Adekvatan prostor za Savremenu galeriju izgradio bi prepoznatljiv kulturni identitet grada

Problem adekvatnog prostora sa kojim se više od decenije suočava Savremena galerija Zrenjanin, trebao bi ovih dana da konačno dobije svoj epilog, saznajemo od direktora ove zrenjaninske ustanove kulture, Dušana Radišića. Za Savremenu galeriju ovo bi otvorilo vrata ka značajnim medjunarodnim projektima, što bi rezultiralo još sadržajnijim i interesantnijim programom, smatra Sunčica Lambić Fenjčev, kustoskinja.

Lepši deo priče

Zbirku Savremene galerije Zrenjanin čine uglavnom dela autora nastala tokom njihovog boravka u Umetničkoj koloniji Ečka. Osim ovih dela zbirku su bogatila i dela dobijena kroz donacije državnih institucija medju kojima je svakako najznačajnija donacija Saveznog izvršnog veća 1963. godine. Tokom vremena, u Umetničkoj koloniji Ečka boravili  su najznačajniji jugoslovenski likovni stvaraoci od Milana Konjovića do Uroša Djurića, ali zahvaljujući pomenutim donacijama, u trajnom vlasništvu Savremene galerije su i dela stvaralaca koji nisu boravili u Umetničkoj koloniji, poput Petra Lubarde, Stojana Aralice i drugih. Tako ona danas broji preko 2500 predmeta različitih likovnih tehnika i predstavlja pregled posleratne srpske i jugoslovenske likovne umetnosti.

Od osnivanja do danas, Savremena galerija Zrenjanin može se pohvaliti bogatom i uspešnom izložbenom i didaktičkom delatnošćui svakako jednom od najvrednijih likovnih zbirki u zemlji.

Ovo bi u najkraćem bio onaj lepši deo priče, kojim se Zrenjaninci, poštovaoci i konzumenti kulture, ponose bezrezervno.

Problem adekvatnog prostora decenijski

Medjutim, decenijski problem ove zrenjaninske ustanove kulture predstavlja neadekvatan prostor,  kako za čuvanje umetnina koje ona ima u trajnom vlasništvu, tako i za realizaciju programa. Savremena galerija, ustanova je smeštena na tri lokacije, kao podstanar u zgradi pozorišta i muzeja, a slikarski depo nalazi se u Ečki.

Pitanje prostora namenjenog Savremenoj galeriji koji će makar donekle ispuniti standarde muzejske struke, postavljano je u više navrata i njime su se, svaka na svoj način, bavile gotovo sve gradske vlasti. Dokle se u rešavanju najbitnijeg pitanja za Savremenu galeriju – pitanja adekvatnog prostora, stiglo i nazire li se rešenje, pitali smo direktora ove ustanove Dušana Radišića.

“Mi se iskreno nadamo da smo na pragu trajnog rešenja i da će Savremena galerija uskoro dobiti nov prostor. Imamo već dogovor u načelu oko konkretnog objekta, ostaje još samo da se odradi administracija i čekamo lepe vesti. Još ne bih da govorim o kom objektu je reč, treba zaista još samo malo strpljenja da dodjemo do toliko željenog rešenja. U svakom slučaju, ovo ne bi bio samo uspeh naše ustanove, iako bi se ona time svakako rešila stalnog kamena spoticanja, već bi time puno  dobio sam grad. Mi imamo izuzetnu saradnju sa Gradom, ne postoji ideja ili predlog sa naše strane koji nije prepoznat i bezrezervno  podržan od strane gradonačelnika i ljudi zaduženih za kulturu.”

Koliko smo svesni šta imamo?

“Zrenjanin ima poprilično pismenu likovnu publiku. Deo naših sugradjana su redovni posetioci naših izložbi i to je onaj deo publike koji ne dolazi samo na svečana otvaranja, već dolaze da pogledaju izložbu. To se  mora poštovati. Da uvek može da ih bude više, svakako. Naše najposećenije izložbe su upravo postavke nastale od dela iz zbirke Umetničke kolonije. Ove godine bilo je 4 takve izložbe, aktuelna postavka je jedna od njih”, ocenjuje Radišić.

Uzimaju li neadekvatni uslovi danak ?

Depo Savremene galerije Zrenjanin bio je 2015. godine poplavljen. Ispunjava li depo uslove koje diktira muzejska struka  i jesu li umetnine pretrpele neka značajnija oštećenja, pitali smo kustoskinju Sunčicu Lambić Fenjčev.

“Idealne, dakle uslove koje propisuje muzejska struka, naš depo nema. Medjutim, takve, izuzetno zahtevne uslove nemaju ni mnogo veće galerije. Mislim da nema galerijskog prostora u Srbiji koji ispunjava takve standarde. To su tačno odredjene temperature, za svaku tehniku različite, različiti materijali moraju da se čuvaju na različitim mestima… Bez obzira na sve, naše umetnine nisu pretrpele značajnija oštećenja. To su takve slikarske tehnike, uglavnom ulje na platnu koje su otporne. One su se potpuno adaptirale na postojeće uslove koje ima depo. S druge strane, reč je o delima ne starijim od šezdeset godina. Najproblematičnije je konstantno seljenje dela, kada ih izlažemo, onda one moraju da se prilagodjavaju novim uslovima, tu može da dodje do sitnijih oštećenja. Čak i kada je depo bio poplavljen, mi smo brzo reagovali, prvo smo izmestili drvene skulpture, one su najosetljivije, tako da značajnijih oštećenja ili propadanja nema. Mnogo veći problem nedostatak adekvatnog prostora donosi realizaciji novih projekata. Mi apliciramo u mnogim značajnim medjunarodnim projektima, naše ideje su odmah prepoznate kao dobre, ali onda se pojavi problem prostora, gde ih realizovati. Naš izložbeni salon je premali za sve ono što imamo u planu.”

Posebno iznenadjenje biće predstojeće Bijenale akvarelista…

“Ono najveće što nam predstoji do kraja ove godine je svakako Bijenale akvarelista. Ove godine,ono će biti posebno osmišljeno, nećemo se zadržati samo u našem izložbenom salonu, već ćemo u realizaciju uključiti i ostale ustanove kulture pa i Gradsku kuću. Naime, dela će se nalaziti u holu Gradske kuće, u foajeu pozorišta, muzeju… Osmislili smo radionice tako da će i publika biti veoma aktivna, posetioci Bijenala će bukvalno tragati za delima koja su postavljena na nekoj od pomenutih lokacija. Biće nesvakidašnje, neobično ali stvarno interesantno, otkriva nam za kraj Sunčica Lambić Fenjčev.