu, a ikonostas je Predić završio četiri godine kasnije. Od kulturno-istorijskih vrednosti u hramu se čuvaju kopija ikona Bogorodice Bezdinske, prvi umetnički rad Dimitrija Popovića iz 1756. godine kada je slikar imao samo 18 godina; celivajuće ikone, rad slikara Živka Petrovića iz 1860 -1861; zidne ikone iz 1925. godine, rad Koste Vanđelovića; zbirka ikona nepoznatih ikonopisaca 18-og i 19-og veka. Najstarija matična knjiga datira iz 1778. godine.
Najava: Promocija obnovljenog i redizajniranog izdanja publikacije „Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?”
Obeležavanje 70. godišnjice od smrti Uroša Predića završeno je okupljanjem gostiju u mesnoj školi, gde se direktorka Biljana Murgić Fijat, u svoje ime i u ime organizacionog odbora za obeležavanje godišnjice, zahvalila prisutnima na učešću u programima organizovanim povodom ovog jubileja.
Izvor: Grad Zrenjanin
.gif)
.gif)
