Pre nekoliko dana poglavari svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji zatražili su od državnog vrha Srbije da se trenutni status verske nastave u školskom sistemu što pre izmeni. Tačnije da joj se vrati onaj koji je imala 2001. godine kada je uvedena u škole. Predlog podnosioca zahteva je da veronauka ponovo dobije status obaveznog izbornog predmeta. Da se nastava organizuje na nivou odeljenja, a ne na nivou grupa, bez obzira na broj prijavljenih učenika za nastavu, kao i da se časovi održavaju istovremeno sa časovima alternativnog predmeta. Među potpisnicima zahteva je i zrenjaninski biskup Ladislav Nemet koji je za portal I love Zrenjanin precizirao zbog čega je važno da se veronauci vrati status koji je imala.
Patrijarh srpski Porfirije, predsednik Biskupske konferencije Svetog Kirila i Metodija i biskup zrenjaninski Ladislav Nemet, reisul-ulema Islamske zajednice Srbije Sead ef. Nasufović, biskup Slovačke evangeličke crkve Jaroslav Javornik, biskup Reformatske hrišćanske crkve Bela Halas i Veliki rabin Srbije Isak Asiel poslali su u ponedeljak zajedničku poruku predsedniku Aleksandru Vučiću, predsedniku Skupštine Ivici Dačiću, predsednici Vlade Ani Brnabić i ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branku Ružiću da se trenutni status verske nastave u školskom sistemu što pre izmeni.
“Verska nastava je imala status obaveznog izbornog predmeta 2001. godine. 2018. je došlo do promene zakona, a to se desilo zato što se od uvođenja u škole polako pažnja prema veronauci smanjila. Ona je, najpre, bila prvi čas, zatim nulti, a onda poslednji plus sedmi… Na kraju je uvedeno da deca svake godine mogu da odlučuju o tome da li će slušati versku nastavu. Izgubilo se tu mnogo stvari. Nema jasne slike šta je to”, objašnjava Ladislav Nemet, zrenjaninski biskup.
Veronauka mora biti obavezan izborni predmet
“Mi bismo želeli da se vratimo na izvorno pravno tumačenje koje je prihvaćeno te 2001. godine kada je donet zakon u vreme tadašnjeg premijera gospodina Zorana Đinđića i patrijarha Pavla. Da to bude predmet, a ne samo program. Da deca sa roditeljima na početku prvog i petog razreda, a srednjoškolci mogu i sami, odluče i da ta odluka važi četiri godine”, preciriza naš sagovornik.
Rešavanje statusa veroučitelja
Poglavari svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica traže i da se reguliše status veroučitelja. A njih je u Srbiji trenutno oko 2.000.
“Razumemo da 2001. kada je uvedena veronauka u škole nismo imali profesionalni kadar. Jer pre toga 50 godina nije bilo veronauke u školama. Sveštenici su, možda, bili spremni, ali ih nije bilo dovoljno da pokriju sve, pa je to bilo dosta problematično na početku. Međutim, 20 godina kasnije imamo dobar kadar, spreman, koji odgovara svim očekivanjima Ministarstva prosvete, a koja se propisuju i profesorima u drugim predmetima. Želimo da i naši veroučitelji dobiju to pravo da imaju stalni radni odnos. Da u tom stalnom radnom odnosu postoij mogućnost da episkop ili biskup osobi koja govori protiv crkve i crkvenog učenja zabrani da predaje veronauku, ali da ona može da ostane u sistemu. Jer danas ako episkop nekome uzme misiju kanonika, tako se zove to zvanje, on gubi posao. Mi ne želimo da ti ljudi gube posao”, kaže zrenjaninski biskup.
“Imamo različite primere u zemljama Evrope, ali i van Evrope kako se to rešava. Jer veronauka je uvedena u škole svuda gde je hrišćanstvo važno. Pa tako, na primer, u Austriji ako neko izgubi prvo da predaje veronauku škola mu daje da radi administrativne poslove. Ide u biblioteku i slaže knjige. On radi i dobija platu za svoj rad i ne sme da radi sa decom”, objašnjava naš sagovornik.
Veronauka ne treba da bude program
Veronauka trenutno ima status programa, što prema oceni predstavnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica treba što pre izmeniti.
“Predmet je drugačiji od programa. Može i da se ocenjuje i u redovnom je rasporedu. Ne može da se stavi ni kao nulti, ni kao osmi čas. Ima etičku vrednost kao i svi drugi predmeti. Onda se i naši veroučitelji više poštuju. Prema originalnom zakonu nije bilo precizirano koliko dece mora da bude da bi se u jednom razredu krenulo sa veronaukom. Moglo je da bude i jedno dete i da se veronauka drži. Danas je problem što imamo jako puno škola u kojima je malo dece i onda je borba za svaki sat, za svakog profesora “na život i smrt”. Ono što je karakteristično za veronauku jeste da se po 3-4 razreda skupljaju u jednu grupu, što nije umesno. Jer ne uče isto dete iz prvog i ono iz četvrtog razreda”, kaže Ladislav Nemet, zrenjaninski biskup.
“Ako je neko stalno zaposlen direktor će svakako želeti tu osobu da zadrži, jer za nju dobija novac iz budžeta. Ako neko dolazi sa strane kao veroučitelj, direktor mora da nađe sredstva za njega. Naravno, da će to biti posle plaćeno iz budžeta, ali prvo mora da se upiše, da se traži… To su meseci koji se gube, jer znate kako administracija radi. U međuvremenu škola mora da pokrije te troškove. Nije retko da građansko vaspitanje predaju oni koji nikada nisu završili sociologiju. Građansko vaspitanje može danas da predaje bilo ko – fizičar, gimnastičar, moler… To nije u redu. Ako su građansko vaspitanje i veronauka na istom nivou onda i za građansko treba da bude stručno lice, kao što država traži za veroučitelje da budu stručna lica”, precizira naš sagovornik.
Crkve i verske zajednice jedinstvene u svojim zahtevima
Potpisnici zahteva se nadaju da će crkve i verske zajednice zajednički sa državom uraditi sve što je potrebno da se nepravilnosti isprave i da se konačno reši, kako kažu, ovaj gorući problem srpskog društva i prosvete.
“Na sastanku koji smo imali bio je prisutan i ministar Ružić. On je rekao da će zahtev biti razmotren. Međutim, znajući da se spremaju izbori u aprilu ne bi bilo dobro da se sada donese neka neprmišljena odluka koja se kasnije ne bi sprovodila. Najvažnije je da smo mi, sve crkve i verske zajednice, zajedno podnele zahtev i to je sada u Beogradu, pred Vladom. Kada dođe nova vlada mi ćemo preduzeti nove korake da se to i realizuje”, zaključuje na kraju razgovora zrenjaninski biskup Ladislav Nemet.
.gif)
.gif)
