I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • Univer export
  • Harmonija Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Bibićeva kuća dobija izgled koji je imala u vreme kada je sagrađena

Prošle godine započeti su radovi na obnovi Bibićeve kuće u Melencima. U prvom delu prve faze radova obnovljeni su fasada i deo krova ka Ulici Bore Mikina. Trenutno se rade fasada i drugi deo krova koji se nalaze u Ulici Maksima Gorkog. Ukupna vrednost ovog projekta je 20 miliona dinara, a ceo iznos obezbedilo je Ministarstvo kulture. U narednoj fazi bi trebalo da se uradi i enterijer u kući. Zbog čega je važno sačuvati ovakav jedan objekat kao što je Bibićeva kuća i koja će biti buduća namena ovog zdanja, pitali smo Spomenku Urošević, arhitektu-konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

PerSu marketi

Porodica Bibić bila je nosilac titule plemića od Jenopolja. Kuću u Melencima sagradli su 1896. godine.

„Kuća je praktično njihova treća kuća po redu i ujedno poslednja koju su imali. U njoj se stanovalo do sedamdeset i neke godine prošlog veka kada je umrla Inka Bibić, jedna od poslednjih ženskih naslednika u porodici. Mislim da je i danas živ jedan od muških naslednika – Paja Bibić koji živi u Novom Sadu. Ja sam ga videla pre nekih 20-ak godina. Nismo skoro kontatirali, ali planiramo da ga pozovemo kada bude otvaranje Bibićeve kuće”, počinje priču Spomenka Urošević.

Obnova Bibićeve kuće počela u poslednjem trenutku

“Bibići su praktično poklonili selu tu kuću, nisu tražili restitucijom da im se vrati. Kuća je već 50-ak godina vlasništvo sela. Tu je ranije bilo zabavište. To je ustvari moje prvo zabavište, pa sam malo i sentimentalno vezana za ovu kuću. Sećam se divnih karnevala koje su vaspitačice oragnizovale u to vreme, kada je karneval išao skroz do Banje Rusande. Kuća je uglavnom služila ili kao zabavište ili, poslednjih godina, kao mesto gde su se okupljali penzioneri. Ona je bila u vrlo lošem stanju i mislim da je ovo bio poslednji momenat da se sredi i spasi od urušavanja. Da se nije pristupilo obnovi, više nikada ne bi mogla da se vrati u pređašnje stanje. Mi smo rešili da konkurišemo i, na sreću, Ministarstvo kulture je imalo sluha za tako nešto. Ovo je jedna od većih građanskih kuća u selu”, objašnjava naša sagovornica.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Bibićeva kuća je bila stecište kulturnih dešavanja

U vreme kada je nastala i dok je u njoj živela porodica Bibić, Bibićeva kuća je bila centar kulturnih događaja. I to ne samo u selu, već u čitavom regionu.

“Kuća je bila stecište kulturnih događaja počev od koncerata, horova, KUD-ova. Čak je Pevačko društvo „Kolo“ pevalo na venčanju Kralja Aleksandra. Svi značajniji ljudi iz kulturnog života su se okupljali u Melencima. Bilo je naročito važno da se vide u Banji Rusandi gde je postojala jedna sala u kojoj su se oni okupljali na balovima. Bal je organizovala gospođa Ana Klarić na dan svog rođendana u dobrotvorne svrhe. Tog dana u Melence su dolazili najpoznatiji horovi. Treba znati da su Melenci uživali veliki ugled kod muzičkih stvaralaca. Centar kulturnih dešavanja u našem okrugu je bio baš u Melencima. Prosto mi je žao što je sve ‘izumrlo’ i što se ništa ne dešava. Kada odem u ovo selo, čujem kako ljudi pričaju da su željni takvih stvari”, kaže Urošević.

“U Melencima su postojali Ratarska omladina, Sokolsko društvo, Vatrogasno društvo… Svi su se oni bavili razvojem i širenjem kulture. Imamo puno poznatih stanovnika Melenaca koji su radili u Beogradu i drugim gradovima. Tu je solista Radio Beograda Veselin Plivančević Gološin, Žarko Kotrošan, poznati srpski operski pevač, Slavko Županski. I Koča Kolarov je rođen u Melencima”, dodaje naša sagovornica.

Povratak kulturnih dešavanja u Bibićevu kuću

Zbog veoma zavidne tradicije, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, veruju da će nakon obnove Bibićeva kuća ponovo biti centar kulture.

“Mi ne očekujemo da sva ta kulturna dešavanja mogu da se obnove. Sada mislim da se to vrlo retko dešava. Osim u vreme seoske slave –Duhova. A i za to smo predvideli da se održava u dvorištu Bibićeve kuće, jer tu ima dosta prostora. Da se napravi okrugli senik, da se održavaju književne večeri, da se omladina okuplja. Sada se tamo okuplja omladina koja dolazi noću i koristi opojna sredstva. Zbog toga bi najbolje bilo da se i dvorište zatvori i sredi”, objašnjava Urošević.

Za sada se obnavlja samo eksterijer Bibićeve kuće

Radovi koji se trenutno sprovode na Bibićevoj kući prvi su nakon gotovo 50 godina.

“U prvoj fazi radio se ulični deo kuće – krov i fasada prema Ulici Bore Mikina. Sada se rade fasada i deo krova prema Ulici Maksima Gorkog i dvorišna fasada. Ova faza treba da se završi do kraja novembra. Vrednost svih ovih radova je 20 miliona dinara. U narednoj fazi treba da se radi enterijer. Za to još nismo dobili sredstva, jer tek treba da konkurišemo. Koliko će koštati sređivanje enterijera u ovom trenutku je teško reći, jer tu treba da se rade i instalacije i obnova enterijera. Nadam se da će sredstava za to biti. Ako ne od resornog ministarstva, onda ćemo pokuštati da konkurišemo kod drugih ministarstava. Bilo bi dobro da se tu uključi i Turistička organizacija kako bismo mogli da konkurišemo kod Ministarstva turizma. Nakon uređenja enterijera u planu je i uređenje dvorišta. Tu bi se postavio senik, uradile staze, ograda…”, precizira naša sagovornica.

“Za projekat obnove Bibićeve kuće smo konkurisali nekoliko godina ranije. Međutim, tada nismo prošli na konkursu jer u to vreme Bibićeva kuća još nije bila proglašena za kulturno dobro, nego je bila prethodna zaštita. 2018. godine proglašena je za kulutrno dobro i tek tada smo mogli da konkurišemo kod ministarstva za novac. Poslednjih godina ministarstvo finansira obnovu samo kulturnih dobra. Prethodna zaštita se ne finansira jer je to mnogo blaži stepen zaštite. U Melencima je Ministarstvo kulture finansiralo obnovu vetrenjače i crkve. Ovo je treći objekat čiju obnovu finanrira resorno ministarstvo. Kulturna dobra se dele na kulturna dobra od velikog značaja – to jer recimo crkva i na kulturna dobra od izuzetnog značaja što je u ovom regionu samo Arača. Kulturna dobra od izuzetnog značaja obnavlja pokrajinski zavod, a ne mi”, dodaje Urošević.

Bibićeva kuća će u spomen sobama čuvati sećanje na poznate stanovnike Melenaca

Kada se bude kompletno sredila, Bibićeva kuća će dobiti i korisnike.

“Posle obnove je ideja da dve sobe na uglu služe kao spomen sobe porodice Bibić i poznatijih stanovnika Melanaca. Dakle, svih onih koji će jednog dana pasti u zaborav, ako se negde ne napravi izložba ili biblioteka o njima. Mesto gde će to moći da se vidi i pročita. Već sada deca u selu ne znaju mnogo o tome. Tako da je ideja da tamo postoji neka čitaonica sa bibliotekom. Čak bi postojala mogućnost da oni koji žele doniraju knjige koje imaju, a više im ne trebaju. Tu biste mogli, recimo, da dođete da popijete kafu, da se vidite sa prijateljima, ako više nemate ništa u Melencima, a imate prijatelje. To bi bio kulturni kafe. Enterijer bi bio autentičan”, objašnjava naša sagovornica.

“Ideja da se radi entereijer postoji i plan je da to bude sledeće godine. Na zidovima su bile tapete, u sobama su bile kaljave peći… Vrata još postoje, ali sva unutrašnja stolarija mora da se obnovi, jer je jako trula… Bibićeva kuća ima 10-ak soba. Kažem, dve bi bile kao spomen sobe, a ostale bi koristila udruženja koja funkcionišu u selu – vinogradari, penzioneri, umetnici, pesnici, ljudi koji prave suvenire… Sve što može da se sačuva, mi ćemo sačuvati, a što ne može to bismo uradili… Ko će koju prostoriju dobiti kada se sve to sredi, to će odlučiti MZ”, kaže Urošević.

Svaki objekat mora da ima namenu tj. da bude samoodrživ, pa tako i Bibićeva kuća

Veoma je važno, kažu stručnjaci, da se objekat koji se obnovi i koristi.

“Ono što je bitno jeste to da je objekat dobio namenu i da će živeti. U našoj struci je najbitnija samoodrživost objekta. Ako vi objektu ne date namenu, ako ga samo obnovite i ostavite on će i dalje da propada. Cilj je da Bibićeva kuća oživi i da bude stecište kulture. Bilo je ideja da se pretvori u hotel, hostel, ali to nije to. Ona nije nikada to bila i da bi se to uradilo po važećim standardima trebalo bi je podići na mnogo viši nivo. S druge strane, mi želimo da obnovimo kulturu na selu i mislimo da je to pravi objekat za tako nešto”, objašnjava naša sagovornica.

“Svaka zemlja bi morala da vodi računa o svojim kulturnim dobrima i da se ponosi svojim nasleđem. Kod nas je problem što su ti objekti, dvorci i imanja koja su nekada pripadali bogatijem sloju društva, ostavljeni da propadaju a oduzeti su ljudima koji bi ih možda održavali. Svi ti objekti mogu da služe kao škole, turistički objekti… U Konaku takav jedan objekat zaista i služi kao škola, dok je recimo dvorac Hertelendi služio kao duševna bolnica. Šteta što su ti objekti jako propali i što sada treba puno sredstava da bi se obnovili. Imamo dvorac Karačonji u Novom Miloševu koji je dugo godina bio fabrika. Ta fabrika ga je više uništila, nego što ga je sačuvala. On još traži investitora koji bi ga kupio, jer je potrebno puno novca za obnovu, i da mu se nađe namena. Najlogičnije je da namena bude ili turistička ili nešto slično da bi ljudi dolazili”, kaže Urošević.

Bibićeva kuća prеdstаvlја primеr bоgаtiје grаđаnskе kućе pоdignutе krајеm 19. vеkа. Ona svedoči o potrebama i načinu stanovanja imućnijeg građanskog sloja u to vreme.

Ko su Bibići iz Melenaca?

Bibićevu kuću u Melencima sаgrаdiо je Pаја Bibić, sin Nikоlе Bibićа. On je osnоvао Меlеnаčku čitаоnicu, znаčајnu kulturnо-prоsvеtnu ustаnоvu tе vrstе u оkоlini, Crkvеnо pеvаčkо društvо „Kоlо“, Vаtrоgаsnо društvо, Меlеnаčku bibliоtеku itd. Plеmićkа diplоmа izdаtа је prvо Pаvlu Bibiću sа prеdiktоm оd Јеnоpоlја, zа svа njеgоvа priznаnjа i zаslugе 1866. Ona ga je, zајеdnо sа pоtоmcim, uzdigla u rеd plеmstvа Austriјskе cаrеvinе.

Deo fotografija ustupila Spomenka Urošević

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh