„Carski porcelan iz Beča u Bečkereku“ pred Zrenjanincima od 12 – 18. maja

Od 12. do 18. maja Narodni muzej u Zrenjaninu biće domaćin posetiocima koji žele da budu deo manifestacije “Muzeji za 10”, a koja se održava sedmi put. U ovom periodu obeležiće se Međunarodni dan muzeja, Nacionalna nedelja muzeja i sedamnaesta Evropska noć muzeja. Zrenjaninski muzej pripremio je zanimljiv program. Među njima je i postavka “Carski porcelan iz Beča u Bečkereku”.

O tome šta obuhvata ova postavka, zbog čega je važna i da li će Zrenjaninci imati prvi put priliku da je vide razgovarali smo sa Dejanom Vorgićem, kustosom-istoričarem umetnosti i autorom postavke.

Šta obuhvata postavka “Carski porcelan iz Beča u Bečkereku”?

Kamerna postavka „Carski porcelan iz Beča u Bečkereku“ predstavlja pet predmeta (ili celina) koje su proizvedene u Carskoj manufakturi porcelana iz Beča u vremenskom periodu od kraja 18. do sredine 19. veka. Postavci je pridodata i jedna izuzetno kvalitetna kopija iz nešto kasnijeg perioda. Ovi predmeti gotovo nikada nisu izlagani u prošlosti. Izuzetak je kopija koja je često izlagana na stalnoj postavci, ali i jednoj tematskoj izložbi. Razlozi su svakako višestruki i bilo bi potrebno vreme za elaboraciju.

Koliko je značajna ova postavka i zbog čega?

Postavku, pre svega, treba gledati kao skup predmeta od kojih svaki ponaosob priča sopstvenu priču. Sistem dekoracije i pristup je različit od primera do primera. Na pojedinim predmetima dominira reljefno-plastični ukras, na drugima pozlata i oslikane predstave i ornamenti, a prisutna je i podglazurna dekoracija. Stilski, predmeti pripadaju od poznog baroka, preko klasicizma, pa sve do bidermajera. Oni predstavljaju vrhunska dela svog vremena izašla iz bečke manufakture osnovane 1718. godine na osnovu carskih privilegija. U pitanju je druga po redu najstarija fabrika porcelana u Evropi, posle drezdenskog Majsena.

“Carski porcelan iz Beča u Bečkereku” sadrži najstarije predmete od porcelana koji se čuvaju u Zbirci primenjene umetnosti

Šta možemo da naučimo iz ove postavke?

Svakako mnogo toga, ali voleo bih da istaknem jednu stvar koja bi mogla da promakne publici. Značajno svedočanstvo o prošlim vremenima nam predstavljaju posude koje su nekada nabavljene za gradsku apoteku „Kod Spasitelja“ u vreme kada je njen vlasnik bio Janoš Kleski. Kao što možemo videti iz natpisa na njima, apotekari tog vremena su koristili različite interesantne sastojke kao što su indijska konoplja (kanabis), apsint ili pak prilično otrovnu biljku kukuta (boliglava), koja je korišćena za ublažavanje bolova od migrene.

Koji predmet je najstariji u postavci?

Najstariji predmet na postavci je fragmentarno sačuvani tanjir iz poslednjih decenija 18. veka i šolja sa tacnicom iz 1819. godine. Ujedno u pitanju su najstariji predmeti od porcelana koji se čuvaju u Zbirci primenjene umetnosti.

Kako se čuvaju ovi eksponati?

Predmeti se čuvaju u relativno dobrim uslovima i pod budnim okom kustosa Zbirke. Jedan od njih je relativno skoro u periodu 2016-2017. godine prošao kroz konzervatorsko-restauratorski tretman naše muzejske službe.

Da li je i koliko porcelan koji se nekada pravio bio kvalitetniji od onog koji sad imamo prilike da vidimo, kupimo?

Tehnologija proizvodnje porcelana je tokom poslednjih vekova u značajnoj meri uznapredovala. Tako da kada govorimo o samom kvalitetu i strukturi porcelana on je na mnogo višem nivou danas nego što je bio u prošlosti. Najveća razlika je što se nekada sve radilo ručno, a danas je to kod evropskih proizvođača gotovo u potpunosti automatizovan mašinski proces. Naravno postoji i danas mogućnost naručivanja ručno rađenog i dekorisanog porcelana, ali je on izuzetno skup i svakako nedostupan širim masama.

Mogućnost rekonstrukcije porcelanskog tanjira koji je pronađen 2019. u Gradskoj bašti

Zbog čega je važno da se ovakvi predmeti čuvaju i prikazuju publici?

Sjaj i lepotu starog bečkog porcelana prepoznali su nekadašnji Bečkerečani koji su ga naručivali i čuvali ispisujući na taj način kulturnu istoriju grada na jednom izuzetno visokom nivou. Nakon osnivanja Muzeja ulogu centralnog sakupljača, čuvara i prezentera pokretnog kulturnog nasleđa preuzeo je Muzej, ali naravno ne treba zanemariti i aktivnu ulogu drugih institucija i kolekcionara. Ovi, kao i mnogi drugi predmeti koji se čuvaju u Muzeju, predstavljaju svedočanstvo i duh jednog vremena koje ne možemo vratiti. Ali stalnim izlagačkim naporima možemo osvežiti sećanje na njega.

Postoji li neka zanimljivost, anegdota, specifična priča vezana za ovaj porcelan?

Poslednja akvizicija predmeta je svakako interesantna. Fragmentovan tanjir je pronađen 2019. godine tokom terenskog rada na lokalitetu Gradske bašte svega nekoliko metara od glavnog ulaza i kapije, u šutu različitog pokućstvenog materijala sačinjenog od keramike, stakla i porcelana. Sasvim je opravdana pretpostavka da je tanjir bio deo inventara Županijske palate pre velikog gradskog požara iz 1807. godine. S obzirom na to da postoje kompletno sačuvani profili i lukovi oboda njegova rekonstrukcija je u potpunosti realna za izvedbu.

Fotografije ustupio Dejan Vorgić