Košarkaši zrenjaninskog „Radničkog“, predvođeni legendarnim Vilmošem Locijem, zbog besparice odlučili da biciklima prevale put do Novog Sada. Iako umorni od napornog putovanja, uspeli su da pobede domaći „Eđgeš“.
Prisećajući se prvih posleratnih dana, pre više od pola veka, zrenjaninski košarkaši rado pričaju o teškoćama sa kojima su se u to vreme sukobljavali. Mladalačko oduševljenje prvih poklonika te dinamične igre, jedna otrcana fudbalska lopta broj pet, i garnitura dresova – bilo je sve čime je klub raspolagao. Prihodi su bili sasvim simbolični, a igrači su iz svog „plitkog“ džepa finansirali putovanja.
Kolika je bila privrženost zrenjaninskih košarkaša novom sportu i na kakve su žrtve bili spremni, vidi se i po tome što je sastav „Radničkog“ u prvoj godini aktivnosti, jednom prilikom, prevalio biciklima put do Novog Sada da bi odigrao revanš utakmicu sa lokalnim timom „Eđgeš“.
Košarkaši „Eđgeša“ predvođeni svojim najboljim igračem, Demšarom, gostovali su u gradu na Begeju 9. septembra 1945., a dvoboj je završen trijumfom domaćina rezultatom 46:34. Tom prilikom je dogovoreno da „Radnički“ gostuje u Novom Sadu kroz tri nedelje. Međutim, na poslednjem treningu pred put, zrenjaninski košarkaši su utvrdili da nemaju dovoljno novca za vozne karte. Jedni su predlagali da se utakmica odlži, a drugi da se po svaku cenu otputuje u Novi Sad.
.jpg)
– Idemo biciklima – predložio je Vilmoš Loci, kasnije najbolji igrač prve decenije jugoslovenske košarke i prvi sportista naše zemlje koji je ostvario više od sto nastupa u dresu sa državnim grbom. Posle kraćeg dogovora odluka je pala: u nedelju, 30. septembra ujutru, svi igrači sa biciklima da budu na Trgu slobode.
Osvanuo je prohladan jesenji dan, praćen kišom i vetrom. Zrenjaninski košarkaši okupili su se u zakazano vreme i krenuli prema Tisi. Put je bio naporan, ali niko iz kolone nije pomišljao da odustane. U toku vožnje jednom od njih je pukla guma. Lepka nisu imali, već su bicikl ostavili u Titelu, a Loci je na svom biciklu povezao druga. Vreme početka utakmice neumoljivo se približavalo, a trebalo je prevaliti još dvadesetak kilometara. Ti poslednji kilometri bili su najteži. Noge su obrtale pedala, ali je vetar oduzimao snagu, a kiša je uporno kvasila odeću.
Tačno sat pre početka utakmice, ta neobična grupa biciklista pojavila se pred vratima Doma kulture kod Dunavskog parka, na iznenađenje domaćina. Jer, nisu verovali da će gosti stići, pošto su i poslednji voz iz Zrenjanina dočekali. Već su odlučili da odigraju trening utakmicu, kada su igrači u prugastim plavo-belim dresovima sa Locijem na čelu istrčali na teren u sali Doma kulture. „Radnički“ je i tog puta bio bolji od „Eđgeša“ (35:19), a najviše koševa je postigao Loci – dvadeset pet. Tako je naporni dan biciklima, po kiši i vetru, krunisan pobedom, pa su svi umorni krenuli kući. Bilo bi nepravedno, na kraju, ne pomenuti junake te neobične turneje. Pored Vilmoša Locija, bicikle su vozili Radomir Putnik, Deneš Ambrozi, Nenad Putnik, Tibor Ambrozi i Janoš Hagara.
Napisao: Vasa Atanasiju
Foto: ilustracija
Izvor: časopis „Zavičajac”, broj 6, jun 1999.
(www.zrenjaninskizavicajac.com)
Društvo zavičajaca Zrenjanina je nevladina, nestranačka, dobrovoljna i neprofitna organizacija osnovana na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti očuvanja kulture, istorije, tradicije i svih drugih vrednosti Zrenjanina i okoline.
.gif)
.gif)
