Krajem 19. veka Veliki Bečkerek se – s obzirom na svoje privredne, administrativne i kulturne mogućnosti – sasvim približio srednjoevropskim gradovima. Opšti napredak je doživeo vrhunac početkom 20. veka, jačanjem i učvršćivanjem građanskog društva. U to vreme, grad menja izgled, grade se prve privatne dvospratnice i vrllo brzo dolazi do opšte urbanizacije.
U časopisu „Torontal“ od 3. marta 1895. čitamo da je Ivan Savić, po zanimanju advokat, započeo da gradi dvospratnicu, ali je nije dovršio. Inače, porodica Savić je bila veoma poštovana i uvažena jer je dala veliki broj intelektualaca koji su učestvovali u opštem napretku Bečkereka. Od Savića, nedovršenu kuću kupuje trgovac, došljak sa prezimenom Bukovac. O porodici Bukovac saznajemo sledeće podatke: da su praporeklom Česi, a u naše krajeve, tačnije u Srem, dolaze iz Like i Dalmacije, kao putujući trgovci sa pokretnim trgovinama. Tu u Sremu razvijaju posllove, otkupljuju zemlju, grade kuće i radnje, i osnivaju naselje koje po njima nosi ime.
Iz Srema put Banata kreću dvojica braće, znani kao Veliki i Mali Bukovac. Ovaj drugi otvara radnju u okviru bečkerečke opštinske zgrade, koja je srušena 1954. godine i na njenom mestu se danas nalazi „Vodotoranj“. Njegov brat otkupljuje Savićevu kuću preko puta i u njoj otvara radnju sa muškom galanterijskom robom.
Bukovac se, kao vispren i sposoban trgovac, vrlo brzo snašao. Svoju radnju je snabdevao najkvalitetnijom robom za čiju nabavku putuje u Beč, Peštu, Prag, a stizao je čak i do Rima i Pariza. Udovoljavajući izuzetno probirljivom ukusu Bečkerečana, nabavljao je najfinije košulje, ukrase kao što su dugmad za manžetne, zlatne igle, kaiševe, štapove, borsalina i žirado šešire, i sve to po najnovijoj modi. Bukovca nije mrzelo da putuje noću, noseći sa sobom hranu, kako se ne bi gubilo vreme po hotelima, i da bi što pre ugodio potražnji sugrađana.
Uspešan trgovac je vrlo brzo došao do investicija koje je uložio u dogradnju drugog sprata kuće koja se isticala svojom lepotom. Skladna u formi, bogatog plastičkog ukrasa, probirljivo i harmonično raspoređenih oko vrata i prozora, sa dobro promišljenim elementima različitih stilova, ta kuća dobija naziv palate. Konačno je završena 1905. godine, rad je peštanskog arhitekte kome se nije sačuvalo ime, ali je svakako bio majstor svog posla. Na drugom spratu je otvorena građanska kasina, zatvorenog tipa, u kojoj je svoje slobodno vreme provodio bečkerečki establišment uz ćaskanje i kartanje
Napisala: Mileva Šijaković, kustoos Narodnog muzeja Zrenjanin
Iz časopisa „Zavičajac“, broj 6-7 (jun-sepembar 2001. godine)
(www.zrenjaninskizavicajac.com)
Društvo zavičajaca Zrenjanina je nevladina, nestranačka, dobrovoljna i neprofitna organizacija osnovana na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti očuvanja kulture, istorije, tradicije i svih drugih vrednosti Zrenjanina i okoline.
.gif)
.gif)
