Biljana Čičić Stanić: Nije teško biti fin prema trudnicama, deci i osobama sa invaliditetom

Biljana Čičić Stanić je odrasla u Zrenjaninu, a trenutno živi u Novom Sadu. Zaposlena je u privatnoj firmi u kojoj obavlja posao administrativnog radnika. Majka je jednog deteta. Uprkos užurbanom tempu života jedan dan u nedelji je, kaže, rezervisan za porodicu. Za šetnju, plivanje, obilazak planine… Biljana je nakon iskustva koje je imala u jednom tržnom centu želela da skrene pažnju na to koliko smo svi izgubili osećaj za druge i kako se ophodimo prema trudnicama, deci i osobama sa invaliditetom…

Šta Vas je pokrenulo da nam se obratite tj. kakvoj ste situaciji prisustvovali?

Već duže vreme mi odnos prema trudnicama i deci stvarno smeta. Često srećem trudnice sa velikim stomakom koje čekaju u redu. Ako se pojavim negde sa detetom, odmah se nađe neka osoba koja gunđa da namerno vodimo decu sa sobom da bismo brže prošli.

Situacija koja me je navela da Vam se obratim desila se u kineskom tržnom centru, u centru Zrenjanina. U poslednje vreme ume da bude gužva na kasi. Kad sam prilazila videla sam da stoje dve trudnice u redu i da se baš niko nije udostojio da ih pusti. Malo glasnijim tonom zamolila sam ljude da ih puste, a kasirki sam napomenula da bi bilo lepo da stave nalepnicu za prednost.

Zašto mislite da je tema o davanju prednosti trudnicama na javnom mestu bitna?

Zato što smo kao narod izgubili svest, savest i empatiju. Dao se pogrešan epitet trudnicama – da su razmažene, a mame sa decom nesposobne. Samo se nešto sudi i upire prstom. Nije prijatno dugo stajati kad si u drugom stanju ili smirivati dete koje plače, dok ostali prevrću očima i gunđaju.

Da se razumemo, nisu trudnice razmažene, niti mame sa decom nesposobne. Akcenat stavljamo na lep gest i malu pomoć koja nas ništa ne košta. Treba da čuvamo naše trudnice i decu.

Lep gest, reč ili osmeh trudnicama, deci i osobama sa invaliditetom mnogo znače

Kakva su Vaša iskustva iz perioda kada ste bili trudnica? Da li su ljudi imali sluha za to da treba da Vam daju prednost u redu, autobusu…?

Ja sam neko ko svoja prava jasno i glasno koristi. Uvek se nađe osoba koja ima sluha i lepo vaspitanje. Mnogo više je bilo lepih iskustava, ali ni ona ružna se ne mogu zaboraviti.

Sa kakvim ste se sve komentarima i eventualno neprijatnostima susretali?

Imala sam par neprijatnih situacija. Na primer u javnom prevozu gde je lepo obeleženo mesto za trudnice, stariji gospodin je, kad sam ga zamolila da ustane, napravio takav skandal da je mene bilo sramota njegovih reči i ponašanja. Jedna gospođa je imala veoma zanimljiv komentar – da se pravim da sam trudna da bih brže prošla. U 8. mesecu trudnoće i nije baš moguće da se pretvaraš.

Ko najviše negoduje kada je u pitanju davanje prednosti trudnicama i roditeljima sa decom?

Ne želim da generalizujem stvari ali i tad kad sam ja pitala da se puste trudnice, jedna starija gospođa je gunđala što ja to radim. Uglavom su to isfrustrirane osobe koje svoje nezadovoljstvo ispoljavaju na pogrešnom mestu.

Na nivou države je uređeno, postoje nalepnice koje nas podsećaju da prednost imaju trudnice i osobe sa decom. Da li je po Vama to dovoljno ili je potrebno i kako dodatno skrenuti pažnju ljudima da se toga i pridržavaju?

Nalepnice nisu dovoljne i nema ih svuda. Ne treba praviti pompu oko ovoga, ali bi bilo lepo da se u skladu sa vremenom, uključe malo uticajniji ljudi na društvenim mrežama da pokušaju da osveste taj lep gest, ljubaznost, empatiju. Samim tim bi se probudio i vratio osećaj za osetljivu grupu. Današnjoj deci, a i svima nama u moru plasiranja loših informacija potreban je primer lepog ponašanja, osmeh, lepa reč.

Ljubaznost ništa ne košta

Neretko smo svedoci i da se ne poštuju oznake za parking za osobe sa invaliditetom. Da li ste i u tim slučajevima reagovali i kako? 

Jesam nekoliko puta i, nažalost, nisam imala uspeha iako sam na lep način istakla da je to parking za osobe sa invaliditetom. Ljudi znaju da budu agresivni i veoma neprijatni. Uglavnom se radi o osobama koje misle da pravila ne važe za njih.

Šta mislite zbog čega se izgubio taj osećaj za druge, pogotovo osetljive kategorije stanovništva kao što su trudnice, deca, osobe sa invaliditetom?

Ljude je sramota da reaguju da ne bi bili osuđeni ili ismevani zbog toga. To je za mene apsurd, jer je to deo opšte kulture i kućnog vaspitanja.

Koja bi bila Vaša poruka čitaocima portala I love Zrenjanin, a koja trudnicama, roditeljima sa decom, osobama sa invaliditetom?

Dragi čitaoci samo se malo okrenite oko sebe i svojim primerom pokažite da možemo biti ljubazni. Ništa ne košta. Dragim trudnicama, roditeljima sa decom i osobama sa invaliditetom poručujem: borite se glasno za svoja prava, podignite glavu, samo zajedno i svojim primerom možemo da menjamo stvari na bolje.