Često se može čuti rečenica kako je Zrenjanin nekada bio privredni gigant, „drugi u SFRJ“.
O tome neumoljivo svedoče statistički podaci iz tih vremena. Kombinat „Servo Mihalj“ je sedamdesetih godina prošlog veka raspolagao sa 240.000 hektara obradivih površina imao 42 fabrike, zapošljavao 24.000 radnika i sarađivao sa 25.000 kooperanata. Godišnja proizvodnja hrane kada bi se spakovala u vagone napravila bi kompozicju voza od Beograda do Bara i nazad navođeno je u više publikacija. Do danas su preživele i uspešno rade samo „uljara“ i „mlekara“.
BEK je za domaće i strano tržište (američke „marince“) proizvodio široku lepezu proizvoda od svinjskog i junećeg mesa, polutrajne i trajne konzerve, kobasičarske i suvomesnate proizvode. Mlinovi kombinata proizvodili su sve vrste i tipove pšeničnog brašna. Od industrijske obrade kukuruza produkovano je 40 proizvoda. Poznati su bili i proizvodi iz fabrike šećera kao i uljare. U sklopu kombinata bila je i jedna od najstarijih pivara na ovim prostorima.
Pored kombinata u Zrenjaninu su poslovale i mnoge druge fabrike poput Fabrike šešira „Begej“ (preko 400 zaposlenih), Brodogradilišta „Begej“ (preko 300 zaposlenih), Fabrika čarapa „Udarnik“ (preko 350 zaposlenih), Fabrika tepiha „Proleter“ (400 zaposlenih), „Šinvoz“ (1400 zaposlenih), „Luxol“ (350 zaposlenih), (izvor podataka: „Zrenjanin Eksplorativa“) „Jugoremedija“…. Neke su preživele i posluju u novim oblicima, o nekima svedoče samo stare zidine nekadašnjih pogona.
Proizvoda kombinata „Servo Mihalj“ sećaju se kako Zrenjaninci, tako i stanovnici prostora nekadašnje SFRJ. Stare fotografije, plakete, značke, poneka etiketa, kutija ili flaša svedoči o nekadašnjem izgledu i dizajnu ambalaže, a na društvenim mrežama ponegde se mogu pronaći i stare reklame kao svedoci iz tog perioda. Sakupili smo nekoliko njih na jedno mesto.
