Brend čuvene zrenjaninske Fabrike šešira „Begej”, u kojoj je proizvodnja usled poslovnih problema stala pre više od jedne decenije, prepoznatljiv je i dan danas. I neko, upravo koristeći trejd mark „Begeja”, odlučio je da baštini davnašnju slavu zrenjaninskih šeširdžija i obnovi izradu tuljaka i šešira.
A taj neko je beogradska firma „Kapital grupa” koja je pre nekoliko dana otvorila proizvodne pogone u Rumi. Premda ovo preduzeće nema ama baš nikakve veze sa „Begejom”, ono je iskoristilo činjenicu da fabrika šešira nikada nije zaštitila svoje proizvode u Zavodu za intelektualnu svojinu. Pa, kad već Zrenjaninci nisu sposobni da nastave tradiciju, hoće Beograđani. Vlasnik „Kapital grupe” Milan Komnenić ne krije da je proizvodnja u rumskom pogonu zasnovana na brendu fabrike „Begej”, dodajući da je unapređena novim tendencijama u tehnologiji bojenja i obradi vune.
– Proizvodnja šešira radiće se po modnim trendovima i u različitim serijama kako za dame tako i za mušku populaciju – najavio je vlasnik prestoničke firme osnovane 2006. godine.
.jpg)
Čak je i na zvaničnoj internet stranici „Kapital grupe”, u posebnom odeljku, izdvojena robna marka „Begej hat”, što u prevodu sa engleskog na srpski znači „Begej šešir”. I tu je, ukratko, predstavljen istorijat proizvodnje šešira, tuljaka i beretki u gradu na Begeju. Ona datira još iz 1919. kada su braća Dragan očevu radionicu za izradu šešira preselili iz Melenaca u Zrenjanin. Sledeće godine počela je sa radom Fabrika šešira „Braća Dragan”. Krajem tridesetih godina imala je 300 zaposlenih, sa kapacitetom proizvodnje koji je prevazilazio sopstvene potrebe. Zbog toga je fabrika započela plasman tuljaka drugim proizvođačima šešira na domaćem tržištu, ali i da izvozi širom Evrope. Posle Drugog svetskog rata fabrika je promenila i vlasnika i ime više puta. Od 1963. poslovala je pod imenom Fabrika šešira „Begej”, a onda je usledila tranzicija i preduzeće je doživelo tužnu sudbinu kao i mnogi drugi upropašteni zrenjaninski privredni kolektivi.
Komentarišući namere sadašnjih privrednika i preduzetnika da, bez zakonskih ograničenja, baštine slavu prepoznatljivih jugoslovenskih giganata, zrenjaninski advokat Kristijan Kereši kaže da bi, u početku, trebalo napraviti razliku između toga šta sve spada u pravo intelektualne svojine. Kako ističe, ljudi često laički i nenamerno greše u svemu tome.
-U oblast zaštite prava intelektualne svojine spadaju, pre svega, žigovi, patenti, dizajni, oznake geografskog porekla, kao i autorska i srodna prava. U našoj sredini, i u samom gradu Zrenjaninu, nedovoljno je pažnje posvećeno žigu, odnosno trejd marku. Ljudi su površno informisani i zato bi ubuduće trebalo da povedu računa o tome – savetuje Kereši.
Po njegovim rečima, zaštita ovih delova intelektualne svojine privrednicima i preduzetnicima omogućava da na određeni način, kroz zakonsku proceduru, sačuvaju nešto što su sami stvorili, i kasnije iz toga izvuku ekonomsku vrednost, odnosno komercijalizuju ga i eksploatišu.
Izvor : Dnevnik.rs, Ž. Balaban
.gif)
.gif)
