 (1).gif)
Sve je više dece od koje možemo da učimo šta znači biti human. Sara Radunović iz Banatskog Karađorđeva donirala je svoju dugu kosu za izradu perike deci oboleloj od raka. Periku koja će biti napravljena od njene kose dobiće desetogodišnja devojčica.
Odluka da donira kosu, Sari nije bila laka, ali se zbog nje, kaže, oseća srećno.
„Učiteljica me je jednom pitala zašto ne dam kosu u dobrotvorne svrhe, a ja sam tada rekla da volim svoju kosu i da ne bih da se šišam. Posle toga moj brat od strica se ošišao i donirao kosu deci oboleloj od raka. On mi je ispričao da se ta kosa daje kako bi se bolesnoj deci napravile perike. I onda sam i ja odlučila da dam svoju kosu. To jeste bila teška odluka, ali sam ipak bila srećna jer sam znala kome ide kosa. Dok sam se šišala razmišljala sam kako će ta deca koja će dobiti kosu biti srećna i kako ću nekom pomoći. Sad mi je malo čudno što nemam dugu kosu. Ponovo ću puštati kosu i opet ću je donirati. Svako ko je u mogućnosti trebalo bi da donira kosu“, kaže jedanaestogodišnja Sara Radunović iz Banatskog Karađorđeva.
Sarina mama Ivana, kaže, da je bez razmišljanja podržala ćerkinu odluku.
“Sara oduvek ima dugu kosu. Mi smo na svaka dva, tri meseca kratili samo krajeve i to je bilo sve. U jednom trenutku je imala kosu skoro do kolena. Ja sam je podržala u odluci, jer je to bila njena želja. Mada mi je stvarno bilo teško i dok se šišala, zato što smo tu kosu održavali i stvarno je bila njen zaštitni znak. Sada je donirala kosu dužine 42 cm“, objašnjava Ivana Radunović, Sarina mama.
Kosu koju je donirala Sara Radunović dobiće desetogodišnja devojčica koja boluje od karcinoma
Nakon šišanja kosa je stigla na adresu udruženja Uvek sa decom.
“Ja sam nazvala frizera u Zrenjaninu koji je, moram da kažem, bio krajnje neljubazan. Više puta mi je naglasio kako za džabe treba da ošiša decu koja doniraju kosu. Onda sam nazvala dobrotvornu organizaciju Uvek sa decom i oni su mi rekli da kosu ja šaljem. Pitala sam da li frizer koji nas šiša oduvek može da ošiša ćerku. Rekli su da nije problem. Da kosa mora da bude čista i vezana u pramenove i da se to šalje poštom. Mi smo to tako i uradli. Otišli smo kod naše frizerke, ona je Saru ošišala. I njoj je, kako i nama, bilo žao što kosu šiša, ali kako smo svi znali gde kosa ide i zašto, bilo nam je drago“, dodaje naša sagovornica.
„Kosa je stigla do udruženja. Ljudi su nam se javili, zahvalili i rekli da će kosu dobiti devojčica koja ima 10 godina. Da oni dugo čekaju da im stigne baš plava kosa, jer je devojčica plavušica. Takođe, rekli su da je devojčica presrećna i da će odmah da počnu sa izradom perike za nju. Ne znam kada će tačno perika biti gotova, ali su mi obećali da će mi kada devojčica dobije periku poslati fotografiju. Moja poruka svima je da treba pomoći. Kad god je neko u mogućnosti treba da pomogne na bilo koji način. Ne mora to uvek da bude novčano. Ovde ima nekoliko roditelja koji su čuli da je Sara donirala kosu i oni su tražili od mene adresu i broj telefona kome mogu da se obrate da i njihova deca doniraju kosu“, zaključuje na kraju razgovora Ivana Radunović.
.gif)
.gif)
