I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • agencija dane
Vesti Zrenjanin

Aradac može da se pohvali bogatim kulturnim životom različitih nacija

ZrBizNet

Aradac je selo koje je najmanje udaljeno od Zrenjanina. Neki će reći da je jako malo potrebno, pa da se ovo naseljeno mesto spoji sa gradom. U njemu deluje nekoliko udruženja žena, penzionera, građana. Može da se pohvali bogatim kulturnim životom. I time što u selu zajedno lepo žive ljudi različitih nacija. U poslednje vreme svi zajedno rade da poboljšaju uslove života. Uređuju se deponije, sređene su prostorije Mesne zajednice, kao i groblje. Selo je nedavno dobilo i fiskulturnu salu. Ali, kao i mnoga druga mesta i Aradac ima probleme koje će Savet Mesne zajednice pokušati da reši u narednom periodu. Pre svega, kada je reč o komunalnoj infrastrukturi.

Aradac se nalazi na svega nekolio kilometara od Zrejanina. Pored magistralnog puta za Novi Sad.

PerSu marketi

„Aradac je jedno od većih sela u opštini Zrenjanin. Ima 4000 stanovnika. Mi se nalazimo veoma blizu grada i to je na neki način naš problem, jer broj stanovnika opada. Aradac je interesantan jer uvek imamo neke nove žitelje koji se doseljavaju i koji dolaze tu da budu blizu gradu, a da imaju jeftiniji život. Selo se deli na srpsko i slovačko po stanovništvu, iako tu žive i ljudi druge nacionalnosti. Ali, pretežno su to Slovaci i Srbi. Selo trenutno pokušava da se izbori sa svojim problemima. Novi saziv MZ je tu nekih 6 meseci. Uz pomoć građanstva, sponzora i grada Zrenjanina sproveli smo dosta akcija. Urađeno je čišćenje deponija, krečili smo MZ, uredili smo groblje, uređivali smo atarske puteve uz pomoć poljoprivrednika, kroz stočarski fond smo pomagali stočarima zbog ovih vrućina. Nabavljali smo valove“, kaže Ranko Jovanov, predsednik Saveta MZ Aradac.

Aradac nudi lep, miran život u blizini grada

U blizini Aradca nalazi se reka Tisa.

„Aradac ima sva bogatstva koja reka nudi. U Aradcu je moguće imati jedan lep, miran život pokraj grada. Mislim da je lepo mesto za život. Kada je reč o komunalnoj opremljenosti tu ima dosta stvari koje bi trebalo uraditi. Ali, to su veliki projekti koji moraju da se rade u saradnji sa gradom. Nemamo kanalizaciju. I to je najveći problem koji bi prioritetno trebalo da se reši. Uradili smo fiskulturnu salu koja je moderna. Radi se dosta, mi se trudimo. Pa sad ako uspemo da uradimo to što planiramo biće super, ako ne uradiće neki koji su bolji od nas“, dodaje naš sagovornik.

Ranko Jovanov

Stanovnici Aradca se uglavnom bave poljoprivredom.

„Ipak, kako smo na nekoliko kilometara od grada imamo dosta ljudi iz sela koji su zaposleni u novim fabrikama u gradu. Naš atar je prilično veliki. Imamo dosta pašnjaka i utrina, tako da imamo dosta stočara. Zemlja nije nekog kvaliteta. Imamo i nešto vinograda. Ove godine nam problem pravi suša. Aradac nije dobio kišu već nekoliko meseci. I za to smo se žalili gradu Zrenjaninu ako uspemo da dobijemo neke olakšice po tom pitanju. Prošle godine nas je tukao grad, ove godine nas je pogodila suša… Čini se da poljoprivrednicima ne ide baš poslednjih godina. Sve se na njih svalilo… Ali, nekako ti proizvođači imaju sluha za svoje selo i najveći su sponzori i donori za selo. Šta god da se u selu radi, bez njih ne prolazi. Oni se prvi odazivaju svim pozivima i akcijama“, kaže Jovanov.

Arađanke su poznate po slatkišima koje prave

Arađanke su i te kako poznate po slatkišima koje prave. Žene iz sela aktivno učestvuju i delaju kroz nekoliko udruženja koja tamo postoje.

„Asocijacija žena Aradac ima 25 članova. Postoji već 17 godina, a ja sam predsednik 15. Bavimo se najviše humanitarnim radom, idemo po manifestacijama. Pravimo kolače, družimo se, idemo na izete. Obilazimo decu, beskućnike, pomažemo starije sugrađane… Za koji dan ćemo ići u posetu Sigurnoj kući… Bili smo kod njih i za Uskrs. Za Božić obilazimo predškolsko odeljenje. Prvacima ćemo sada pripremiti po svesku i neki pribor. Naša manifestacija je kiflijada. Večeras smo donele kife, breskvice, bakin kolač, prave slovačke trutule. U udruženju imamo žena svih nacija. Tu je i domaća rakijica. I to šljiva. Ona je broj jedan“, kaže Radislava Petrašev Rada, predsednik Asocijacije žena i penzinera Aradac.

Radislava Petrašev Rada i članovi Asocijacije žena i penzonera

Kako se prave prave slovačke trutule, otkrila nam je Arađanka koja je više puta bila nagrađivana za kolače. A koje je pripremila i za manifestaciju Banatska bajka, kao bi ih gosti gradske bašte probali.

„Trutule su stari slovački kolač. Za večeras su pravljene na stari način. U njih idu svinjsko salo, brašno, žumance, sirće, so, šećer. Kada se umesi testo ono se razvalja i 3-4 puta se stavlja salo. Ono mora da odmara dosta, kako bi bilo kvalitetno. Kada testo dobro odstoji, seče se na trake širine 2 prsta, koje se uvijaju na kalupu. Ranije se testo uvijalo na tuluzini, i to je bilo nekako najlepše, a sada smo se malo modernizovali. Imamo kalupe od pleha. Testo se peče u rerni. Ja jednog dana mesim testo, a drugog dana ga pečem i punim šnelom od belanaca“, objašnjava Zuza Švaka iz Aradca.

Herovke – čuveni slovački kolač

Osim što prave vrhunske poslastice, Arađanke ne dozvoljavaju da se zaborave stari zanati.

„Udruženje postoji od 1991. godine. 2006. je registrovano kao samostalno, jer smo najpre bili pri mesnom odboru Matice Slovačke u Aradcu. Imamo 20 članova. Učestvujemo na izložbama i manifestacijama gde predstavljamo naše tradicionalne vezove, čak i savremene. Večeras smo doneli vezene stolnjake i peškire od kojih su neki stari i po 60-70 godina. Doneli smo naše tradicionalne herovke. To je kolač koji je zaštitni znak našeg udruženja“, kaže Mara Viljačik, predsednik udruženja žena Ruža.

Mara Viljačik i članice Udruženja žena Ruža

„Naše udruženje postoji već 11 godina. Imamo 10-ak članova. Pravimo suvenire na starinski način. Koristimo prirodne materijale. Imamo članice koje tkaju, heklaju, prave dekupaž, slikaju… Čuvamo tradiciju ručnih radova. U selu imamo manifestaciju Oberačku i idemo redovno na izložbe gde možemo da prikažemo naše radove“, objašnjava Margita Bartoš, predsednik Udruženja građana Harmonija.

Margita Bartoš i članica Udruženja građana Harmonija

„Odlazak u penziju je početak života“  

I Aradački penzioneri su veoma aktivni. Kažu da je za njih treće doba tek početak života.

„ Asocijacija penzionera ima 85 članova. Ja sam predsednik poslednje dve godine. Prethodni predsednik je to mesto napustio kada je napunio 90 godina. Pišemo brašno, ugalj, drva za naše članove. Obilazimo penzionere u selu, idemo na igranke, družimo se. U sredu ćemo organizovati pikado, imaćemo sportski dan. Iako smo penzioneri mi uživamo. Još samo da nam povećaju penzije i Bog da nas vidi. Odlazak u penziju nije kraj sveta, pa to je tek početak života. To je treće doba koje treba iskoristiti. Ja sam noćas bila u Mokrinu i rekla sam tamo „do 105, pa opet“, kaže Radislava Petrašev Rada.

Veštine karatista iz Aradca

Posetioci gradske bašte još jednom su mogli da vide šta znaju karatisti iz Karate kluba Banat, budući da klub radi u tri sela. Aradcu, Tarašu i Staijćevu, koje se već predstavilo u okviru manifestacije Bantska bajka.

Teodora Nenin i članovi Karate kluba Banat

Teodora Nenin i članovi Karate kluba Banat

„Klub je osnovan 1995. godine. Osnovao ga je Zoran Bursać, koji je trener našeg današnjeg trenera. Ne znamo tačno koliko imamo članova, jer stalno neko novi dolazi u klub. Naš klub svake godine organizuje turnir u karateu koji je uvek drugi po redu u našoj državi. 2016. godine na turniru je učestvovalo 800 takmičara. Osvajamo nagrade na prvenstvu Srbije, idemo na svetska i evropska prvenstva. I tu osvajamo medalje i pehare. Drugi smo bili u Vojvodini, a četvrti u Srbiji. Radimo i kate i borbe. Naš klub radi u Aradcu, Tarašu i Stajićevu“, kaže Teodora Nenin, član Karate kluba Banat.

U Aradcu je popularan dečji fitnes

Svoja umeća publici koja je bila prisutna u gradskoj bašti prikazale su i članice dečjeg fitnes kluba Plava zvezda.

„U klubu se bavimo dečjim fitnesom. Imamo 30-ak članova, što u Zrenjaninu, što u Aradcu. U Aradcu imamo i dva dečaka i tamo je interesovanje zaista veliko, jer smo tamo počeli da radimo u aprilu. U Zrenjaninu u poslednje vreme malo manje interesovanje dece za fitnesom. Inače, ranije smo imali svetske i evropske prvake, jer klub radi već 10 godina. Probe se u Aradcu održavaju dva puta, a u Zrenjaninu tri. Ali, mislim da ćemo i u Aradcu povećati broj treninga na tri puta nedeljno“, kaže Sanja Čapelja, trener i predsednik kluba Plava zvezda.

Sanja Čepalja i članice Kluba Plava zvezda

„Dečji fitnes obuhvata gimnastiku, ples, balet i dobar je za zdravlje. Ono što se nigde ne radi samo u fitnesu su izdržaji. Najmlađe polaznice imaju po 4 godine. Njih ću pokušati da spremim za Svetsko prvenstvo. One su male i treba da vežbaju. Najbolje bi bili da se sa ovim počne tamo negde oko 5 godine ukoliko neko misli ozbiljno time da se bavi. Ove devojčice su počele pre nekoliko meseci i stvarno su jako puno napredovale. Zaista su talentovane, slušaju. Da bi se naučile osnove fitnesa treba nekih godinu dana. Ali, evo ove devojčice su to mnogo brže savladale“, dodaje naša sagovornica.

Pripreme za evropsko i svetsko prvenstvo u fitnesu

Za razliku od mnogih sportova i plesova u kojima devojčice moraju da budu mršave kako bi mogle da izvedu pravilno koreografiju, u fitnesu to nije nužno.

„U dečjem fitnesu devojčice ne moraju da budu mršave. One moraju da budu mišićave kako bi mogle da odrade sve te vežbe izdržaja. One budu mišićave jer se ovde rade vežbe snage. Sama koreografija je u tom fazonu. A tu je i akrobatika, vežbe fleksibilnosti… Sve grupe mišića se izgrađuju, zato kasnije one lepo izgledaju. Imaju lepu liniju“, objašnjava Čapelja.

„Učestvovali smo na Balkanskom prvenstvu i ove devojčice su bile prve u formaciji fitnesa. Jovana Balaž je bila druga na tom takmičenju kao solo učesnik. U oktobru idemo na Svetsko prvenstvo u Pančevo. To će biti jako svetsko prvenstvo, ali ja računam da ćemo osvojiti neku nagradu. Delimo sudbinu svih klubova kada je reč o finansijama, ali ja ne mogu da kažem da nisam imala pomoć sportskog saveza i opštine do sada. Kada smo išli na neka takmičenja koja su dalje uvek su nam finansijski pomagali, a rekli su da će tako biti i u buduće. Planiramo da idemo za Zagreb na evropsko prvenstvo, pa videćemo šta će tu biti“, dodaje naša sagovornica.

KUD Mladost iz Aradca ima blizu stotinak članova

Da atmosfera na Banatskoj bajci bude potpuna pobrinulo se i Kulturno umetničko društvo Mladost iz Aradca. Koje može da se pohvali i te kako dugom tradicijom.

„Ne znam da li ćete verovati ili ne, ali sledeće godine nameravam da pripremim jedan koncert kako bih obeležio 55 godina rada u KUD-u. Ipak, ne znam da li će to biti izvodljivo, jer su se mnoge kolege odselile iz Aradca. Otišli su po svetu trbuhom za kruhom. Nadam se da ću uspeti da okupim nekoliko ljudi, da se prisetimo lepih dana“, kaže Jano Zvara – Moca, iz KUD-a Mladost, Aradac.

Jano Zvara – Moca

„KUD Mladost radi pri folklornom centru Aradac. Imamo mušku i žensku pevačku grupu i folklor. Folklor ima mnogo koreografija. Za sada su to samo slovačke narodne igre i pesme. Sa četiri smo nastupili pre mesec dana u Slovačkoj, gde smo doživeli da ljudi u publici od radosti plaču. Kada su videli kako Slovaci iz Srbije pevaju i igraju i na koji način čuvamo našu tradiciju. Mi imamo i izvrsne soliste kao što su Danijela Vrškova, Denis Straka i još troje mladih koji još imaju vremena da napreduju i da se spominju. I meškarke su deo našeg KUD-a. Naše društvo ima oko 70 članova samo u folkloru koji su podeljeni u tri grupe. Plus meškarke, plus orkestar i solisti. Naš najmlađi član ima 5 godina, a najstari član sam ja – imam 67 godina“, dodaje naš sagovornik.

„Aradac je prebogat kulturnim životom“

Problem KUD-a je što stariji napuštaju selo. Ali, raduje da deca žele da sačuaju tradiciju Slovaka.

„Još pre dve godine sam imao devetočlani orkestar. Tu je bilo 5 violina, harmonika i još nekoliko pratećih instrumenata. Ali, ljudi, na žalost, idu trbuhom za kruhom i napustili su i selo i orkestar. Sada radim sa mladima koji imaju po 13-14 godina i koji će tek za koju godinu moći da budu ravnopravni članovi orkestra. Deca obožavaju i da igraju i da pevaju i da sviraju. Mi se trudimo da u porodici još prenesemo ljubav prema slovačkoj muzici, pesmi, igrama. Čuvene su slovačke svadbe koje su nekada trajale i po 4-5 dana“, objašnjava Zvara.

„Nikada se nije desilo da nas publika ne podrži gde nastupamo. Iako izvodimo samo slovačke igre i muziku publika je uvek oduševljena kada vidi i čuje kako to izgleda. Bez obzira da li je to srpska, rumunska, mađarska, slovačka sredina. Uvek smo dobijali dugačke aplauze. Ljudi su nam čestitali svaki put. U Aradcu ima svega i svačega. Mi imamo i ljude koji su došli iz Bosne, iz Slavonije koji redovno posećuju naše koncerte. I koji uživaju u našem programu. Nedavno je završen festival tradicije i običaja u aradačkom širokom polju. Tu su nastpali Rumuni, Mađari, Srbi, a Mađari su otkazali učešće, ne znam zbog čega, i tu su bila i dva ansambla iz Slovačke. Što se tiče kulturnog života Aradac je time prebogat“, dodaje naš sagovornik.

Meškarke su jedinstvene u svetu

Predstavljanje Aradca nije moglo da prođe bez nastupa na deleko čuvenih meškarki.

„Mi smo svirale i pevale dve slovačke i jednu srpsku pesmu. Večeras je u gradsku baštu došlo nas pet, jedna članica nije mogla da dođe. Nekada nas je bilo 10. Ali, neke žene su već stare, bolesne, ne mogu da sviraju. Mi ne vežbamo, mi smo navežbale repertoar. Samo se dogovorimo – idemo tu i tu i sviramo. Učestvujemo na festivalima, manifestacijama… Idemo gde god nas pozovu, ako možemo da odemo. Sada je jako toplo, velika je vrućina. Trebalo je da idemo u Kikindu, ali ne možemo da idemo. Mi smo starije, imamo visok pritisak, to je daleko… Sviraćemo dok nas drže noge i zdravlje. Sviramo samo harmonike i jedinstvene smo na svetu. Nema nigde da žene sviraju harmonike u grupi“, kaže Anka Puderka, članica meškarki.

Program predstavljanja naseljenih mesta iz okoline Zrenjanina do kraja avgusta pogledajte ovde.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh