Polaganjem venaca, izricanjem molitve za mrtve – Kadiša i evociranjem sećanja na petrovgradske Jevreje kroz književno delo Ivana Ivanjija, na Jevrejskom memorijalnom groblju u Zrenjaninu juče je obeležena 83. godišnjica od deportacije Jevreja, tragičnih događaja iz prve ratne godine tokom Drugog svetskog rata. Tog dana, 18. avgusta 1941. godine, šlepovima niz Begej, Tisu i Dunav, deportovano je u beogradske logore smrti 1288 pripadnika jevrejske zajednice iz tadašnjeg Petrovgrada i drugih mesta u Banatu. Neki od njih, usled visokih temperatura i nehumanih uslova transporta u pretrpanim šlepovima, nisu preživeli ni putovanje.
U Beogradu su muškarci zatvoreni u logor „Topovske šupe“ i odatle sistematski vođeni na streljanje u Jajince i ledinu pored sela Jabuka, nadomak Pančeva. Žene i deca su smešteni u logor smrti „Sajmište“, gde su celu zimu moreni hladnoćom i glađu. U samo jednom danu nestala je gotovo celokupna predratna populacija Jevreja iz našeg grada.
Prisutne je, u ime Jevrejske opštine Zrenjanina, pozdravila Ivana Kukolj Solarov, koja je i pročitala odlomak iz romana „Aveti iz jednog malog grada“ nedavno preminulog književnika, našeg sugrađanina i potomka petrovgradskih Jevreja, koji je preživeo Holokaust, Ivana Ivanjija.
Predsednica Jevrejske opštine Zrenjanin Ljiljana Popov u svom obraćanju istakla je da je ovo 83. godina od stradanja Jevreja Zrenjanina, ali da je 1941. bila prva godina kada smo dobili epitet „slobodne“ teritorije, očišćene od Jevreja.
– Da li neko može da bude „očišćen“? Da li može da bude „slobodan“ na takav način? Sećanje je ono što nas oblikuje i odlikuje saznanjem da smo od njega mogli dosta naučiti. Nažalost, da li možemo da vidimo budućnost? Istorija nam govori da to nije moguće i da generacije koje ponavljaju grehe svojih predaka ništa nisu uočile. Naša misija je da generacije koje stasavaju obrazujemo, naučimo da pamte, da primene prošlost u borbi protiv sadašnjosti, jer sa stanjem kakvo je bilo četrdesetih godina prošlog veka došlo je do toga da se iz zločina rodi Holokaust. On bi trebalo da bude i lekcija za nešto što ne sme da se izrodi, a to su nepravde, zločini, i nažalost ponovo antisemitizam – poručila je Ljiljana Popov.
Dodala je da su se okupili danas kako bi oplakali gubitak tolikog broja žrtava i slavili one koji su ih spasli, odali počast onima koji su preživeli i razmišljali o obavezama živih, da se sećaju.
– Danas su naše obaveze još odgovornije. Prašina vremena prekriva sećanje, a mi ne smemo više nikada ni da pomislimo da je nešto nemoguće, već da pronađemo u sebi Makabejca. Nema boljeg obrazovanja za budućnost od garancije da ćemo se uvek sećati prošlosti, bez obzira na žrtve i tragedije, i ne ponovilo se nikome ono što je jevrejski narod preživeo – rekla je još ona.
Predsednica JO Zrenjanin istakla je doprinos i pomoć Grada Zrenjanina u negovanju sećanja na stradale pripadnike jevrejske zajednice. Podsetila je da je Zrenjanin prvi grad u Srbiji koji je postavio jedinstvena obeležja, „kamen spoticanja“, kao i da je doprineo uređenju svih mesta i spomenika koji ukazuju na stradanja tokom Drugog svetskog rata.
Kadiš, jevrejsku molitvu za mrtve, izrekao je vrhovni rabin jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel.
U ceremoniji polaganja venaca na obnovljeni spomenik učestvovali su predstavnici Grada Zrenjanina, Saveza jevrejskih opština Srbije, gradskog odbora SUBNOR, delegacije jevrejskih opština gradova Beograd, Novi Sad, Subotica, Pančevo, Sombor i Zrenjanin. Posebno su cveće položili gospođa Karen Karlson, iz Sjedinjenih Američkih Država, potomak petrovgradskih Jevreja i Jovan Robal, donedavno učenik Zrenjaninske gimnazije, sada student i društveni aktivista.
U ime Grada Zrenjanina, venac je položio zamenik gradonačelnika Saša Santovac.
Spomenik na Jevrejskom groblju u obliku Davidove zvezde postavljen je 1986. godine, a restauriran prošle godine, kada su na njegovu osnovu postavljene i ploče sa imenima svih stradalih 1941. godine.
Izvor: Grad Zrenjanin
.gif)
.gif)
