I love Zrenjanin portal

  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Časopis Zrenjaninske gimnazije prešao je put dug 24 godine

Pre 20-30 godina nije bilo ništa neobično da škola ima svoj časopis putem kojeg đake informiše o najbitnijim događajima vezanim za školu. U današnje vreme primat su preuzele društvene mreže. Sve ono što se dešava u školi i oko nje može se naći na Fejsbuku ili Instagramu. To su shvatili u redakciji časopisa Zrenjaninske gimnazije “Put”. Tako je nedavno štampano izdanje pretrpelo značajne izmene, a sve ono što može da bude bitno za učenike ove škole nalazi se i na društvenim mrežama. O tome kako izgleda rad u školskoj redakciji, odakle interesovanje đaka da pišu za školski časopis, šta je značilo predstavljanje “Put”-a na Sajmu knjiga u Beogradu razgovarali smo sa članovima redakcije školskog časopisa Zrenjaninske gimnazije.

Zrenjaninska gimnazija ima svoj časopis “Put” već 24 godine. Od prvog broja do sada časopis je pretrpeo značajne izmene. Pre svega u svom izgledu, a potom i u temama koje se u njemu obrađuju. Članove redakcije trenutno čine Ana Mihajlov, Gordana Stojanović, Ognjen Šijak, Dušica Piperski, Sara Fejazagić, Teodora Šiklošić i Svasja Polaček.

PerSu marketi

“U časopisu sam od prvog razreda. Još u osnovnoj školi sam izrazila interesovanje za pisanje. Čim smo čule da u gimnaziji postoji školska redakcija Gordana i ja smo se zainteresovale, pogotovo što smo društvenjaci. Tu smo od početka i drago mi je što je časopis napredovao. Vidi se razlika od tada do sada. Sada nas ima manje, ali se tačno zna ko koji posao radi. Ranije se sve slalo profesorici i ona nas je stalno zvala na konsultacije, pa je to trajao baš jako dugo. Sada na neki način sve radimo mi đaci. Sa ostalim učenicima sarađuemo direktno i onda profesorici šaljemo samo gotov materijal. Ranije su đaci koji nisu iz redakcije slali tekstove. Oni ponekad nisu bili kvalitetni i onda je bilo problema. Bilo je nezadovoljstva ako neobjavimo neke tekstove, a deca su slala“, kaže Svasja Polaček, učenica četvrtog razreda i član redakcije “Put”-a.

Od kada je časopis “Put” izašao na društvene mreže mnogi su počeli da prate rad ove redakcije

“Sada mi imamo mogućnost da biramo šta će da se objavi u časopisu. Ranije je sve bilo do profesorice i editora. Naše je bilo samo da šaljemo naše tekstove. Nismo znali šta će biti objavljeno, a šta ne. Sad već unapred znamo kako će izgledati gotov časopis. Časopis izlazi jednom godišnje u vidu dvobroja. Društvene mreže su nešto najnovije što radimo. Neki ljudi koji nisu ni znali da časopis postoji, sada nas prate na Fejsbuku i Instagramu. Istovremeno, oni prate sve što se dešava u školi. Nama je lakše jer imamo postove koje smo objavljivali i na osnovu toga možemo da napravimo retrospektivu. To nam služi za postavku časopisa. Ne moramo da se prisećamo kada se šta dogodilo. Ja sam zadužena za fotoreportaže, ekskurzije, jezički kutak. Prošle godine sam bila odgovorna za nemački jezik“, dodaje naša sagovornica.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Iako je u školskoj redakciji već četvrtu godinu, Svasja nema ambicije da bude novinar u životu.

„Planiram da upišem jezike u Beogradu. Verovatno holandski. Taj jezik mi je zanimljiv. Nemačkim se već dosta dugo bavim, pa bih htela da naučim nešto novo. Što se novinarstva tiče, možda bih se time bavila, ali ne u Srbiji“, objašnjava Polaček.

Časopis “Put” je podeljen na nekoliko kutaka

Jednaku dužinu staža u radu u školskom časopisu kao i Svasja ima i Gordana Stojanović.

„Ja sam kroz godine bila zadužena za različite stvari. Ove godine sam dobila svoj kutak i zadužena sam za kreativni kutak. Sakupljam od đaka pesme, kratke priče, prevode naših pesama na engleski… Suština „Put“-a se nikada nije menjala, a to je prikaz đačkog života. Izgled časopisa se promenio. On je sada dosta svedeniji, više je minimalistički, što se, pokazalo se, svidelo đacima. Prethodnih godina smo imali slučajeva da, kada je podela školskog lista, jer se on ne naplaćuje već se deli učenicima, vratimo pune kutije časopisa, jer učenici nisu hteli da ga čitaju. Međutim, prošle godine možda nam je ostalo 20 ili 30 komada samo. Učenici su pokazali dosta interesovanja za časopis“, kaže Gordana Stojanović, učenica četvrtog razreda.

„List je sada podeljen u kutke i sada je to dosta organizovanije. Svako je pronašao sebe u onome što želi da piše, a svako za sebe može da pronađe baš ono što želi da čita. Prošle godine sam časopisu doprinosila samo svojim tekstovima, nisam bila ni za šta odgovorna. Profesori su bili ti koji su sakupljali tekstove. Sada kada smo podelili posao ovako, svako se u redakciji oseća odgovornim i redakcija ima potporu u svima nama. Ne stavljamo svu odgovornost na profesoricu, što mislim da je jako bitno. Od kada imamo različite kutke, kao što je recimo prirodnjački, prirodnjaci su se nakako probudili i počeli su da nam šalju tekstove. Nismo imali razvijeni deo za fotografije, a sada nam učenici šalju razne fototgrafije iz raznih država“, dodaje naša sagovornica.

Učenike najviše interesuju najave dešavanja

Izgled časopisa “Put” u potpunosti diktiraju učenici.

“Zato su đaci više i zainteresovani za časopis. Prepoznali su da su učenici ti koji rade časopis. Profesori se takođe nama okreću. Oni prate događaje na našim stranicama na društvenim mrežama. Učenike najviše interesuju najave dešavanja. Niko skoro ne čita male postere sa crnim slovima na beloj pozadini. Zato se dešavalo da se niko i ne pojavi na nekom dešavanju. Sada se mnogo njih pojavljuje na tim dešavanjima. Imali smo situaciju da je na predstavi Draga Jelena Sergejevna sala bila prepuna publike baš zahvaljujući objavi na društvenim mrežama”, objašnjava Stojanović.

“U jednom danu može da bude i po nekoliko javnih časova, tribina. Ne postoji stroga podela ko šta prati. Ko god se negde nađe on to može da piše i slika. Desi se da šetamo gradom i da vidimo neko dešavanje. I odmah imamo potrebu da to slikamo. Svaki učenik zna da reportaže objavljujemo na stranici i u časopisu i svi imaju potrebu da slikaju i da napišu gde su bili i šta su radili. Ja bih u životu volela da budem ilustrator ili prevodilac. Ruski jezik ću upisati, pa ćemo videti…”, dodaje naša sagovornica.

U redakciji kažu da dosta vode računa o kvalitetu fotografija.

“Ja sam zadužena za prikupljanje crteža i fotografija. Za rad u časopisu sam se zainteresovala tako što sam prošle godine poslala nekoliko svojh fotografija i onda me je Svasja uvela u redakciju. Jako volim da slikam prirodu i da crtam pejzaže. Naučila sam da pišem različitim stilom za časopis. Fotografija je vizuelni prikaz nekog dešavanja i mislim da je jako važan kvalitet fotografije. I dalje razmišljam čime bih mogla da sen bavim u budućnosti. Dvoumim se između hemije i grafičkog dizajna”, kaže Sara Fejzagić, učenica trećeg razreda.

Novine iz oblasti IT-ja sve zanimaju

Većinu članova redakcije školskog časopisa “Put” čine devojke. Međutim, čast muškog dela učenika gimnazije brani Ognjen Šijak.

“Ja sam se pridružio ovoj redakciji u drugom razredu iako je tada bio težak period za časopis. Trebalo je naći profesora koji će preuzeti uređivanje. Mogao je čak časopis i da se ukine, ali mi smo se potrudili da se to ne desi. Naša želja je bila da oživimo ponovo časopis. U redakciji sam zadužen za kutak za prirodnjake. To je sve iz sveta tehnologija i prirodnih nauka, iako sam ja na opštem smeru. Pišemo šta učenici rade na takmičenjima, kao i o novinama iz sveta IT-ja. Uvek sam pisao. Od prvog razreda sam pisao za čitalačku značku, pisao sam i za časopis u osnovnoj školi. Nije mi želja da budem novinar u životu, ali me je to oduvek zanimalo”, objašnjava Ognjen Šijak, učenik trećeg razreda.

“Svet kompijutera i IT-ja je popularan i nije teško da se deca zainteresuju za to, već je teško naći nešto što već nije prikazano i što nije objavljeno negde. Uvek je najbitnije istraživanje na internetu da se pronalaze stvari koje još nisu stigle u Srbiju. Atmosfera u redakciji je opuštena. Ja se uvek trudim da kada pronalazim teme one budu najaktuelnije i tekstove uvek pišem pred kraj roka da bi to o čemu pišem bilo nešto najsvežije iz oblati IT-ja. Nekada može da se desi da se piše o nečemu o čemu je već bilo reči, ali sto se onda koristi kao podsetnik. Nije sada toliko bitno da li se nešto ponovilo, ali je bitno da tema nije dosadna”, dodaje naš sagovornik.

Časopis “Put” je retrospektiva dešavanja tokom godine, a na društvenim mrežama se objavljuje ono što je aktuelno

Izlazak na društvene mreže bio je pun pogodak za školski časopis.

“Ljudima se sviđa to što objavljujemo na društvenim mrežama. Časopis je više retrospektiva onoga što se dešavalo tokom godine. Na fejsbuku je ono što je trenutno aktuelno i zanimljivo. Takođe, najavljujemo dešavanja u školi. Svi vole to što smo aktivni na društvenim mrežama, jer tu najbrže i najlakše saznaju informacije. Sada već retko ko gleda oglasnu tablu koja stoji kod zbornice. Svima je mnogo lakše da odu na fejsbuk ili instagram”, kaže Šijak.

“Oduvek sam planirao da se bavim medicinom i da budem oftalmolog. Volim ja i društvene nauke i kreativne delatnosti. Biologija i medicina su mi najzanimljivije i to kako funkcioniše ljudsko telo, a pogotovo to kako se svetlost prelama u oku i kako mi vidimo svet oko sebe na način na koji ga vidimo”, dodaje naš sagovornik.

Preporuke đaka nalaze se u časopisu “Put”

Najmlađi član redakcije “Put”-a je Ana Mihajlov.

“Tek sam se ove godine pridružila kolegama u redakciji. U osnovnoj školi sam imala želju da budem novinar, iako me jako privlače prirodne nauke i u gimaniziji sam prirodni smer. Zadužena sam za preporuke. Meni đaci šalju preporuke za serije, filmove, predstave… Ima jako puno predloga i onda moramo da radimo selekciju, kako bismo zadovoljili sve ukuse. Neko sluša rok, neko hevi metal, neko klasičnu muziku… U redakciji je atmosfera jako dobra, društvo je super, profesrorica odlično radi sa nama. Meni se jako sviđa”, kaže Ana Mihajlov.

“Plan za budućnost još nemam. Tek sam drugi razred, pa još razmišljam. Privlače me matematika, informatika, hemija, ali ko zna. Ja jako volim i da crtam i da igram, možda završim i na nekoj baletskoj akademiji. Rad u redakciji sam zamišljala drugačije nego što to zaista jeste, ali mislim da je ovo i bolje od onog kako sam ja zamišljala. Išli smo i na Sajam knjiga. Meni je to bio prvi put da idem na Sajam knjiga i baš mi je drago što sam išla”, dodaje naša sagovornica.

Urednica časopisa “Put” se dobro seća prvog broja

Rad učenika školskog časopisa “Put” kontroliše urednica Sanja Vučurević, profesor francuskog jezika.

“Urednik školskog časopisa “Put” sam postala kada je profesorica Dušica Mitić otišla u penziju koja je godinama bila urednik novina. Od januara 2019. godine sam na ovoj funkciji. Interesantno je što sam ja profesor francuskog, a uređujem novine. Međutim, pored toga što sam profesor francuskog predajem i izborni predmet jezik, mediji i kultura, tako da sam se ja upoznala sa radom medija i samim tim sam delovala kao neko ko bi mogao da nastavi tamo gde je profesorica Dušica Mitić stala, zajedno sa Aleksadrom Subotić i pre nje Milicom Velimirović koje su osnovale ovaj časopis”, kaže Sanja Vučurević, profesor francuskog jezika i urednik školskog časopisa “Put”.

“Časopis “Put” ove godine se slavi 24 godine postojanja. Moram da kažem da me za “Put” vezuju najlepše uspomene pošto je “Put” prvi put izašao kada sam ja bila u gimnaziji. Tada sam bila drugi razred srednje škole. Obožavala sam “Put” i dan danas imam sačuvane sve brojeve. Kada sam bila u srednjoj školi volela sam da šaljem svoje tekstove i pesme za časopis. Poslednjih godinu dana je to preraslo u neki uređivački rad na moje veliko zadovoljstvo. Moram da kažem da je to i jako velika odgovornost jer je ovo časopis koji je dosta evoluirao u odnosu na svoje prvo izdanje. Časopis je tri puta uspeo da bude prvak države”, dodaje naša sagovornica.

Svi članovi redakcije uživaju u radu na časopisu

Urednica školskog časopisa “Put” ima samo reči hvale za članove redakcije.

“Sa ovom redakcijom je izuzetno lako raditi. Nadam se da ću moći da nađem adekvatne nasledinke, kada ove devojke koje su maturanti odu iz naše škole. One su mi veliki oslonac u radu. I ostali članovi su fantastični. Ne mogu ništa loše da kažem za njih. Uvek su se odazvali svakom mom pozivu. Svi su radni, vredni i zainteresovani za rad u časopisu. I žele da unose novine. Časopis je zaista doživeo veliku transformaciju u odnosu na neke prethodne brojeve. Ja sam htela da izađem u susret deci i da im dopustim da oni budu ti koji će unositi novine. Nisam htela da ih ograničim i sputavam. Želela sam da to bude baš dečiji, školski časopis”, objašnjava Vučurević.

“Moram da kažem da me iznenađuje odziv dece koja su zainteresovana za rad na časopisu. Tu je dosta veliku ulogu odrigralo upravo to izlaženje na društvene mreže. Pre toga, nisu toliko bili upućeni u rad časopisa, nisu znali ni kako izgleda, niti ih je to interesovalo. Sada kada je on dostupan svima na društvenim mrežama, situacija se mnogo promenila na bolje. Deca mogu da vide šta radimo i da nađu teme koje se njih tiču, pogotovo kada je reč o radu škole. Teme ostavljam deci da biraju. Zajednički donosimo sud šta će biti u časopisu, a šta ne. Časopis se štampa u 500 primeraka. Svake godine je neizvesno štampanje, jer je to veliki trošak. Mi se nadamo da ćemo uspeti da održimo i štampanu verziju”, dodaje urednica školskog časopisa “Put”.

Predstavljanje na Sajmu knjiga

Časopis “Put” je nedavno predstavljen i na Sajmu knjiga u Beogradu.

“Učešće na Sajmu knjiga je bio zamisao Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Predsednica sindikata Jasna Janković nam je prosledila poziv da učestvujemo sa velikom željom da se na sajmu prikažu svi školski časopisi u Srbiji. Tom pozivu se odazvao naš časopis i časopis elektrotehničke škole Nikola Telsa – “Teslini koraci”. Ispred Teslinih koraka tu su bile kolege Aleksandra Mažić i Lenka Gligorijević, kao i Zvonimir Jović koji je predsednik sindikata prosvetnih radnika Vojvodine. Pored toga bio je i kolega Nikola Tankosić koji je predsednik sindikata u Zrenjaninskoj gimnaziji. Ovim putem bih želela da se zahvalim Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije na pozivu, organizaciji nastupa i finansiranju ovog projekta. Oni su omogućili da se tako nešto kao što je školski časopis prikaže na Sajmu knjiga. To je jedan odličan potez da se deca afirmišu da pišu i da stvaraju nešto lepo”, objašnjava Vučurević.

“Sam prikaz časopisa je jako dobro urađen. Mi smo tada prikazali i naše dve škole u Zrenjaninu. To je naišlo na lep odziv među posetiocima sajma. Pohvaljeni smo za učešće i to nam je dalo motiv da i ubuduće učestvujemo na ovakvim dešavanjima. Svako od dece je prikazao nešto. Ili su čitali ili su govorili pesme, poeme, skečeve… To je ostavilo veliki utisak na publiku. Uglavnom su nam prilazili učenici. Oni su hteli da vide kako izgleda jedan školski časopis. Kako deca osmišljavaju svoje časopise i kako rade. Mislim da je dobro što su deca ostvarila kontakte. Oni su se međusobno upoznali”, dodaje naša sagovornica.

U časopisu se nalaze tekstovi koji su nagrađivani na raznim takmičenjma

Redakcija časopisa “Put” se okuplja svakog utorka.

“Ovde gde se redakcija sada okuplja nam je jako lepo. To je klub učenika Pikaso. Otvoren je ove godine. Ovde se održavaju izborni predmeti. Dogovorili smo se sa kolegama koji drže te predmete da koristimo prostor kada oni nemaju ovde nastavu. Što se tiče stvari koje nam nedostaju, možda bi to bio neki kompjuter. Ostalo iskreno imamo. Što se tiče štampanog materijala škola nam uvek izlazi u susret. Mi dosta doga objavljujemo preko društvenih mreža, ali dobro je da nešto imamo i u štampanom formatu. Da pozovemo decu da se priključe radu redakcije i da nam šalju svoje tekstove, fotografije, umetničke radove”, kaže urednica čaospisa “Put”.

“Teško je napraviti selekciju tekstova, pogotovo što izlazimo jednom godišnje. U časopisu se trudimo da budu najkvalitetniji radovi. Profesori likovnog nam selektuju najbolje radove. Takođe, profesori srpskog jezika i književnosti nam daju materijale koji su po njihovom mišljenju dovoljno dobri da bi se tu našli. Besede, eseje biraju profesori filozofije. Tu su nagrađivani radovi na raznim takmičenjima…”, zaključuje na kraju razgovora profesorica Sanja Vučurević.

U redakciji školskog časopisa “Put” se nadaju da su prethodne 24 godine bile samo početak za ovaj časopis i da će on trajati još mnogo decenija.

Fotografije sa Sajma knjiga preuzete su sa sajta Zrenjaninske gimnazije

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh