Svestrani kulturni poslenik, nosilac evropskih priznanja i nagrada za svoj sveobuhvatni rad, značajno ime u književnosti srpske moderne, istoriji pozorišne umetnosti u Srba, kao i likovni kritičar, Todor Manojlović odrastao je i živeo u našem gradu. Ove godine navršilo se pedeset godina od njegove smrti.
Todor Manojlović, ime je za koje su svi Zrenjaninci svakako čuli. Neki u kontekstu nagrade umetnicima, neki po ulici koja nosi njegovo ime, a neki verovatno znaju i više od toga. Todor Manojlović rodio se u Velikom Bečkereku 1883. i tu je proveo dane svog detinjstva, rane mladosti i poslednje godine. Bezbrižne dečačke dane prekinula je iznenadna smrt oba roditelja kad je Todoš, kako su ga od milošte zvali, imao svega 16 godina. Kuća ugledne bečkerečke porodice Manojlović nalazila se u današnjoj Pupinovoj ulici. Gimnaziju je završio u rodnom gradu, a univerzitetsko školovanje preko studija prava u Nađvaradu (Mađarska), istorije umetnosti u Minhenu (Nemačka) okončao je u Bazelu (Švajcarska) na Filozofskom fakultetu gde je stekao akademsko zvanje istoričara umetnosti.
Bio je građanin sveta, živeo je i radio u Temišvaru, Firenci, Veneciji, Rimu. Tokom Prvog svetskog rata našao se na Krfu gde je 1917. pokrenuo čuveni časopis Krfski Zabavnik. Umetnost je bila njegova ljubav i bavio se njom na različite načine. Pišući književne kritike, pišući književna dela, baveći se pozorištem, radeći kao upravnik beogradske opere, ali i kao urednik Letopisa Matice srpske. Proučavao je likovnu umetnost, družio se sa slikarima. Jedan od njih bio je Momo Kapor, čiji se portret vremešnog Manojlovića danas čuva u zrenjaninskom Narodnom muzeju.
Zrenjaninci uspomenu na svog čuvenog sugrađanina čuvaju na različite načine. Od 1991.g. Gradska narodna biblioteka Žarko Zrenjanin dodeljuje nagradu savremenim umetnicima pod imenom Todora Manojlovića sa naznakom za moderni umetnički senzibilitet. Neki od laureata su Vida Ognjenović, Isidora Žebeljan, Đorđe Balašević i mnogi drugi. Narodno pozorište Toša Jovanović svoju kamernu scenu nazvalo je po Todošu. Narodni muzej čuva njegove lične stvari u Legatu Todora Manojlovića.
Jedna ulica u širem centru grada nosi njegovo ime, a spomen pločom obeležena je kuća u Ulici Vojvode Petra Bojovića u kojoj je Manojlović proveo poslednjih petnaest godina života. Nije zgoreg da se mi, Banaćani, s vremena na vreme podsetimo da se na našoj plodnoj masnoj crnici rađaju velikani srpske kulture i umetnosti. I zbog toga možemo samo biti ponosni.
