Četrnaestogodišnji Nikola Radišić je nova nada srpskog tenisa

Zrenjaninac Nikola Radišić je rođen 2006. godine. Ide u osmi razred OŠ „Petar Petrović Njegoš“ i odličan je učenik. Već osam godina aktivno trenira tenis i uspešno nastupa na turnirima. Kako kaže voli da igra još i stoni tenis, fudbal i košarku, kao i da gleda sport na televiziji. Iako nema puno slobodnog vremena, kada mu obaveze dozvole voli da gleda kvizove i da čita knjige. O tome šta ga je navelo da počne da trenira tenis, gde trenira, za koga nastupa, koje je rezultate postigao i kakvi su mu planovi za budućnost pitali smo našeg mladog sugrađanina Nikolu Radišića.

Četrnaestogodišnji Nikola Radišić od 2012. aktivno trenira tenis. Na odluku da se upusti u ovaj sport, kaže, veliki uticaj je imao sadašnji prvi reket sveta Novak Đoković.

„Tenis sam počeo da treniram sa 6 godina. Gledao sam Đokovića i dopalo mi se kako on igra. Roditelji su me podržali u odluci da počnem da treniram ovaj sport i odveli su me kod prvog trenera. Tako sam počeo. Drugarima je bilo zanimljivo, neki od njih su igrali sa mnom. Najviše dobrih drugova imam u drugim teniskim klubovima. Trenutno treniram na Motelu u Zrenjaninu, trener mi je Boško Vrebalov. Registrovao sam se da igram za Kikindu jer su drugari u tom klubu odlični i dobro funkcionišemo kao tim. Već više godina učestvujemo na ekipnim turnirima i postižemo dobre rezultate“, počinje priču mlada nada srpskog tenisa Nikola Radišić.

„Treniram svakog dana po 2 sata. Vikendom idem na sparinge ili turnire. Najlakši udarac mi je forhend, a najteže mi je kretanje, da stignem da se dobro namestim za sledeći udarac. Bekhend ritern je udarac koji mi, za sada, malo zadaje probleme. Mogu da kažem da nije baš lako uskladiti treninge sa obavezama u školi. Nemam puno slobodnog vremena”, dodaje naš sagovornik.

Tenis nije više samo hobi mladom sugrađaninu

Naš sugrađanin je već iskusio šta znači nastupati na turniru i osvojiti isti.

“Imam puno nagrada sa turnira. Počeo sam da igram otvorene turnire do 16 godina, prvak sam Vojvodine do 14 godina. Da bi stigao do finala moraš da odigraš bar 4 jaka meča, zavisno od turnira. Odigrao sam puno finalnih mečeva. Uvek se trudim da finalni meč posmatram kao običan. U tim trenucima znam da sam jedan od dvojice najboljih koji su uspeli da stignu do kraja turnira. Najbitnije mi je da odigram što više mečeva, da igram sa što više različitih protivnika. Sad tenis nije više samo hobi, aktivnost kojom popunjavam slobodno vreme, već deo života koji moram pažljivo da osmislim i da planiram svaki naredni korak. Dešavalo mi se nekoliko puta da poželim da prestanem da se takmičim, ali da prestanem da treniram ne. Uzori su mi Novak Đoković i Dominik Thiem“, objašnjava Radišić.

Kao što je i na sve ostale oblasti života uticala, tako je korona poremetila planove i raspored turinira u sportovima. Pa tako i u tenisu.

„Februara je državno prvenstvo do 16 godina. Planiram da se prijavim i na nekoliko međunarodnih turnira na proleće. Trudim se da redovno treniram i da budem u formi, spreman, da ne razmišljam o koroni. Problem je, međutim, naći u ovom periodu kvalitetne sparing partnere. Veliki broj turnira je otkazan. Za kvalitetnije treninge nedostaje više dece u klubu sa kojima bih igrao i, kažem, nedostaju sparing partneri“, ističe naš sagovornik.

„U budućnosti planiram da upišem gimnaziju i da budem teniski trener, nakon što završim odgovarajuće škole. Vršnjacima mogu da poručim da nije bitno kojim sportom se baviš, već da je bitno da sport bude u tvom životu. Preporučio bih tenis, jer je to individulni sport i za sve odluke na terenu si ti sam odgovoran“, kaže Nikola Radišić.

Nikola Radišić ima punu podršku porodice u odluci da se bavi tenisom

Nikolina mama Jelena kaže da je porodica od starta uz Nikolu.

„Nikola se sam prepoznao u tenisu! Videlo se kad je bio mali da ima lepu ruku, lepe pokrete ruku dok je držao tatin reket za stoni tenis. On je sam izabrao sport. To smo prihvatili već na početku, Nikola nam nije ostavio baš mogućnost izbora. Bitno je pratiti želje deteta ukoliko su one realne, ukoliko postoji realna mogućnost za napredak na tom polju. Mi se trudimo da ispratimo finansijski i vremenski koliko možemo Nikolu u ovom sportu. On nije zahtevno, razmaženo dete i svestan je da se mora odreći nekih privilegija i udobnosti ukoliko želi da napreduje“, kaže Jelena Radišić, majka Nikole Radišića.

„Uz njega smo i kada pobeđuje i kada gubi i to je najvažnije. Posle svakog meča razgovaramo o tome šta je tu bilo dobro, šta može da popravi i da menja, a šta ne treba da se ponovi. Podrška je jako važna kada kad gubi. Izgubljen poen je već prošao, treba da se misli na udarac koji dolazi“, dodaje naša sagovornica.

Nikola ima i brata, ali on nije zainteresovan za tenis.

„Na svu sreću, nije. Dušan je umetnička duša – svira klarinet, peva u horu i odlično crta. Odlično je što su različitih karaktera i drugačijih interesovanja, a opet se međusobno podržavaju“, zaključuje na kraju razgovora Jelena Radišić.

Fotografije ustupili Jelena i Nikola Radišić