Buka može ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi

O zagađenju vode, vazduha i zemljišta dosta se piše. Takođe, i o tome kako ove vrste zagađenja utiču na zdravlje ljudi javnost često polemiše. Daleko manje se govori o problemima i posledicama koje po zdravlje ljudi može da izazove buka. Stiče se utisak da ljudi ne shvataju dovoljno ozbiljno kako izloženost neprijatnim zvucima utiče na pojavu hipertenzije, kardiovaskularnih problema, psihičkih poremećaja… O tome zašto je važno meriti nivo buke u životnoj sredini, ko su najčešći uzročnici buke, kakvi su rezultati merenja u Zrenjaninu i kako buka utiče na zdravlje ljudi razgovarali smo sa Miljanom Maksimovićem iz Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.

 I love Zrenjanin: Zbog čega je važno meriti nivo buke u životnoj sredini?

Miljan Maksimović: S obzirom na to da tehnološki razvoj društva rezultira u povećanju nivoa energije zvuka koju generišu mašine, fabrike, saobraćaj i sl, mnogi događaji u čovekovom okruženju praćeni su generisanjem zvukova koji su neželjeni i neprijatni za okruženje i kao takvi predstavljaju buku jer zvuk veoma često može svojim dejstvom da uznemirava i ugrožava čoveka i njegovo zdravlje.

Prema najčešće korišćenoj definiciji, buka je svaki neželjeni zvuk. Pored toga što ima iste fizičke karakteristike kao i zvuk, buka se razlikuje od zvuka po tome što ima različita psihofiziološka dejstva (smeta, uznemirava, ugrožava) i štetna dejstva na zdravlje čoveka. Za ocenu stanja nivoa buke, procenu štetnog dejstva buke na čoveka i preduzimanje najadekvatnijih metoda za smanjenje buke, neophodno je raspolagati što potpunijim i tačnijim informacijama o karakteristikama same buke. do njih se dolazi merenjem karakterističnih veličina buke u amplitudnom, frekvencijskom i vremenskom domenu.

Merenje buke u Zrenjaninu

I love Zrenjanin: Na koliko lokacija i gde se vrše merenja buke u Zrenjaninu?

Miljan Maksimović: Merenje buke u Zrenjaninu se vrši na 10 lokacija. Merno mesto 1 – Opšta bolnica „Dr Đorđe Joanović” nalazi se u krugu Opšte bolnice, kod ulaza u izolaciju infektivnog odeljenja, u blizini raskrsnice ulica dr Vase Savića i Bolničke ulice. Merno mesto 2 – Gerontološki centar jeste u Gerontološkom centru, pored službenog ulaza iz Principove ulice. Pri merenju aparat se postavlja pored ograde. Merno mesto 3 – Medicinska škola.  Buka se meri u školskoj zoni, kod glavnog ulaza u školu iz Novosadske ulice. Merno mesto 4 – Vrtić „Vila”. Nivo buke se meri na terasi vrtića. Merno mesto 5 –Ulica Jovana Popovića. Reč je o merenju buke u čisto stambenom području. Merno mesto je u dvorištu broja 12. I merno mesto 6 –  Ulica Olge Petrov je u čisto stambenom području, a buka se meri u dvorištu broja 56a.

Merno mesto 7 – Ulica dr Laze Kostića nalazi se u poslovno stambenom području. Merno mesto je u dvorištu broja 5. Merno mesto 8 – Pijaca Bagljaš, je, takođe, u poslovno stambenom području. Merno mesto je u dvorištu prodavnice stočne hrane iza pijace blizu raskrsnice sa Stražilovskom ulicom. Merno mesto 9 – Trg slobode 10. Uređaj se nalazi na balkonu gradske kuće u administrativno-upravnoj zoni, zoni duž autoputeva, magistralnih i gradskih saobraćajnica. Isto je i sa mernim mestom broj 10 – Bulevar Milutina Milankovića gde se buka meri u dvorištu Zavoda za javno zdravlje u administrativno-upravnoj zoni. Merenja se vrše za vremenski period od 24 časa na 6 mernih mesta mesečno. U planu je povećanje broja mernih mesta u 2020. godini.

U pojedinim zonama u Zrenjaninu nivo buke viši od dozvoljenog

Merenje se vrši savremenim uređajem kojim je moguće sprovesti merenje dugovremenskih ekvivalentnih nivoa buke, kao što su interval za 24h L_den (day-evening-night/dan-veče-noć) i ostali osnovni indikatori buke povezani sa uznemiravanjem stanovništva. Dugovremenski intervali su pouzdaniji i daju znatno tačnije podatke o nivou buke tokom dana i noći.

I love Zrenjanin: Šta pokazuju rezultati merenja nivoa buke?

Miljan Maksimović: Uzimajući u obzir 2018. godinu, kao i veći deo 2019. godine, rezultati merenja ukazuju na povećan nivo buke u životnoj sredini tokom dnevnih i večernjih intervala merenja u zonama koje su prilično izložene uticaju saobraćajne buke, zoni I koja obuhvata područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta i zoni II – školske zone. U pogledu inteziteta noćne buke, srednje godišnje vrednosti su veće od dozvoljenih izuzev zone koja obuhvata čisto stambena područja, odnosno ne odgovaraju propisima. U zonama 4 i 5 – poslovno stambena područja i administrativno-upravna zona, duž autoputeva, magistralnih i gradskih saobraćajnica, izmerene vrednosti su identične dozvoljenim.

I love Zrenjanin: Koji su najveći uzročnici buke u gradu?

Miljan Maksimović: Glavni uzročnik koji doprinosi povećanju nivoa buke u gradu je saobraćaj. Tačnije motorna vozila od kojih mnoga ne ispunjavaju savremene zahteve o nivou buke koju proizvode svojim radom. U savremenom svetu, generalno, postoji opšta tendencija povećanja nivoa komunalne buke.

Drumski saobraćaj je najrasprostranjeniji izvor buke i primarni je uzrok ometanja ljudskih aktivnosti. Drumski saobraćaj uključuje sledeće izvore: automobile, motocikle, kamione i autobuse. Buka koju proizvodi drumski saobraćaj pri kretanju vozila konstantnom brzinom zavisi od: brzine vozila, strukture saobraćajnog toka, prirode površine, topografije terena, meteoroloških uslova i rezidualne buke. Od ostalih uzročnika buke treba izdvojiti industriju i građevinske mašine koje se koriste pri izvođenju javnih radova.

Buka može da se smanji na razne načine

I love Zrenjanin: Na koji način je moguće smanjiti nivo buke?

Miljan Maksimović: U poređenju sa drugim faktorima životne sredine, za kontrolu buke u životnoj sredini veoma često nema razumevanja, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja “skrivenih” efekata koje buka može da izazove kod čoveka. Takođe, često se zaboravlja na kumulativni efekat koji buka ima kada izlaganje buci traje duži vremenski period.

Nivo buke je moguće smanjiti primenom više mera kao što su promena režima saobraćaja-pridržavanje ograničenja brzine, pešačke zone, „ekološki semafori“, sa oznakom „Molimo ugasite motor“, zatim obilaznice za teretna vozila. Znatan broj teretnih motornih vozila, koja prolaze kroz grad, ne koristeći tranzitni pravac, doprinose povećanju nivoa buke. Zaštitne ograde duž opterećenih saobraćajnica, železničkih pruga. Primena strožih ograničenja pri tehničkim pregledima vozila koji važe u EU. Posebne takse za bučnija vozila i/ili isključivanje iz saobraćaja vozila sa prekomernom bukom.

Zoniranje uz ozelenjavanje naselja osim na poboljšanje mikroklime (temperature, vlage, dejstva vetra i aerozagađenja) utiče i na zaštitu od buke. Preporučuje se redovna primena građevinskih sonoizolacionih materijala.

Potreban je pregled projekata industrijskih objekata u cilju ispunjenja uslova za zaštitu od buke i redukcija buke na radnom mestu. Važni su edukacija i zdravstveno prosvećivanje stanovništva, kao i propisi o merama za postavljanje prepreka za prostiranje zvuka i plan primene propisa za snižavanje nivoa buke. Dalje sprovođenje merenja tzv. dugovremenih ekvivalentnih nivoa buke, kao što su ukupni interval za 24h L_den (day-evening-night/dan-veče-noć), indikator buke povezan sa uznemiravanjem stanovništva i L_night (noć)  indikator buke povezan sa ometanjem spavanja.

Buka i te kako utiče na zdravlje ljudi

I love Zrenjanin: Kako na zdravlje ljudi utiče buka?

Miljan Maksimović: Što se tiče uticaja buke na zdravlje ljudi, a u pogledu inteziteta postoji nekoliko stepena. Buka od 30-60 dB se uglavnom dobro podnosi i smeta samo osetljivim osobama. Intezitet od 65-90 dB šteti organizmu u celini, ali izaziva i smetnje sluha. Veći inteziteti buke izazivaju oštećenje sluha i mentalnog zdravlja. Ekstremno visok intenzitet buke, npr. impulsni zvuk može da izazove trenutno oštećenje sluha. Ukoliko je buka u zatvorenom prostoru preko 25-30dB, moguć je negativan uticaj na san. Takođe, taj nivo negativno utiče na koncentraciju i sposobnost učenja. Nešto viši nivoi uzrokuju smetnje u sporazumevanju.

Posledice dejstva buke mogu biti fizičke i ogledaju se kroz ometanje sna, problema sa sluhom, nagluvosti, poteškoća sa čujnostima određenih frekvenci (tzv.maskiranje). Psihički uticaj su stres kao rizik – činilac za srčani infarkt, loše raspoloženje, ljutnja, osećaj nemoći, demotivisanost, smanjenje životnog i radnog elana, povećana potreba za lekovima, veća učetalost pravljenja grešaka, smanjena mogućnost učenja.

Socijalne posledice su problemi u komunikaciji zbog povećanog nivoa buke, nemogućnost upotrebe terasa, balkona, smanjen boravak na otvorenom, svojevrstan vid „getoizacije“. Ekonomski aspekti nisu beznačajni – veći troškovi lečenja, invaliditet uzrokovan slušnim problemima – najčešća profesionalna bolest, obezvređenje određenih zemljišnih parcela i sl. U principu, što je veća jačina buke, to je potrebno kraće vreme da se izazovu negativne posledice. Zagađenje buke ima sve veći značaj i ogleda se u pomenutom štetnom dejstvu  na ljude. Smanjena sposobnost učenja, izazivanje nespokoja, uznemiravanja, pa do ozbiljnih posledica – hipertenzija, kardiovaskularne bolesti i sl.

Deca su posebno osetljiva na buku

Procena je da se u EU dogodi 10.000 preuranjenih smrtnih ishoda zbog prekomerne buke. Svojevremeno, epidemiološka studija u Beogradu ukazala je na povezanost između nivoa noćne buke i učestalosti arterijske hipertenzije. Iako u kliničkom pogledu male, postoje statistički značajne razlike u izloženosti buci i visini krvnog pritiska i brzine rada srca kod predškolske dece. Imajući u vidu dužinu spavanja, intezitet noćne buke i količinu vremena koje deca provode van kuće, štetni efekti buke mogu biti naročito izraženi u dečjem uzrastu.

I love Zrenjanin: Možemo li se sami zaštititi od buke i kako?

Miljan Maksimović: Ukoliko se metode za kontrolu buke na samom izvoru ili na putevima prenošenja zvučnih talasa iz praktičnih razloga ne mogu sprovesti ili ukoliko daju nezadovoljavajuće rezultate, poslednja prilika da se nivo buke svede u prihvatljive granice, pre svega, za čoveka, je da se preduzmu odgovarajuće mere na samom mestu prijema. Buka se na mestu prijemnika može smanjiti promenom lokacije prijemnika, pravilnim lociranjem stambenih objekata i prostorija i primenom arhitektonskih rešenja. Zvučna izolacija prijemnika i akustička obrada prostora se, takođe, preporučuju. Primena ličnih zaštitnih sredstava, tipa ušnog štitinika, ušnog čepa ili kacige sa ušnim štitnicima nije pogodna za rešavanje problema buke u životnoj sredini, već se kao mera primenjuje samo na radnom mestu u neposrednoj blizini mašina kao izvora buke.

Merenja buke u životnoj sredini i geografski predstavljena distribucija emisije buke za određeno područje, gde su bojama predstavljeni različiti intervali nivoa buke, omogućuje identifikaciju problematičnih tačaka u urbanoj  sredini u kojima je nivo buke viši od normativa. To je ujedno osnov za planiranje postupaka i akcija za smanjivanje nivoa buke, kao i za planiranje izgradnje. Neophodni koraci bi bili prikupljanje podataka o saobraćaju i industriji, uvođenje digitalnih modela koji uključuju građevine, barijere, topografiju terena i izračunavanje (budućeg) verovatnog nivoa buke korišćenjem odgovarajućih softvera i modela propagacije buke.

Buka je karakterističnija za grad nego za selo

I love Zrenjanin: Da li se nivo buke meri i u naseljenim mestima i da li se nivo buke u današnje vreme drastično razlikuje u gradu i na selu?

Miljan Maksimović: Što se tiče nivoa buke u okolnim selima, merenja nisu vršena s obzirom da se najveći uticaj buke na zdravlje ljudi očekuje u urbanim sredinama gde je i intenzitet saobraćaja znatno veći.