Kada budu završeni radovi na obnovi dela fasade Elektrotehničke i građevinske škole “Nikola Tesla” glavni ulaz u ovo zdanje biće bezbedniji za učenike i osoblje. Istovremeno, jednoj od najlepših zgrada u centru biće vraćen stari sjaj. Da bi se fasada u potpunosti očuvala u izvornom obliku brine Zavod za zaštitu spomenika kluture Zrenjanin, čiji stručni tim svakodnevno prati radove. Poseban izazov su radovi u zgrafito tehnici.
Radovi na obnovi dela fasade EGŠ “Nikola Tesla” su pod redovnim nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kultrure Zrenjanin.
“Zavod za zaštitu spomenika je odredio konzervatorski nadzor. Tim od dvoje arhitekata i jednog istoričara umetnosti svakodnevno će pratiti radove. Posebnu vrednost na fasadama čine crteži u zgrafito tehnici koji su ovde najveći izazov i biće predmet naše najveće pažnje prilikom obnove. Osnovna delatnost Zavoda je, svakako, istraživanje i valorizacija objekata istorijske arhitekture. U tom smislu je ova škola, prvobitna Trgovačka akademija, jedan od najvrednijih objekata u gradu. Kategorisana je kao kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju”, kaže Vesna Karavida, istoričar umetnosti-konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Šta su crteži u zgrafito tehnici?
“Njena arhitektura je dobra, stilski jasno određena, sasvim u saglasju sa svojim vremenom. To ne čudi kada se zna da je autor projekta bio profesor fakulteta. Posebnu vrednost predstavlja zgrafito koji je jedinstven na teritoriji Vojvodine. Na zgradi Trgovačke akademije peštanski profesor upućuje Bečkerečane u još jedan renesansni likovni izum dopuštajući sebi slobodu da u akademskoj disciplini opšteg sklopa građevine unese lirsku, intimnu notu u vidu zgrafito-crteža u gornjoj zoni oko i između polukružnih prozora. Ovaj uspešan primer svežine i maštovitosti, neočekivan u odnosu na rustiku donje zone, ostao je do danas gotovo raritetan u eklektičkoj arhitekturi Vojvodine. Biljne vreže, girlande, medaljoni, urađeni u „zgrafito“ tehnici, svoje poreklo vode iz firentinske renesansne arhitekture. Ovaj likovni izum XVI veka se bazira na ideji da slika na fasadi izranja „grebanjem“ maltera, odnosno slojeva boje. Tokom XIX veka i ova tehnika dobija priliku za novim životom”, dodaje naša sagovornica.
Prvobitna Trgovačka akdemija i Državna muška građanska škola, danas Srednja elektrotehnička i građevinska škola „Nikola Tesla“, sagrađena je 1892. godine. Planove za njenu izgradnju je potpisao ugledni peštanski arhitekta, docent na tamošnjem Tehničkom fakultetu, plodan graditelj i teoretičar arhitekture Ištvan Kiš. Ovaj izuzetni graditelj se na ovom objektu stilski opredelio za neorenesansu koja je tada bila vodeći stilski izraz u Evropi, posebno kada su bili u pitanju školski objekti.
Pokrajinska vlada je na osnovu konkursa Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice prošle godine školi, za radove na fasadi, opredelila 3,1 milion dinara.
Prethodno je škola, takođe od sredstava Pokrajinske vlade iz decembra 2016. godine, sanirala krov, koji je sada u dobrom stanju, ali su fasade ka jezeru i ka zgradi Narodnog muzeja ostale ograđene zbog mogućeg osipanja i otpadanja gipsanih ukrasa, posebno u uslovima kišnog i vlažnog vremena.
.gif)
.gif)
