Odmah da se razumemo – ja sam pravo žensko koje ne silazi s vrtoglavo visokih potpetica. I neću da smanjujem doživljaj (da se prizemljujem) po bilo koju cenu. Međutim, pre neki dan, dovedena sam u situaciju da se zabrinem da li će mi se iščašiti skočni, zglob kuka ili kolena. Možda štikla od 12cm nije uopšte pametno rešenje za pešačke staze koje imamo(još na puno mesta ni nemamo)u Srbiji. Ali ja, vlasnica karakternih osobina tvrdoglavost & upornost, ne mogu da sačekam Bolji život i ostalo što nam ovih dana u kampanjama serviraju. Verujem da sam tog dana bila predmet čuđenja dok sam pokušavala samu sebe da izbalansiram ne bih li izbegla bliski susret sa betonom. Dakle, na potezu od raskrsnice ulica Cara Dušana i Bulevara Oslobođenja, pa dalje pešačkom stazom uz magistralu ka Policijskoj upravi – doživela sam pravi rodeo, potpuno besplatan doživljaj!
Pešačka staza je oličenje brdovitog Balkana…
Jako korenje stabala duž magistrale „otelo“ se kontroli, nabujalo je i podiglo beton duž cele pešačke staze, a s obzirom da je poduža, rodeo je trajao…Pretpotavljam da tako izgleda i bull riding.
Kada se nevesela avantura završila, sa srećom neoštećenim štiklama, rešila sam da postavim pitanje nekoj od potencijalno nadležnih institucija…Moj izbor je pao prvo na Direkciju za izgradnju i uređenje grada. Nekako mi bilo logično, pa sam naoštrila prste i tastaturu, i napisala mail službi za odnose s javnošću, a u kojem sam kulturno pojasnila kako stvari stoje sa portalom ilovezrenjanin, te da je 30.000 poseta mesečno jedan od najrespektabilnijih faktora za uvrštavanje u mailing listu, i naravno odgovaranje na postavljena pitanja. Posle dve nedelje blejanja u inbox, shvatila sam da od odgovora neće biti ama baš ništa, pa ni onog „obratili ste se na pogrešnu adresu…“ . Jok. A i zašto bi sad neko odgovarao „tamo nekom“ ko hoće da šeta magistralom u visokim potpeticama. Tog dana sam imala utisak da je šetnja – vožnja prijala samo bebama u kolicima kojim su mame vešto upravljale. Nama na visokom i starijim sugrađanima i nije bilo baš do avanture.
Prelaženje ove trase biciklom ili motociklom verovatno predstavlja svojevrsni slalom za bubrege.
Sve će vam već biti jasno ako šrafovi počinju da otpadaju. To je siguran znak da zrenjaninski rodeo nije za potcenjivanje. A roleraši, šta ćemo s njima? Oni će očigledno još dugo da se voze samo na relaciji Bagljaš -Aradac i da kruže na platou, tj. trgu Zorana Đinđića. Kada pominjem to ime, setih se Evrope, one u koju „srljamo“. A to znači – ista prava za sve, dakle i za roleraše!
Odgovora – da li „situacija“ može da se poravna ili ne – nema, ali tu su fotografije, sa lica mesta. I opet ću da zvocam i kažem po 1001.put da ovakva situacija može da se desi (i verujem dešava, jer priroda živi i to je sasvim u redu) i u uređenim zemljama, ali da tamo ista ne bi potrajala. A složićete se, ovo nije od juče….
Leya81
.gif)
.gif)
