Posledice suše su slab prinos i kvalitet, i visoka cena ovogodišnjeg roda paprike, paradajza, kupusa ili krompira na pijacama i u prodavnicama, piše RTS. Stručnjaci kažu da se smanjenju cena povrća ne treba nadati i da ove godine možemo da zaboravimo na jeftinu zimnicu tj. ajvar, turšiju, kiseli kupus.
Dok proverava svoje plastenike, poljoprivrednik Janoš Balint koji se povrtarstvom bavi već četiri decenije, kaže, da mu nikada nije bilo teže da očuva biljke i proizvodnju nego ove sezone.
„Paprika koju sam sadio 20. maja u zatvorenom prostoru se sva osušila i morao sam da je isfreziram. Temperatura je u plasteniku nekada bila čak i 70 stepeni. Biljke nisu mogle da opstanu“, objašnjava Janoš Balint, povrtar iz Mihajlova.
Trenutno u tri plastenika od 300 kvadrata iz kasnije sadnje ima papriku tzv. ajvarušu.
„Nažalost, to je sve druga i treća klasa paprike. Ove godine prvi put nemam prvoklasnu papriku i mogu da kažem da nisam zadovoljan zbog toga“, dodaje.
Iako je bilo dosta problema i u proizvodnji kupusa, stanjem biljaka na površini od jednog hektara je za sada zadovoljan.
„Ne pamtim da smo ikada zalivali kao ove godine, niti da smo toliko dežurali zbog insekata. Kupus sam počeo da sadim 7. jula i tu sam zbog temperatura i suše imao gubitak između 20 i 25 posto biljaka. Gubitak na rasadu koji sam sadio krajem jula je oko 3 posto. Zalivanje poskupljuje dosta proizvodnju. Srećom ja pumpe pokrećem strujom, pa sam jeftinije prošao od kolega koji moraju da koriste dizel“, kaže ovaj poljoprivrednik.
Kupus bi mogao da košta i 150 dinara za kilogram
Da problema u proizvodnji ovog povrća ima potvrđuju i u Udruženju „Futoški kupus“ i kažu da visoke cene kupusa ne bi trebalo nikoga da iznenade.
„Sve ono što smo uložili ne verujem da ćemo moći da naplatimo. Niko ne treba da se iznenadi ako cena kupusa bude 150 dinara po kilogramu. Trebalo bi da bude i viša da bismo zaradili, a ovo je samo „peglanje“ proizvodnje. Sve što bude manje, biće naš gubitak“, tvrdi Miroljub Janković iz Udruženja „Futoški kupus“.
„Cena njivske paprike je od 130 dinara pa na više, a cena plasteničke paprike će biti još viša i kretaće se i do 300 dinara za ekstra prvu klasu. Karfiol je između 200 i 250 dinara“, kaže Janoš Balint, poljoprivrednik.
Ove godine neće biti jeftinog ajvara, turšije i kiselog kupusa
Izuzetno nepovoljni vremenski uslovi umanjili su prinose povrća, zavisno od vrste, od 5 do čak 70 odsto, kažu stručnjaci. Navodnjavanje, objašnjavaju, samo donekle može da ublaži negativne uticaje izazvane visokim temperaturama i manjkom padavina. Da bi opstala biljka više diše, a time gubi hranjive materije.
„Ogromne štete u ovoj godini su u proizvodnji krompira. U zavisnosti od regiona prinosi se kreću od 18 do 40 tona po hektaru, što je smanjenje od 5 do 40 posto. U povoljnim godinama prinosi su između 30 i 80 tona po hektaru. Problem je i što je veliko učešće krompira druge klase, a tamo gde navodnjavanje nije pravilno izvedeno imamo vrlo visok procenat trulog krompira“, kaže Žarko Ilin, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Manje je i paradajza, šargarepe, peršuna, pašternjaka, celera, zimskog luka.
Smanjenje pinosa i loš kvalitet proizvoda odražava se na lošiju ponudu po kvalitetu, kako u trgovinskim lancima, tako i na zelenim pijacama.
“Nedostatak kvalitetne robe za trgovce voćem i povrćem, imao je za posledicu veliko povećanje cena i uvoznih i domaćih poljoprivrednih proizvoda. Došlo je do značajnog rasta cena i u maloprodajama, a samim tim i do povećanja troškova kod pravljenja zimnice”, kaže Velibor Budinčić, direktore “Carske bašte”.
Prostora za kalkulacije kada je reč o zimnici nema puno, tvrde stručnjaci.
“Cene su takve kakve su i samo mogu biti još veće. Dakle, ili će se za opredeljeni budžet građana napraviti manje ili će se zimnica praviti od jeftivnijeg povrća, lošijeg kvaliteta. Nažalost, ove godine nema ništa od jeftinog ajvara, pečene paprike i kiselog kupusa.Takođe, kvalitet crvenog krompira je upitan u velikom procentu, pa se može očekivati raniji uvoz, što će značiti i dosta veću cenu”, dodaje.
Izvor: RTS