Bosanski lonac se jednako dobro sprema i u Banatu, kao i u Bosni

Bosanski lonac je jelo koje se tradicionalno, kako mu i samo ime kaže, priprema u Bosni. Ali, toliko je popularno na ovim prostorima da se kuva i u svim bivšim jugoslovenskim republikama, pa i šire. Za ovo jelo nije potrebno mnogo namirnica. Na manifestaciji koja je proteklog vikenda drugi put održana u Krajišniku, objašnjeno je da se za pripremu ovog specijaliteta koriste samo kiseli kupus, tri vrste svinjskog suvog mesa i so. Kao prilog mogu da se služe krompir ili hleb.

Kako bi sačuvali tradiciju i običaje Bosanaca na prostorima Vojvodine, u Krajišniku je prošle godine osnovana Asocijacija žena. Osim što se bave ručnim radovima, članice ovog udruženja su veoma aktivne i u pripremanju starinskih bosanskih jela. Zato ne čudi što je njihova manifestacija posvećena pripremanju bosanskog lonca.

“Sve ekipe koje učestvuju na manifestaciji „Bosanski lonac“ su obaveštene da ukoliko žele da se takmiče moraju da se pridržavaju pravila, a to je da prilikom pripreme ovog jela ne smeju da koriste ništa od začina osim soli. Zatim moraju da imaju tri vrste svinjskog suvog mesa. Obavezni sastojci su slanina, deo kolenice i rebarca. Ono što je jako bitno, jeste i da zaprška od brašna ne dolazi u obzir”, počinje priču Mirjana Umićević, predsednica Asocijacije žena Krajišnik.

Domaćini uspeli da ukisele dovoljno kupusa uprkos toplom vremenu

“U pravi bosanski lonac ide kiseli kupus. On se seče na komade. Mi, kao domaćini, ukiselili smo kupus i podelili ga takmičarima. Njihovo je bilo da donesu meso. U kupus može da se ubaci krompir kako bi on pokupio višak masti, jer se bosanski lonac kuva sa mašću. Pošto je bilo toplo, morali smo da se potrudimo da ukiselimo kupus i da se on ne pokvari. Nekoliko puta smo morali da menjamo vodu, da ubacujemo vinobran… Ali, uspeli smo da sačuvamo sve jednu glavicu kupusa”, dodaje naša sagovornica.

Na ovogodišnjoj manifestaciji bilo je sedam takmičarskih ekipa. Isto kao i prošle godine.

“Udruženja su došla iz Ruskog Sela, Orlovata, Aleksandrova, Bašaida, Aradca, Boke, Elemira. Na žalost, malo nas je poremetila manifestacija Dani ludaje, pa dosta ekipa iz okoline Kikinde koje su planirale da dođu, ipak, nisu došle. Nadamo se da će sledeće godine ova manifestacija okupiti još više učesnika i gostiju. Mi se, kao domaćini, ne takmičimo. Pripremili smo bosanski lonac za naše goste. Svi koji su danas ovde, probali su pravi bosanski lonac. Nakon toga nastavili smo druženje uz večeru i muziku. Ove godine je bilo dosta zainteresovanih iz sela koji su želeli da kuvaju bosanski lonac, ali to nije praksa. Možda ćemo dogodine i njih uključiti u takmičenje. Brojne ekipe se suzdržavaju od kuvanja ovog specijaliteta. Udruženja su došla na druženje, želeli su da probaju bosanski lonac, ali ne umeju da ga pripremaju”, objašnjava Umićević.

Bosanski lonac od 80 kilograma kupusa i 25 kilograma mesa

Za goste je bio priređen tradicionalni doček, uz pogaču i so.

Domaćini su pripremili bosanski lonac za više od 120 ljudi.

“Danas smo pripremali bosanski lonac od 80 kilograma kupusa i 25 kilograma mesa. Kupus se kuvao sinoć od šest sati, jutros do 10. Celu noć se krčkao. Vatra mora da bude jaka dok jelo ne prokuva, a posle tiha, da se sastojci lepo ukrčkaju. Bez dobre slanine, dobrog mesa, nema dobrog kupusa. Važno je i kako se ređa bosanski lonac. Pogotovo kada je u pitanju ovako velika količina. Dole se stavljaju polovine glavice kupusa, pa onda ide red mesa, onda ide opet kupus, ali u šnitovima, pa opet meso, i tako redom. Prilog uz ovo jelo može biti bareni krompir i kukuruzni hleb”, objašnjava Verica Kovačević iz Asocijacije žena Krajišnik.

Takmičenje u bosanskim igrama

U sklopu manifestacije organizovana je i mini pijaca.

“Tu su udruženja mogla da pokažu i prodaju svoje ručne radove. Takođe, održali smo i takmičenje u bosanskim igrama – skakanje u džaku i bacanje kupusa s ramena. Naravno, nismo bacali pravi kupus, jer je kupus hrana, a hrana se ne baca. Za ovu igru smo od lopte napravili glavicu kupusa. U tome nam je pomogla naša likovna umetnica Milena Škrbić, koja nas stalno podržava. Dečiju loptu smo napunili peskom, pa smo rupu kroz koju smo ubacili pesak zatvorili pur penom. Kada se ona stegla onda je Milena iscrtala i obojila loptu u zeleno da liči na pravi kupus. Kada je reč o trci u džakovima, žene su se u početku ustručavale. Plašile su se kako će to da izvedu, da ne padnu, ali se ispostavilo da smo se svi dobro zabavili. Pobednici u ovim igrama su nagrađeni medaljama”, kaže naša sagovornica.

Pobednici bosanskih igara

Pobednica u takmičenju u skakanju u džaku bila je Mara Stojkov iz Jarkovca.

U kategoriji devojčica koje su se trkale u džakovima, najbolja je bila Mina Zečević iz Aleksandrova.

Kada je reč o ženama, najbolji hitac „kupusa“ s ramena imala je Melanija Jerkov iz Bašaida.

“Na početku nisam znala da to nije pravi kupus, nego da je lopta napunjena peskom. Videla sam da druge žene bacaju, pa sam rešila da se oprobam u ovoj disciplini. Pošto sam bila ozbiljno bolesna, nisam mogla da se takmičim u skakanju u džaku, jer bi to za moje srce bilo teško opterećenje, a htela sam da se družim sa ostalim ženama. Među poslednjima sam se prijavila za ovu disciplinu. Kada su žene videle da sam najdalje bacila “kupus” bunile su se da nisam to pravilno izvela. Kao nije bilo sa ramena. I onda sam ponovila bacanje, a “kupus” je pao još dalje”, objašnjava Melanja Jerkov iz Bašaida.

“Baš se radujem nagradi, jer sam prvi put osvojila priznanje na nekoj manifestaciji, a da to nije za kuvanje. Uvek se trudim da ispoštujem sva udruženja i odlazim na skoro sve manifestacije. Evo, recimo, prethodno veče sam bila u Kikindi na Danima ludaje, danas sam ovde… Malo sam spavala, ali radosna sam što sam deo ovoga. Jer u svemu je najvažnije druženje”, dodaje naša sagovornica.

Žiri jednoglasno izabrao najukusniji bosanski lonac

Odluku o tome koja je ekipa pripremila najbolji bosanski lonac, žiri, koji su činili Miloš Studen, Biserka Štrbac i Srđan Karanović, doneo je jednoglasno.

“Sve učesnice su se potrudile da pripreme bosanski lonac. Jela su fino pripremljena. Iznenađen sam kupusom jedne ekipe, jer je on pravljen sa svežim mesom. Bilo je tu tri vrste mesa, ali na žalost po kriterijumima koji su propisani, meso je moralo da bude sušeno. Jer se ovaj bosanski lonac priprema po receptu koji se koristi u Lici i Krajini. Inače, ukus kupusa sa svežim mesom je odličan i možda bi negde i pobedio, ali ovde nije prošao. U bosanski lonac se od začina dodaje samo so. Nema tu da se ubacuje ni lovorov list, ni biber, ni vegeta”, objašnjava Miloš Studen, predsednik žirija i dugogodišnji kuvar.

“Kod jela smo gledali izgled serviranog kupusa, kvalitet kuvanog kupusa. Da je svaki sloj za sebe dovoljno mastan. Gledali smo da li je meso dovoljno kuvano. To se najbolje proverava tako što se reže kožura na slanini. Ona mora da se preseče vrlo lako i jednostavno kašikom. Gledali smo, takođe, kiselost kupusa. Neke ekipe su se snašle tako što su isprale kupus”, dodaje naš sagovornik.

Nagrađeni u kuvanju

Trećeplasirana je bila ekipa žena iz Boke.

“Iskreno moram da kažem da smo na ovaj način prvi put kuvale kupus. I eto osvojile smo nagradu. Možda je u pitanju početnička sreća. Ja u bosanski lonac dodajem crni luk, beli luk, sveže meso, ne samo dimljeno. Stavljam i ostalo povrće papriku, paradajz… Sada smo ga spremale po receptu koji su propisali organizatori. Bez dodataka začina i drugog povrća. Naše udruženje učestvuje na manifestacijama i obično smo osvajale nagrade za kolače. Prošle godine smo bile na ovoj manifestaciji. Tada nismo bile nagrađene”, kažu u Udruženju žena “Bokinski biseri” iz Boke.

Drugo mesto za bosanski lonac pripao je gostima iz Ruskog Sela.

“Bosanski lonac često spremam. Za ovo, pa i svako drugo jelo najvažnije je imati dobru volju i ljubav. I onda ono ne može da ne uspe. Ja sam, inače, iz Bosne, iz Zenice. Tamo se kupus često sprema. Do sada sam dosta puta bila nagrađivana. I za pasulj, za gulaš i za štrudle”, kaže Ana Brstin iz Udruženja žena iz Ruskog Sela.

Ako je kupus prekiseo u jelo se ubacuju 2-3 kocke šećera

Pehar za najukusniji bosanski lonac otišao je u Aleksandrovo.

“Za ukusan kupus tj. bosanski lonac morate da imate zemljani ćup. Morate da naložite dobru vatru, da ima puno žara. Ćup mora da se dobro, dobro namaže mašću. Mast mora da bude kvalitetna. Onda se ređa prvo slanina. I to domaća sušena slanina, pa ide red kupusa. Kupus ne sme da se secka na kocke, nego na šnitove, da zadrži svoju formu. Onda se stavlja red suvog mesa, najbolje šunke, pa opet red kupusa. Zatim ide red suvih rebaraca, pa red kupusa. I sve tako dok ima mesta u ćupu. Na kraju se sve to zalije vodom i stavi se na žar kojim se ćup ušuška. Ništa se ne dira tada naredna tri sata, kako bi se jelo fino krčkalo”, objašnjava Ljubinka Miškov – Ljupka, predsednica Udruženja žena “Livađanke” iz Aleksandrova.

“Ako je kupus dosta slan, ne dodaje se so u ovo jelo. Ako je kupus jako kiseo, onda mogu da vam otkrijem jednu tajnu – u jelo se ubace 2-3 kocke šećera kako bi se neutralisala ta kiselina. Kad je kupus dobro kuvan on mora da se sija, a kada se jede mora da se topi u ustima. Ponosna sam na ovu nagradu i na pehar, jer smo ga osvojile za jelo koje se sprema baš na starinski način. Onako kako su naše mame, bake to radile”, dodaje naša sagovornica.

Druženje je važnije od bilo koje nagrade

Asocijacija žena Krajišnik ima dvadesetak članica.

“Imamo i starije i mlađe žene. Tu su i one žene koje rade u firmama, pa nemaju mnogo vremena za aktivnosti u udruženju. Bitno je da smo sve zajedno i da smo uvek tu kad nešto treba da se odradi. Učestvovale smo do sada na različitim manifestacijama. Osvajale smo i nagrade, ali nama te nagrade ne znače mnogo. Nama je najvažnije da se družimo, da upoznajemo druge ljude, da razmenjujemo iskustva, mišljenja, ideje. Želimo da steknemo i da imamo što više prijatelja. Lepo je biti prvi, drugi ili treći na nekom takmičenju, ali to ne treba i nije naš jedini cilj. Mi se radujemo i kad neko drugi osvoji nagradu”, objašnjava Umićević.

Članice Asocijacije žena Krajišnik su se potrudile da sve goste dočekaju domaćinski. Ipak, u tome ne bi uspele da nisu imale podršku prijatelja i sponzora.

“Da nismo imali pomoć opštine Sečanj, pokrajine, mesne zajednice, privatnih kompanija, ovo ne bismo mogli da organizujemo. Takođe, ne smem da zaboravim Duleta Pilipovića koji nam uvek pruža podršku i pomoć. To je čovek koji jako voli da prikuplja naše starine. On ima eksponata za tri muzeja. Nema šta nema od tih naših bosanskih stvari. Ja se iskreno nadam da će Krajišnik sledeće godine imati u centru sela jednu drvenu etno kućicu gde će moći da se vide naši ručni radovi, magneti, drenjine, kao i sve ono što ovo selo treba da prikaže”, zaključuje na kraju razgovora Mirjana Umićević, predsednica Asocijacije žena Krajišnik.