U ataru sela Aradac, svake godine se u vinogradu drugog domaćina, održava tradicionalna berba grožđa „Oberačka“, prema starim običajima. Uz berbu se pripremaju i tradicionalni obroci, a nakon ručka se prganizuje i prateći program. Vinari iz ovog sela neguju tradiciju, i prave vino isključivo za ličnu upotrebu, a ređe za prodaju.
“ Ove godine smo komšija i ja domaćini berbe, u delu atara koji nazivaju „kameniti vinogradi“. Tradicija prilikom organizovane berbe, je da se prikaže kako se nekada radilo, i da se mlađe generacije upute u to. Cilj je da se populacija vinara u selu poveća. Trenutno u našem udruženju u Aradacu, ima oko četrdeset aktivnih vinara, iako ima više ljudi koji poseduju vinograde. Ima oko 20 hektara zemljišta na kojem su zasađeni vinogradi, ja lično imam oko 800 čokota. Kada se grožđe obere, pravi se vino. Pravim crno, belo, i neka muskatna vina isključivo za sopstvene potrebe. Na godišnjem nivou bude oko hiljadu litara vina, od čega se većina uz društvo popije, nešto razdeli, a retko kad proda.“ -istakao je vinogradar Jaroslav Zahorec
„Posao vinogradara nije lak tokom godine, i zahteva dosta truda. Vinogradarima je najlepše u jesen kada sve u vinogradu sazri. Tada se okupe i čuvaju svoje vinograde od čvoraka, a i da im ne bi neko obrao grožđe. Tada sve muke prođu. A vinograd? Vinograd zahteva slugu, a ne gospodara.“ – naveo je vinogradar
Da bi postao dobar vinar, potrebna je pravilna edukacija
„Ja sam prezadovoljan što ovde ima puno mladih, i puno dece, jer je umetnost raditi i održavati vinograd. Zato mladi trebaju ovo da nauče, i da dobiju volju za ovim poslom. Kada čovek ima volju, i nda nači sve, i rezultati su vidljivi. Evo ima grožđa, a biće i vina. Ja pravim mešano vino, od nekoliko vrsta vinskog grožda i konzumnog. Pravim ga isključivo za sebe, i za svoje drugove, ne za prodaju. Godišnje proizvedem oko tri stotine litara. Za dobro belo vino treba puno truda uložiti, i puno se edukovati. Da bi postao dobar vinar, treba čitati stručne knjige , i slušati savete stručnjaka. Kada smo pre tridesetak godina osnivali udruženje, obišli smo vinograde u drugim krajevima. Imali smo predavanja od ljudi sa fakulteta u Novom Sadu, koji su dolazili kod nas. Mi smo od stručnjaka usvajalii znanje, i mislim da Aradac pokazuje rezultate toga. Tako i mladi, ako žele da se bave vinarstvom, moraju se konsultovati sa stručnjacima, koje grožđe saditi, i kako pripremati zemljište. Prema mom mišljenju i iskustvu, najotpornija i najbolja vrsta grožđa za vino, u našem podneblju je „rajski rizling.“ – naglasio je vinar Mihal Goda
.gif)
.gif)
.gif)
