I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Harmonija Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

CEKOM proslavlja dve decenije postojanja

Centar za kreativno odrastanje mladih – CEKOM ove godine slavi jubilej – dve decenije postojanja. I u trenutku kada je nastala i danas, ova organizacija bavi se problemima i dilemama mladih. Međutim, kako dugogodišnji članovi kažu, CEKOM je više od udruženja koje okuplja mlade. On je za njih simbol zajedništva i prijateljstva. Mesto na kojem su otkrili ko su, šta su i gde i dalje razvijaju svoju kreativnost. O tome kako je CEKOM funkcionisao tokom vanrednog stanja, da li su ugroženi projekti, hoće li biti nastupa van Zrenjanina, ali i načinu na koji organizacija funkcioniše razgovarali smo sa Smiljanom Tucakov, osnivačem CEKOM-a i dugogodišnjim članovima organizacije mladih.

CEKOM već dvadeset godina ima isti cilj i istu misiju, a to je da okupi mlade i da u njima podstakne kreativnost. Da im pomogne u pronalaženju rešenja za probleme i dileme koje je svako od nas u imao tokom odrastanja. Rad je organizovan u tri uzrasne grupe.

„U najmlađoj i srednjoj grupi trenutno ima ukupno oko 25-oro polaznika, a u najstarijoj grupi ih je 20-ak. Nama se broj stalnih članova svake godine kretao između 50 i 60. Ove godine je to nešto manje jer je dosta njih iz najstarije grupe otišlo van Zrenjanina. U Kulturnom centru smo svake srede i nedelje od 18 sati. CEKOM ima fejsbuk i instagram stranicu na kojima su naši kontakti, pa zainteresovani mogu da nam se jave“, kaže Smiljana Tucakov, dramski pedagog i osnivač CEKOM-a.

PerSu marketi

CEKOM nije obustavljao rad tokom korone

Korona virus uticao je i na rad CEKOM-a. Ipak, on nije bio potpuno obustavljen.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

„Tokom vanrednog stanja se nismo okupljali u KC, ali smo se dogovorili da ćemo, ipak, nešto da radimo. Ekipa je pripremila naše predstave koje su snimljene i mi smo ih emitovali na internetu. Organizovali smo sastanke preko društvenih mreža u terminima kada je inače trebalo da imamo probe. Tu smo pričali o tome kako provodimo vreme, razgovarali smo o predstavama koje smo gledali, dogovarali smo se šta bismo mogli da radimo. Interesantno je bilo i to što su članovi pravili predloge predstava koje preporučuju da se pogledaju, a koje nisu naše, već profesionalnih pozorišta i drugih amaterskih pozorišta. Pravili smo i spiskove sa predlozima knjiga za čitanje, filmova za gledanje“, objašnjava naša sagovornica.

Zbog situacije u kojoj je bio čitav svet, nastupi koje je CEKOM trebalo da ima od februara do maja su otkazani.

„Jako mi je žao što 29. marta nismo imali nastup u Beogradu. CEKOM je član Nezavisne kulturne scene Srbije. Ona je vrlo aktivna i mi smo tu aktivni. Ove godine je trebalo da se održe međuskupština i sajam. Tu je bilo predviđeno da sve članice budu u Beogradu kako bismo se što bolje upoznali i razmenili iskustva… Naša predstava Indigo je odabrana za nastup. Ali, zbog korone to nije održano. Otkazana su i amaterska takmičenja na kojima učestvujemo sa sve tri grupe“, kaže Tucakov.

Rad na predstavama koje bi trebalo da budu premijerno izvedene krajem avgusta

Po ukidanju vanrednog stanja članovi CEKOM-a su odmah nastavili rad na predstavama koje bi trebalo da budu prikazane tokom leta.

„Radićemo celog leta. Sa roditeljima dece mlađih uzrasta smo imali sastanak na kojem smo razgovarali o tome da li će neko negde putovati i videli smo da nam to neće praviti probleme u probama i da ćemo moći da završimo predstave koje smo planirali. Premijere bi trebalo da budu oko 20. avgusta. Sa najmlađom grupom radimo predstavu pod radnim nazivom Zamisli, molim te. Jasminka Petrović je objavila zbirku dramskih tekstova koju je radila u saradnji sa našim saradnicima iz Beograda koji se bave dramskom pedagogijom. Tekstovi su vrlo interesantni. Mi smo napravili izbor od 5 kratkih dramskih tekstova i objedinili smo ih u jednu priču. Za svakog ko je u grupi uvek nalazimo mesto na sceni. Ako u tekstu i ne postoji uloga, mi je sami dopišemo i uklopimo“, objašnjava naša sagovornica.

„Sa srednjom grupom smo pre korone počeli da radimo tekst od kojeg smo sada odustali, jer više nemamo glavni muški lik. Dečko koji je to trebalo da igra postaje srednjoškolac, pa on više ne može da bude član ove ekipe. Naime, ukoliko bi on bio u postavi, ne bismo mogli da idemo na festivale sa ovom predstavom, jer to ne bi bilo po propisima. Zbog toga sada iz iste zbirke radimo nov tekst. Reč je o zbirci koju je po projektu radio ASSITEJ. Oni su angažovali nekoliko mladih književnika koji su određeno vreme boravili u beogradskim osnovnim školama. Mesec, dva dana su živeli sa tom decom i nakon toga su napisali dramske tekstove o životu te dece. Reč je o mlađim tinejdžerima koji su 6, 7, 8. razred“, precizira Tucakov.

Nastajanje predstave na nesvakidašnji način 

Koliko se daje na kreativnosti polaznika potvrđuje i rad najstarije grupe.

„Sa najstarijom grupom ovoga puta koristimo metod koji je potpuno nov. Mi stalno istražujemo pozorište i njegov način rada. Ovoga puta smo krenuli od toga da svi članovi grupe kažu šta bi voleli da glume i od tih likova napravićemo potpuno novu i nesvakidašnju predstavu. To je u nastanku, ali smo sigurni da će krajnji proizvod biti zanimljiv“, kaže naša sagovornica.

CEKOM će biti aktivan tokom leta

Tokom leta osim priprema predstava, CEKOM će imati i nekoliko nastupa u gradu. Da li će učestvovati na festivalima van Zrenjanina još je neizvesno.

„Dobili smo poziv da i ove godine učestvujemo u Banatskoj bajci. Imamo termine četvrtkom u gradskoj bašti. Tu smo učestvovali ranijih godina i ta druženja sa decom su bila uspešna. Plan je i da se prijavimo na festival u Mostaru. Sigurno je da ćemo se prijaviti, ali je pitanje da li ćemo i otići. Tokom jeseni se organizje festival u Jagodini. Tamo smo učestvovali prethodnih godina, čak smo bili i pobednici. Videćemo šta će sa tim biti ove godine. Išli smo i u Knjaževac na PRKOS festival. I tamo smo jedne godine pobedili, oduševili smo publiku. Da li će tog festivala biti i dalje, ne znam“, priča Tucakov.

„U septembru treba da se održi Bina mira. To je festival na kojem učestvujemo od 2010. godine. Ideju je podnela Ahenska mreža za humanitarnu pomoć i interkulturalni rad sa mladima Evrope. Partner na projektu im je pozorište mladih iz Tuzle, sa kojim mi sarađujemo, pa smo na taj način ušli u priču. Ove godine domaćin bi trebalo da bude Banja Luka. I to čekamo da vidimo šta će biti. Kontakte imamo sa njima, ali da li će i kako biti organizovano, ne znamo“, objašnajva naša sagovornica.

Neizvesno finansiranje rada CEKOM-a

Mnogi budžeti će zbog korona virusa pretrpeti izmene. Pogotovo one stavke koje se odnose na finansiranje kulture. U CEKOM-u kažu da od projekata neće odustati, jer su i ranijih godina morali da se snalaze da ih sprovedu.

„Grad nije raspisao konkurs za dodelu sredstava. Pre korone je bio raspisan konkurs na nivou pokrajine. Tamo smo konkurisali, ali šta se sa tim dešava sada ne zna. Mi sopstvenih prihoda nemamo. Nismo ih imali ni prethodnih godina, pa smo radili. Nismo bili podržavani poslednjih godina, ali još smo tu, radimo, predstave izlaze. Snalazimo se nekako. Ne znam koliko možemo da računamo na neku finansijsku podršku od institucija u zemlji. Ove godine pogotovo, jer je situacija specifična. Mada, kažem, i prethodnih godina su slabo bile podržane nevladine organizacije ovog tipa. Sredstva je bilo, konkursa je bilo, znamo ko je novac dobio, kako je dobio, zašto je dobio… Izlišno je pričati o tome. Svako ima svoju savest i svoj obraz… Ne odričemo se projekata. Mi, članovi CEKOM-a i inače, nikada nismo uzimali honorare. U projektima se oni predviđaju, ali smo mi taj novac ulagali u predstave“, kaže Tucakov.

Članovi CEKOM-a se snalaze za predstave

„Retko kad smo nekom honorar zaista isplatili. I to smo procenjivali zbog čega treba neki honorar isplatiti. Po mom mišljenju jako je važno za ove mlade ljude koji su dugo tu i koji su celim svojim bićem posvećeni radu, a koji su nezaposleni i koji nemaju prihoda, već se snalaze kako uspeju da nam projekti prođu. Volela bih da zbog svega što rade mogu bar nešto malo da zarade. Snalazimo se tako što imamo sreću da imamo puno prijatelja van Srbije. To su pozorišta mladih sa kojima smo partneri na projektima koje oni rade preko raznih fondacija. U svakom projektu predstava je okosnica, pa onda na taj način dolazimo do novca za opremanje i postavljanje predstava. Za garderobu i scenografiju se snalazimo. Članovi sami pravi sve što mogu, plaćamo samo ono što baš moramo“, objašnjava naša sagovornica.

Svi članovi CEKOM-a učestvuju u stvaranju predstave

Većina članova CEKOM-a je u organizaciji godinama.

„U CEKOM-u sam zadužena prvenstveno za kostime, scenografiju, a počela sam da radim i sa grupom u procesu nastajanja predstave uz čitav tim. Nisam profesionalac, već prenosim znanje koje sam kroz radionice sama stekla. Ovde sam već 5 godina. Predstava nastaje zajednički. Neko napiše tekst, neko muziku, onda se tu rodi ideja o koreografiji… Onda pomislimo kako bi to izgledalo vizuelno. I čitav taj proces navodi na to kako će izgledati kostimi. Retko imamo priliku da pravimo potpuno nove kostime. Da kupimo materijal i da nam to neko sašije. To bi bilo najbolje. To smo radili samo za jednu predstavu – Legenda o čoveku krompiru. Za sve ostale smo se snalazili. Kupujemo odeću po pijacama, sekend hendovima, prepravljamo stare kostime…”, kaže Neda Kovač.

“CEKOM mi jako puno znači. Ja sam završila dizajn odeće, ali nisam još pronašla posao u struci. Ovo mi je neki način da se izrazim u tom smislu. Ovde sam upoznala mnogo ljudi. Mnogi od nas su ovde postali prijatelji. Ekipa je stvarno divna i držimo se svi zajedno”, dodaje naša sagovornica.

CEKOM maksimalno podstiče potencijale mladih

CEKOM pruža mladima mogućnost da se kreativno iskažu i da svoje potencijale razvijaju.

“Član sam CEKOM-a od 2006. godine. Kroz vreme sam dobio zvanje dramskog pedagoga, tako da vodim procese u radu sa mladima kada nastaju nove predstave. To je kreativni dramski proces. Od razgovora o temi, preko improvizacije i vežbe do nastanka same predstave. Takođe, bavim se muzikom. Često komponujem songove, pišem i delove tekstova. Uskačem svuda gde treba. Gledamo da od grupe uvek dobijemo više. Da potencijal mladih ljudi koji učestvuju u stvaranju predstave bude maksimalno iskorišten. Postojala je jedna generacija koja je jako dugo bila deo CEKOM-a. Tu su bili od svoje 5-6 godine i ostali su do kraja srednje škole. Neki su i dalje tu. Ta generacija je saživela sa CEKOM-om. Sa tom generacijom je možda bilo malo lakše raditi. Sa novim članovima morate da prolazite kroz radionice, jer su jednostavno novi i uče. I jedno i drugo je izazov”, kaže Dušan Kalejski.

“Čini mi se da danas svi zajedno sazrevamo. Ljudi koji su dugo u CEKOM-u su deo tima koji zajedno radi sa mladima. Čini mi se da kreativni tim nikada nije bio jači. Što se tiče polaznika, njih bi trebalo i moglo da bude više. Mi stalno raspisujemo konkurse i pozivamo ljude da dođu. Ne moraju to da budu samo mladi ljudi, mogu da budu bilo kog uzrasta. Bitno je da žele i da vole umetnost. Da maštaju i da budu kreativni. I ovim putem ih pozivam da nam se jave i pridruže. Možda je sad baš pravi trenutak jer počinjemo rad na novoj predstavi”, dodaje naš sagovornik.

CEKOM ima otvoren poziv za nove članove

Poziv za sve one koji se osećaju mladima za učešće u radu CEKOM-a je otvoren.

“Mladi se ne odazivaju uprkos našim pozivima. Ne znam šta je uzrok tome. Možda su malo letargični. Videćemo. Nadam se omasovljenju. Imamo tri uzrasne grupe. Najmlađa je od 5 godina pa nadalje. Mogu da nam se pridruže ljudi do 75-80 godina. To nije šala. Imamo plan da radimo predstave i sa odraslima koji su stariji od 30 godina, a koje će biti usmerene ka mladima. Baviće se temama koje se tiču mladih. CEKOM jeste omladinska organizacija, ali to svakako ne znači da glumci ne mogu da budu stariji, zreliji ljudi”, objašnjava Kalejski.

CEKOM je mnogima pomogao i da pronađu svoj poziv.

“U CEKOM-u sam od 2009. godine. U ekipu sam došao u momentu kada im je nedostajao tonac, znači striktno tehnički sam došao tu. Posle godinu dana počeo sam da se bavim i kreativnim momentima u predstavama. Od autorske muzike do režije, stvaranja scenografije, kostima… Jedino glumom se još nisam nikada bavio. Imam malo problem sa javnim nastupom koji još nisam pokušao da rešim. S druge strane dobro je da postoji neko ko ne cilja na scenu, nego ostaje iza nje i učestvuje u stvaranju predstve”, kaže Boba Vidrić.

“Ja sam ustvari bio entuzijasta. Iz hobija sam se bavio muzikom u početku. Kroz rad u CEKOM-u sam na kraju upisao Akademiju u Novom Sadu i trenutno sam student dizajna zvuka. CEKOM me je negde i usmerio šta bih mogao da radim u životu. Mladima bih poručio da dođu, da vide šta se ovde radi. Mogu da ostanu i dve probe i da se nikada više ne pojave, ali je potrebno da dođu. Osobe kojima je potrebno da se kreativno izraze one će se sigurno ovde malo duže zadržati”, poručuje naš sagovornik.

Od CEKOM-a se mnogi nikada ne opraštaju potpuno

CEKOM je za mnoge polaznike mesto gde se rado vraćaju.

“U CEKOM sam došla kao mala, mislim u 7. razredu osnovne škole. Jako mi se svidelo, bila sam tu do kraja srednje škole. Onda sam otišla da studiram, ali zapravo nikada nisam prestala da budem član CEKOM-a. Čak i kada sam otišla na studije nisam osećala da je to nešto što je gotovo zauvek. Svaki put kada sam bila u Zrenjaninu i kada se održavala neka predstava ja sam dolazila to da pogledam. Jer ovo nije samo gluma na koju možete da odete u bilo koju drugu dramsku sekciju u Srbiji, već je ovo je jedna zajednica. CEKOM je ustvari jedan zajednički kreativni rad koji ja nikada nisam prestala da volim i koji se meni jako puno svideo. Kad god sam se vraćala da gledam predstave osetila sam neku potrebu za CEKOM-om”, kaže Mirta Crkvenjakov.

“Tokom vanrednog stanja preko interneta sam odgledala neke stare predstave i još više me je uhvatila nostalgija. Pošto sam u Zrenjaninu osetila sam da mogu da se vratim i da doprinesem radu CEKOM-a. Vratila sam se da učestvujem u kreativnom radu. Manje gluma, više rad na stvaranju predstava. Već na prvoj probi sam shvatila da je to bila prava odluka. Obuzeo me je neki entuzijazam, neka moja kreativnost, kojom se nisam bavila poslednjih nekoliko godina, opet je isplivala. CEKOM podstiče kreativnost kod mladih ljudi koji možda i ne znaju da to imaju u sebi. Ja kada sam došla kao mala nisam znala šta sve imam u sebi. Bila sam jako stidljiva, dok nisam počela da glumim u predstavama. I, kažem, nije to samo gluma, jer smo oduvek svi učestvovali u nastajanju predstava. Vratila sam se u CEKOM jer osećam da on iz mene izvlači svu moju kreativnost”, dodaje naša sagovornica.

Želja članova je da odu na festival u Mostar

Ni vanredno satnje nije omelo članove CEKOM-a da stvaraju, pa su došli do ideje za neku buduću predstavu.

“U CEKOM-u sam 4-5 godina. Zadužen sam za pisanje tekstova, bio sam i na sceni. Deo inspiracije za tekstove dolazi na sastancima. Ali, kada se okupi manji krug ljudi onda se ideje iskristališu. Dogovaramo se ko bi šta mogao da napiše i onda to uklapamo. Tokom izolacije ideja je bila da svaki član napiše pismo u kojem bi se obraćao fiktivnoj slobodi iz ugla nekog kome je kretanje ograničeno. Imamo ideju da ta pisma upotrebimo za neku buduću predstavu. Nama je bilo bitno da se članovi na neki način izraze i da promisle malo o toj situaciji u kojoj smo se svi odjednom našli. Svako je to uradio iz nekog svog ugla”, kaže Predrag Karanjac.

U CEKOM-u planiraju da krajem leta otputuju na festival u Mostar, ali je pitanje da li će zbog finansija to i moći.

“Želimo da odemo na 45. Mostarski teatarski festival. To je festival autorske poetike koj se održava od 28. avgusta do 3. septembra ove godine. Moto festivala je u traganju za identitetom – mi znamo šta smo, ali ne znamo šta možemo biti. Želimo tamo da odemo i prijavićemo se za to, ali da li ćemo i otići videćemo. Želja postoji, ali pitanje je da li ćemo imati finansije. Tamo bismo imali sve obezbeđeno, ali je potrebno da platimo put. Finansije su nam uvek prepreka, ali smo se u većini slučajeva uspevali da se izborimo da otputujemo. Mostar je jedna od daljih destinacija”, zaključuje naš sagovornik.

U vreme kada su mladi zaokupljeni društvenim mrežama i kada veoma malo vremena posvećuju istraživačkom radu, jako je važno što postoje organizacije kao što je CEKOM. One podstiču kreativnost polaznika i omogućavaju neposredan razgovor o problemima i dilemama koje muče generacije.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh