Beljani je petak pokretan praznik. To je prvi petak pred Đurđev-dan. Toga dana idu ljudi, žene, deca, devojke, i momčadija na livade ili planine „u trave“.
Na mesta gde će se brati trave stiže se u zoru. Skupljaju se mleč, kajmačica i caričica od koje se poneki cvet zadene za pojas. Za tim se beru trave za zdravlje ljudi i stoke: zdravac, košutica, raskovnik, kopriva, bobovnik, đurđevak, debeljača, goveđe oči, goveđa rebra, petrov krstić, goreći jezik, mečja šapa, musuvelj, mlekulja, povrat, beli slez, divlji selvin, podbeo, itd. Sve se ove trave metnu u cedilo, a cedilo opet metne u torbu.
Kad se svrši branje trava, svi posedaju te zajednički ručaju, pa se po tom vraćaju kući. Kad dođu kući izvade iz torbe one nabrane trave, što su uvijene u cedilo, pa cedilo sa travama ostave, da stoji na kakvoj šljivi sve do Đurđev-dana. Te se trave ne unose u kuću zato, da bi jaganjci bili napredni i zdravi. Neke od ovih trava čuvaju se radi leka kod ljudi i kod stoke, a nekima se krme ovce na Đurđev-dan.
izvor: kodkicosa
.gif)
.gif)
.gif)
.gif)
.gif)
