Škola crtanja i slikanja za decu i odrasle koju u Zrenjaninu vodi naša sugrađanka Bojana Pisodorov ostvarila je zapažene rezultate na 49. Internacionalnom dečijem festivalu crtanja u Japanu. Naime, od 46 radova koliko je iz Zrenjanina poslato na ovaj festival, 7 radova nagrađeno je bronzanim, srebrnim i zlatnim medaljama. Ovaj uspeh, kao uostalom i sva velika dostignuća, rezultat je talenta svakako, ali mnogo više je on kruna uloženog rada i učenja, posvećenosti, entuzijazma i upornosti i istrajnosti. O tome za naš portal govori u svoje, ali i ime naših sugrađana koji su prošli kroz Školu crtanja i slikanja, njen pokretač Bojana Pisodorov.
Na koji način se radi u Školi crtanja i slikanja?
Bojana Pisodorov: Škola crtanja i slikanja za decu i odrasle postoji od 2013. godine i namenjena je deci uzrasta od 7 godina, tinejdžerima i odraslima. Kroz nju je do danas prošlo oko 400 dece i odraslih. Sva deca su maštovita i kreativna, vole da stvaraju, crtaju, slikaju. Medjutim, ponekad im nedostaje fina motorika da nešto izvedu svojim rukama onako kako su zamislili. Često nemaju dovoljno znanja i iskustva sa materijalom koji je sredstvo njihove kreacije. Na časovima razvijamo percepciju, finu motoriku, radoznalost, upoznajemo različite crtačke i slikarske tehnike, učimo da vrednujemo umetnost. Kroz crtanje i slikanje, kod dece se podstiče razvoj pamćenja, produžavanje koncentracije, usmeravanje pažnje i mašta.
Sastavni deo vašeg rada su i izložbe?
Bojana Pisodorov: Naši polaznici su na mnogim konkursima osvajali nagrade i pohvale, a do sada smo naše radove postavili na 6 izložbi. To su završne izložbe, kada sumiramo i predstavljamo javnosti naš rad, trud i sve što smo u školi naučili u toku školske godine. Naredna je planirana za sledeću godinu.
Moraju li polaznici Škole biti talentovani za crtanje ili slikanje?
Bojana Pisodorov: Kada nešto volite, onda kroz vežbu i napredujete. Talenat čini 1, a naš rad i upornost 99 posto uspeha. Najbitnije je da dete voli to što radi,da gradi svoju kreativnost i zanjei da okruženje to prepoznaje. Kada znate da ste ih podstakli da razmišljaju kao umetnici, da svet oko sebe posmatraju drugačijim očima, kroz neku umetničku prizmu, da osećaju boje, oblike, uživaju u procesu natajanja slika i kada znate da ste svemu tome dali deo doprinosa, da ste deo njihove priče i odrastanja, osećaj je divan. Takođe i lep vid potvrde onoga što ste uložili. Znate da sve to što ste pružili ima neki veći smisao i neko veće značenje od onog što bi se na prvi pogled pomislilo.
Gde se uči ovakav pristup radu – da su duhovne vrednosti i saznanje da doprinosite nečijem dobrom osećaju, osnovna, neretko i jedina satisfakcija?
To se ne uči, to se živi. To je u pravoj prirodi čoveka. Mislim da je takav pristup radu nekim pedagozima urodjen, ili je naučen ugledanjem na sopstvene dobre nastavnike i profesore, ili pak na roditelje.
Kakva iskustva ste poneli iz “Maštališta”?
Saradnica sam u Centru za decu i mlade “Maštalište” 12 godina. “Maštalište” je počelo sa radom 1994. godine, kao odgovor na mržnju I rat, sa idejom da decu od malena treba učiti da je različitost prednost, a ne mana. Registrovan je 2000. godine. Sledeće će biti zvaničnih dvadeset godina rada. Saradnice su sve visokoobrazovane (pedagozi, psiholozi, filozofi, profesori) koje svojim nesebičnim radom sa decom I mladima stvaraju jedan novi svet, mesto gde je sve po meri deteta, gde se neguju prave vrednosti, gde deca I maldi imaju svoj glas, gde razmenju mišljenja, gde se razvija mašta. Godinu dana sam pravila pauzu, a pre nekoliko dana je u “Maštalištu” počeo novi ciklus likovno – kreativnih radionica. “Mazalište” za decu od 3 do 6 godina I “Kreativni kutak” za decu od 7 do 10 godina. Sve aktivnosti su besplatne.
Kako je nastala ideja oslikavanja dečijih igrališta?
Ove godine smo sa Udruženjem „Sovice mudrice – mali genijalci“ i Centrom banatskih Švaba „Haus Regina“ započeli lepu saradnju na projektu ulepšavanja dečijih igrališta. U planu je da se oslika deset igrališta. Za sada je oslikan zid Mesne zajednice Šumica, igralište u naselju Mala Amerika, u planu je i igralište u Staroj Mužljanskoj koloniji. Prihvatamo sve predloge za igrališta kojima bi dobro došlo ulepšavanje, a tempo će nam diktirati vremenske prilike. Uglavnom, sa lepim vremenom naredne godine će sve biti oslikano po planu.
Ove godine ste ostvarili izuzetan uspeh na Internacionalnom dečijem festivalu crtanja u Japanu.
Škola crtanja i slikanja za decu i odrasle je u oktobru prošle godine uz podršku Pentel-a i predstavništva Pentela za Srbiju, firme Eurocom i knjižare “Birooprema”, organizovala radionicu na kojoj su deca crtala i čije smo radove poslali na 49. Internacionalni dečiji festival crtanja u Japanu. Ovaj festival je osnovan 1970. godine u mestu Osaka, a organizatori su Pentel, kao glavni sponsor, Ministarstvo unutrašnjih poslova Japana, Ministarstvo obrazovanja, kulture, sporta, nauke i tehnologije, Japanska umetnička federacija, Japanska asocijacija za umetničko obrazovanje. Namera im je da se istraži živopisna mašta dece. Ukupno smo poslali 46 radova, od kojih je 7 nagrađeno. Od evropskih zemalja, učestvovale su Nemačka, Švedska, Estonija, Češka, Slovačka, Bugarska, Letonija i Srbija. Iz Srbije je ukupno 12 dobitnika, od toga jedna specijalna zlatna medalja, 2 zlatne, 4 srebrne i 5 bronzanih. Naši laureati su Jana Đogović, Marija Berar, Milica Cvetkov, Leon Ilić, koji su osvojili bronzane medalje, Mia Pendić srebrnu, Marko Tomin i Nina Cvetkov sa zlatnim odličjem.
Da li ste i ove godine učestvovali sa svojim radovima na ovom Festivalu?
U subotu smo održali radionicu za jubilarni, 50. Internacionalni dečiji festival crtanja u Japanu. Odziv je bio izuzetan. Vrlo brzo smo popunili predviđen broj mesta. Bilo je preko 50 radova. Sva deca su se baš trudila I ozbiljno shvatila zadatak. Radovi su veoma kvalitetni i maštoviti.
.gif)
.gif)
