Prodajom ruiniranog objekta u centru grada na Karađorđevom trgu u Zrenjaninu na koji je pre tri godine pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima bačena eksplozivna naprava, definitivno je otišao u istoriju čuveni “ Klub enologa Paun “ poznatiji kao “ Bricina kafana „.
Rambo Amdeus, Dragan Nikolić, Bogdan Diklić, Igor Milanović, Darko Rundek, Branislav Lečić, Božidar Đelić, Branka Katić, Zoran Kostić Cane, Partibrejkers, Milan Mumin, Rade Šerbedžija… To je samo mali broj onih koji su imali priliku da budu ugošćeni u nesvakidašnjem etno i umetničkom prostoru uz dobro domaće vino i rakiju i tradicionalnu banatsku kuhinju. „Bricina kafana“ je dvadeset godina bilo kultno mesto ljubitelja dobre zabave gde su se organizovale i razne manifestacije poput tradicionalnog MEFEVILJ-a, “ Međunarodnog festivala ljubavi i vina “ gde su pored vinara učestvovali i mnogobrojni umetnici koji su dali svoj doprinos za klub.
Nekadašnji vlasnik, Dušan Berberski Brica karatista povukao se iz civilizacije, otišao u penziju i vreme provodi u selu Taraš, nekih dvdesetak kilometara od Zrenjanina gde pokušava da napravi “ Kuću za odmor “ i “ Banatski muzej „.
– Ovde je sve drugačije. kao da sam se vratio 100 godina u prošlost. Živi se mnogo opuštenije, kao da sam u nekom skroz drugom svetu, kaže Berberski.
Dodaje i to da ga je Tisa koju je oduvek voleo u potpunosti preporodila kao i ishrana bazirana isključivo na biljkama i domaćim mlečnim proizvodima, ribi i jajima.
– Nakon života u kafani i pod stalnim pritiscima koje sam imao uspeo sam i da se razbolim. Oporavak je potrajao i sada sam kao nov. Morao sam i da u potpunosti izmenim svoje nakadašnje navike. Umesto buke slušao sam tišinu i ptice i provodio vreme na vodi i šetajući po prirodi. Upoznavao sam se sa ljudima koji ovde žive i koji su potpuno drugačiji od mene. Uspeo sam da uspostavim kontakt sa njima i da ne budem baš u potpunosti čudak, nastavlja Brica.
Za one koji nikad nisu bili u Tarašu bitno je da znaju da je to najstarije selo u Banatu, da je jedino koje ima skelu i najdužu ulicu sa puno roda a u ovom selu su snimana u poslednje vreme i dva filma “ Jesen stiže dunjo moja“ i “ Konji vrani „.
U međuvremenu se Dušan posvetio i bašti u kojoj uzgaja povrće i lekovito bilje, pravi meleme i mešavine čajeva a ima i voćnjak. Tu se nalazi i veliki broj starih predmeta koje su nekad koristili Banaćani u svakodnevnom životu, ima i puno umetničkih predmeta koje je uspeo da spase iz rasturene kafane a kuću su doterali svojim delima umetnici mr Vukašin Stojanović i mr Rastko Stefanović oslikavši fasadu.
– Planiram da sad sve lepo sredim i da napravim prostor za odmor za sve one koji stvarno žele da pobegnu iz civilizacije i da se rehabilituju negde mimo sveta. S vremena na vreme me obilaze prijatelji a posebnu zahvalnost dugujem mojim karatistima koji su bili uz mene sve ovo vreme, zaključuje Berberski.
O nekadašnjem životu i kafani u kojoj je ostavio dvadeset godina života ne želi da priča. Kaže da je preboleo i da je to prošlost. Žao mu je jedino što do sada policija nije pronašla počinioce uprkos temeljitoj istrazi koja je već tri godine u toku.