I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Biljana Popović i članice Asocijacije žena iz Orlovata prave kraljevski ajvar

Tokom dana je na glavnom gradskom trgu u Zrenjaninu treću godinu zaredom održana manifestacija “Izađi mi na teglu”. I ove godine okupila je maksimalan broj ekipa koje su se nadmetale u pravljenju ajvara. Iako su svi koristili slične sastojke za pripremu ovog specijaliteta, svaka ekipa je napravila ajvar po svom ukusu. Žiri je imao velike muke da proglasi pobednički tim koji je i ovoga puta kao nagradu dobio šporet Smederevac.

I Taxi Zrenjanin

Petnaest takmičarskih štandova, bina i nekoliko štandova prijatelja manifestacije “Izađi mi na teglu” osvanuli su jutros na Trgu slobode u Zrenjaninu. Ove godine manifestacija se šesti put održava u Srbiji, a treći put je posetila naš grad.

“Jeste jug Srbije poznat po paprici, ali evo i ova ovde naša jako lepo miriše. Siguran sam da je i ajvar tako dobar. Ima samo 15 ekipa, kažem samo, jer mi imamo 22 naseljena mesta. Ovde je prisutno šest ekipa sa sela, a ostalo su gradske mesne zajednice. Molićemo da se promene propozicije i da kod nas bude bar 40-ak ekipa, jer svi žele da učestvuju i da pokažu da su najbolji. Za Zrenjanin su ovakve manifestacije bitne, jer je važno da se za nas čuje u svim oblastima da smo dobri. Želimo da budemo najbolji. Važno je da se i naša sela prezentuju. Želimo da razvijamo ruralni turizam i ovo je jedan od načina da turisti kod nas dolaze i zbog manifestacija, ali i zbog naše hrane”, kaže Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika.

Ajvar nije samo specijalitet na jugu zemlje, već je jednako zastupljen i na vojvođanskoj trpezi

“Zaista smo se potrudili da sve protekne u najboljem redu. Paprika je deo naše gastronomije. Ona je više obeležje juga, ali zašto ne reći da je ona i ovde kod nas izuzetno zastupljena. Mogu da vam kažem da se do sada pokazalo da su naši učesnici izuzetno vredni i aktivni i žele da budu najbolji. Pokazali su da je i spremanje ajvara nešto što odlikuje Banat. Želim i da onaj ko pobedi danas bude najbolji i u finalu u Beogradu 12. oktobra i da prezentuje Zrenjanin na pravi način”, objašnjava Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije Zrenjanin.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Karavan pripreme ajvara po gradovima Srbije startovao je još u avgustu.

“Kreuli smo iz Brusa, odakle potiče prošlogodišnji pobednik, a završetak će biti u Beogradu na velikom finalu. Tu će se pokazati ko u Srbiji ima najbolji recept za ajvar. U Zrenjaninu uvek imamo maksimalan broj prijavljenih ekipa i divan prateći program. Sreća i vreme nas je danas poslužilo. Pobednici su i ovoga puta dobiti na poklon šporet Smederevac, na kojem se zaista pravi najbolji ajvar”, kaže Ljiljana Vukotić, koordinator projekta Izađi mi na teglu.

Ljiljana Vukotić

Edukacije o pokretanju sopstvene proizvodnje 

Od sredine septembra u prodaji se može naći ajvar koji se proizvodi po receptu prošlogodišnjih pobednika manifestacije.

“Pravila su uvek ista. Učesnici dobijaju oko 25-30 kilograma paprike, što je dovoljno da se napravi jedna tura ajvara. Takmičari od nas dobijaju papriku, drva i smederevac i štand, a njihovo je da donesu dobru volju, tajni recept i možda njihovu srećnu šerpu. Ove sezone smo pokrenuli i seriju edukativnih centara uz pomoć Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave na temu pokretanja sopstvene proizvodnje. Tu se polaznici obučavaju o tome šta je potrebno za sopstveni biznis, koja su to znanja i veštine. Obrađuju se i teme vezane za marketing, tehnologiju proizvodnje, pisanja biznis plana, dolaska do izvora finansiranja… Ljudi su veoma zainteresovani za ove edukacije. Čak se traži i koje mesto više u svakom gradu. Predavači su iz PKS-a, sa Naučnog instituta za prehrambenu tehnologiju i iz Centra za upravljenje razvojem iz Novog Sada. Imamo i podršku Ministarstva poljoprivrede”, dodaje naša sagovornica.

Žene iz Zrenjanina i okoline rado i često pripremaju ajvar

Većina učesnika koja je ovog petka pripremala ajvar, na manifestaciju dolazi od prve godine.

“Ovde sam sa mojim drugaricama Radmilom, Irenom, Slavom i Mirkom. Izašle smo na teglu, pa sad ko pobedi, pobediće. Za pravi ajvar imamo tajni sastojak, ali ne možemo da ga otkrivamo. Evo reći ćemo vam da je malo pikantan. Papriku smo pekli, potparili, oljuštili, mleli, pržili. To mora da se odradi tako. Mi smo kod kuće već pripremili ajvar”, kaže Danica Torbica iz Asocijacije žena Bagljaš.

“Redovno učestvujemo na manifestaciji “Izađi mi na teglu”. Zadovoljni smo kako je ovo organizovano i zato i dolazimo ovde. Ponosni smo što učestvujemo. Trudimo se da pobedimo, ali to nam nije najvažnije. Tajnu pripreme ajvara svako čuva za sebe. Ono što svi radimo jeste da papriku pečemo, ljuštimo, meljemo i pržimo. Dodajemo malo ulja, šećera, sirćeta, soli…”, objašnjava Biserka Bojanić iz Udruženja žena Dolja – Crni šor.

“Od prvog dana učestvujemo na manifestaciji i jako nam se sviđa. Nama nije bitno da li smo pobednici ili nismo. Ja pravim ajvar tako što ispečem papriku, ljuštim je i cepkam. Ne koristim mašinu za meso, sve radim ručno. To je po meni tajna najboljeg ajvara. To je pravi ajvar. To sam naučila od mojih prijatelja iz centralne Srbije. Redovno tako pravim ajvar i svi ga jedu. Prošle godine nismo odneli ni teglicu kući odavde, sve se pojelo, a opet, nismo dobili nikakvu nagradu. Nama je smo učešće ovde nagrada. Bitno je da se sve pojede. To sve govori o kvalitetu”, kaže Ljiljana Savković, Asocijacija žena iz Banatskog Despotovca.

Ajvar – koji je tajni sastojak ovog specijaliteta?

Sastojci za pripremu ajvara su bili isti, ali je svaka domaćica pravila ovaj specijalitet po svom ukusu.

“Na manifestaciji “Izađi mi na teglu” smo treći put. Prošle godine smo bili drugi, a ove godine nam je cilj da budemo prvi. Tajna dobrog ajvara su dobra volja, dobra paprika, ljubav prema kuvanju, malo soli, šećera, ulja, ljute papričice… I onda nema greške. Najvažnija je i dobra organizacija. Nas šest smo se danas ovde okupile, jer je trebalo sve odraditi na vreme. Nije to ni tako lako”, kaže Anka Goda, iz Udruženja Harmonija iz Aradca.

“Ajvar smo pravile na tradicionalan, starinski način iako nam je naziv ekipe Moderne ajvaruše. Mi smo kao malo mlađe u udruženju, pa smo se opredelili da ekipu tako nazovemo. Inače, recept je onaj dobro proveren koji se koristi svuda. To znači da smo koristli papriku, ljutu papriku, plavi patlidžan, začine… Nismo do sada osvajali nagrade, a mi smo tu ustvari da se družimo. Nagrada je u drugom planu”, objašnjava Mirjana Dukić iz Udruženja žena Centar.

“Tajna dobrog ajvara je da se dobro ukuva. Paprika mora da je kvalitetna i čista. Najbolje je kada je na smederevcu srednja temperatura. Tada se paprika najbolje peče. Pola sata smo je držali u kesi da se potpari. Moglo bi i više, ali kada su ovakve manifestacije onda to nije moguće”, kaže Milanka Furtula iz Udruženja “Veliko srce” iz Lazareva.

Muški članovi ekipe kao moralna podrška

“Tajna pravog ajvara su dobar tim i dobra paprika. U ekipi imamo i dva muškarca. Njihov zadatak je bio da donose vodu, drva, da lože vatru. Znači, ti neki fizički poslovi. Uz to, bili su i moralna podrška. Žene su se sa druge strane potrudile da sve dobro pripreme i da skuvaju najbolji ajvar. Nama je ovo treće učešće. Nismo do sada dobijali nagrade, ali nama je nagrada to što smo ovde, što se družimo i što smo veseli. Naš današnji ajvar nije bio ljutkast. Kod kuće smo pravili ljuti ajvar”, objašnjava Vera Jovin iz Udruženja žena “Sava Kovačević”.

Nije isto praviti ajvar kod kuće i na gradskom trgu

Osim stalnih učesnika, bilo je i onih koji su se prvi put takmičili na ovoj manifestaciji u Zrenjaninu.

“Ja sam prvi put na ovoj manifestaciji, ali je udruženje i ranije učestvovalo. Tajna najboljeg ajvara je da se paprike dobro ispeku, da se stavi začin koji treba i da se sve dobro uprži. Mi smo svi pomalo probali, pa smo dodavali što je trebalo od začina. Uvek je lako dodati kada se proba, ali ako se pretera ne može nikada ništa da se oduzme. Mi smo verovali i nadali se da će sve biti dobro i dobro je i bilo”, kaže Ivanka Marinac iz Udruženja žena Zeleno polje.

“Tajna dobrog ajvara se ne otkriva. U našem timu je svako imao svoje zaduženje. To je jako važno. U pravi ajvar se malo dodaje ulja, šećera, belog luka, soli… Ukus je teško opisati. Nekom se više sviđa slanije, nekom kada je malo manje slano. Neko voli ljući ajvar, neko blagi… Kod kuće se lakše priprema ajvar, jer tamo imate sve što vam je potrebno. Tamo imamo komociju, a ovde je sve skučeno. Ali i ovde može da se pripremi baš dobar ajvar. Mi smo prvi put na ovoj manifestaciji”, kaže Danica Nedeljković iz Udruženja žena Bagljaš.

“Ovo nam je drugi put da se takmičimo na manifestaciji “Izađi mi na teglu”. Prošle godine smo bili u Srbobranu, a ove smo kod nas u gradu. Ne postoji poseban recept za ajvar. Bitno je puno ljubavi i pozitivne energije. Osim paprike za pripremu ajvara koristimo beli luk, ljutu papričicu… Inače, vatra na kojoj se peče paprika mora da bude umerena. Naša ekipa se zove “Zlatne koke”, kaže Slađana Vujević iz Zrenjanina.

U timu svako ima svoje zaduženje

Pobednici prethodnih manifestacija kažu da su uvek raspoloženi za takmičenje i za osvajanje nagrada.

“Prošle godine smo suprug i ja osvojili treće mesto na ovoj manifestaciji. I time se svima hvalim. Često otvaram članak koji je objavljen na vašem portalu. Tamo smo prikazani lepo svi koji smo tada učestvovali. Ove godine timu se priključila i naša venčana kuma. Mi smo od svih recepata koji postoje za ajvar uzeli po nešto. Kuma želi da ove godine budemo prvi, a ja kažem da je dobro da budemo drugi. Pa ko će nositi Smederevac kući? Naš ajvar je ljutksat. Ako nije ljutkast, onda i nije ajvar. Blagi je samo za decu. Malo kad ljutne, to i žiri voli, koliko smo primetili. Ja sam bila glavna, a muž i kuma su morali da me slušaju. Mi smo i došli da osvojimo neku nagradu”, objašnjava kroz smeh Smiljka Hornjak iz Zrenjanina.

“Nas je ovde bilo sedmoro. Četiri žene i tri muškarca. Mi muški smo bili zaduženi za vatru, pečenje i mlevenje paprike, a žene su bile zadužene za čišćenje paprike. Svi zajedno smo pržili ajvar. Tajne za ajvar nema. Svi stavljamo slične začine, samo su u pitanju nijanse. Ovo je treće naše učestvovanje ovde. Prve godine smo bili pobednici, a prošle godine nismo osvojili nijednu nagradu. Nama je najvažnije durženje”, kaže Šandor Koso iz Udruženja negovatelja starih mužljanskih običaja.

Nijanse su odlučile pobednika

Žiri koji je birao najbolji ajvar činili su Stojanka Lekić, Olgica Velimirov i Laslo Husta. Kažu da su nijanse odlučile pobednika.

“Kod ajvara se prvo ocenjuje izgled, a zatim miris i ukus. Kod izgleda gledamo boju i konzistenciju tj. ukuvanost. Boja, pošto se ajvar pravi od crvenih paprika, mora da bude crvena. I to ga razlikuje od pinđura koji je seckan i koji u sebi ima i plavog patlidžana i paradajza. Paprika se melje, pa je konzistencija usitnjena. Ako neko i ne melje papriku mora da je dosta dugo meša i to uvek u jednom smeru kako bi se ona sama isitnila. To je dugotrajniji i teži posao. Traži se da je ajvar ugušćen tj. da u njemu nema te tečne faze. Kao kod pekmeza. Ukus može da bude blag ili blago ljut ili ljut. Pokazalo se do sada da uvek nekako ti blago ljuti ajvari pobeđuju na manifestacijiji. Kod ajvara se i traži da bude blago ljut”, kaže Olgica Velimirov, diplomirani tehnolog i predsednik žirija.

“U pravi ajvar mogu da se dodaju i dodaju se ulje, so, beli luk, malo šećera i eventualno ljuta paprika, ako hoćemo da bude pikantan. Ima i onih koji dodaju sirće, ali to je u vrlo malim količinama. Ajvar ne sme da bude kiseo”, dodaje naša sagovornica.

Bronzana medalja za žene iz Elemira

Treće mesto po oceni žirija pripalo je ženama  iz Elemira.

“Drugi put smo na ovoj manifestaciji. Nama je najvažnije što smo učesnici. Za ajvar se paprika peče, pa se čisti, pa se pere, pa se melje, pa se kuva. Dodaju se začini sve dok se ne dobije pravi ajvar. Svi mi više manje isto spremamo ajvar, ali su nijanse ustvari u onome ko kakav ukus voli”, objašnajva Dara Aćimov iz Asocijacije žena Elemir.

Učenici ETŠ “Jovan Trajković” – vicešampini u pripremi ajvara

Srebrnim medaljama okitili su se debitanti manifestatije, koji su ujedno bili i najmlađi takmičari. Ovu ekipu činili su učenici kuvarskog smera Ekonomsko-trgovinske škole “Jovan Trajković”. Predvodili su ih profesori Borisav Lović i Marija Latinčić.

“Ja ne znam kako se pravi ajvar. Nama je profesor govorio šta treba da radimo. Pekli smo papriku, ljuštili smo je i tako. Nikada do sada nisam pravio ajvar. Kod kuće sam kuvao ručkove, ali zimnicu nikada nisam ostavljao. U timu ima nas učenika prvog razreda, a tu su i đaci druge i treće godine. Svi smo bili uključeni u pripremu ajvara. Ja sam ložio i brinuo o vatri, ali sam pomagao i oko okretanja paprika. Za naše učešće na manifestaciji smo svi zaslužni jednako. Profesori jer su nas je vodili, a mi zato što smo uradili sve kako treba. Profesor nam je rekao da se tajna dobrog ajvara ne govori, ali svakako je najbitniji trud koji se uloži u to. I ekipa je važna, naravno”, kaže Stefan Markov iz ekipe učenika Ekonomsko-trgovinske škole „Jovan Trajković“.

Najbolji ajavar i ove godine pripremile žene iz Orlovata

Titulu kraljice ajvara ponela je Biljana Popović iz Orlovata, a članice Asocijacije žena čiji je ona predsednik okitile su se zlatnim medaljama. Interesantno je da su ovogodišnje pobednice odbranile titulu koju su osvojile prošle godine.

“Nema tajne za ajvar. Uglavnom se svi ajvari prave na isti način. Samo je pitanje ko ga kako prirema. Treći put smo na ovoj manifestaciji. Prošle godine smo bili prvi u Zrenjaninu i išli smo na finale u Beograd. Međutim, tamo nismo osvojili nagradu, ali mislim da se tamo i nije gledao ajvar, ali dobro. I ovoga puta smo došli da pobedimo. Ne bismo se razočarale i da nismo osvojile nikakvu nagradu. Ovde smo da se družimo. Kada se kod kuće pravi ajvar to je duži proces. Kada se paprika opere mora bar tri sata da se cedi. Mi ovde za to nemamo vremena. Sigurno je da nije isto kuvati ajvar ovde i kod kuće. Kod kuće je za pripremu ajvara potrebno dva dana”, kaže Biljana Popović, predsednica Asocijacije žena Orlovat.

Turistička organizacija grada Zrenjanina potrudila se ovoga puta da manifestacija ima bogat prateći program.

“Imali smo priliku da vidimo i bogat kulturno-umetnički i zabavni program. Nastupali su KUD Pionir, tamburaški orkestar Bečkerek. Organizovan je i mini tegla bazar gde su posetioci mogli da kupe ručne radove, suvenire, med… I ove godine restoran Domaćin se pridružio manifestaciji i na bini su pripremali jelo koje nije zahtevalo puno vremena, a koje su posetioci mogli da probaju uz ajvar”, kaže Ivana Bogaroški iz Turističke organizacije Zrenjanina.

Ivana Bogaroški

Nagrada za najkreativniju ekipu pripala je Zlatnim kokama.

Na finalnim takmičenjima manifestacije “Izađi mi na teglu” do sada su tri puta pobeđivale ekipe iz centralne Srbije, a dva puta iz Vojvodine. Možda je ovo prava prilika da pobednice iz Zrenjanina odnesu glavnu nagradu i da izjednače rezultat.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh