Broj šakala se petostruko povećao – ukoliko ih uočite, obavestite Lovačko društvo

Broj šakala je u prethodnom periodu znatno povećan. Prema procenama lovaca sada ih ima pet puta više u odnosu na prethodne godine. Šakal je po prirodi predator i svaštojed koji narušava populaciju drugih vrsta divljači. Nije neobično ni toda napada i domaće životinje.

Karakteristike šakala

„Šakal je divlja životinja, predator, veoma sličan vuku. Telo mu je dugo oko metar, a dostiže težinu preko 15 kilograma. Veoma brzo trči i može preći veliku udaljenost. Retko živi pojedinačno, uglavnom u čoporima i pretežno je noćna životinja. Po prirodi je svaštojed. Šakali prate tokove reka i uglavnom nastanjuju gusto šipražje i šume. Ima ih svuda po Srbiji, a kod nas su bili karakteristični u području oko Tamiša, Tise, Potisja i u okolini grada. Sad ih sve češće viđaju u gradu i u selima. Izbegava susret sa ljudima, ali zato skoro svaka životinja će stradati od susreta sa njim“, pojašnjava sekretar Lovačkog udruženja, Damir Kravarušić.

Napada i veće životinje od sebe

„Šakal ugrožava sve životinje, i ne bira koju će napasti. Može potisnuti i lisicu, jer lisica od njega beži, zbog čega lisice i ne ulaze u sela. Dešavalo se da napadne i mnogo veću životinju od sebe, kao što je bio slučaj napada i na tele. Pre nekog vremena, obratio nam se čovek koji gaji nojeve, tražeći nadoknadu štete jer su mu šakali napadali mlade nojeve. Neretko imamo i žalbe pastira, zbog napada na ovce. Šakala na našoj teritori ima zaista mnogo. Love sve što dohvate, i ne biraju da li je to lane, zec ili fazan. I sam sam naišao na šakala koji je preklao divlje prase. Zahvaljući njihovoj brojnosti, u stanju su da ozbiljno naruše prirodan poredak jedne vrste.  Srneća populacija je skoro desetkovana, kao i populacija zečeva, i populacija lisica. Mi svake godine, pre sezone brojimo srneća grla, i ove godine je primetno da je broj naglo opao u odnosu na prošlu godinu“, konstatovao je Kravarušić.

„Jedini neprijatelj šakala može biti čovek, jer prirodnog neprijatelja nema. Šakal se boji samo vukova, a konkretan primer je bio u lovištu Deliblatska peščara. Dok su imali vuka, šakala u lovištu nije bilo. Od kada nema vuka, imaju toliko mnogo da bi rado uvezli vuka i pustili, samo da ih rastera. Šakal nije opasan po ljude, i ukoliko nije sateran u ćošak, neće napasti čoveka. Šakala je generalno teško uhvatiti, on je vrlo oprezan, ne kreće se sam, i može se reći da je prepredena životinja. Ukoliko neko uoči šakala, važno je da obavesti Lovačko društvo, ili neko od udruženja lovaca. Zahvalio bih se gradu i Gradskoj upravi na ponuđenoj pomoći u rešavanju problema sa šakalima“, naglasio je naš sagovornik.

„Šakal se boji samo vukova, a konkretan primer je bio u lovištu Deliblatska peščara. Dok su imali vuka, šakala u lovištu nije bilo. Od kada nema vuka, imaju toliko mnogo šakala, da bi rado uvezli vuka i pustili, da ih rastera. Jedini šakalov neprijatelj može biti čovek, jer prirodnog neprijatelja nema. Šakal u principu nije opasan po ljude, i ukoliko nije sateran u ćošak, neće napasti čoveka. Šakala je generalno teško uhvatiti, on je vrlo oprezan, ne kreće se sam, i može se reći da je prepredena životinja. Ukoliko neko uoči šakala, važno je obavestiti Lovačko udruženje grada, ili neko od lovačkih društava u blizini. Zahvalio bih se gradu i Gradskoj upravi na ponuđenoj pomoći, u rešavanju problema sa šakalima“, naglasio je sekretar udruženja Damir Kravarušić.

Problem ekspanzije šakala je poprimio ozbiljne razmere. Iz tog razloga grad Zrenjanin je raspisao konkurs za raspodelu sredstava, za sufinansiranje programa za suzbijanje broja šakala. Osnovni cilj konkurs je realizacija programa lovačkih udruženja, u svrhu sprovođenja zaštite ljudi i životinja od šakala.