Божић је породични празник. Православни хришћани, који поштују јулијански календар, рођење Христово славе 7. јануара. Божић се у домовима слави три дана.
Православни хришћани који поштују јулијански календар славе Божић, односно рођење Исуса Христа. Председник Борис Тадић, који за божићне празнике борави на Косову и Метохији, присуствује литургији у манастиру Високи Дечани, на позив владике рашко-призренског Теодосија.
У првим временима хришћани нису славили ничији, па ни Христов рођендан. Како је забележено у Либеријевом календару, први пут овај празник се слави у Риму 354. године.
.jpg)
У Цариграду као црквеном центру Истока, прославу Божића је покушао да уведе 379. године свети Григорије из Нисе. То тада није успело, слављење се усталило тек од 395. године. Први Васељенски сабор, одржан 325. није се бавио овим питањем, пошто је општи став Истока био да се Божић не треба у обележавању одвајати од Богојављења. Отуда и данас има неколико цркава које ова два празника нису раздвојила и славе их 19. јануара.
Како еванђеље бележи, „кад се наврши време, посла Бог Сина свога јединородног“. По старом рачунању времена, то се збило 5511. године од „стварања света“.
По Божјој промисли, девојка Марија, заручница скромнога занатлије Јосифа из Назарета, безгрешно је зачела и родила сина – Еманула, што значи „с нама је Бог“, који је добио име Исус. Родила га је у Витлејему, малом граду у Јудеји, из кога потиче цар Давид. У време рођења, на небу се појавила звезда, посебне светлости, као знак великог догађаја.
Појава ове звезде вековима је интересовала не само теологе већ и научнике, посебно астрологе. Кретање небеских тела пре два миленијума се може израчунати. У научним круговима усталило се мишљење да се 7. године пре наше ере заиста догодила појава таквог рааспореда планета, посебно Јупитера и Сатурна, каква је описана од стране еванђелисте Матеја.
Божић је пре свега породични празник када се укућани окупе да у топлини свога дома доживе мир Божји. Литургија која се данас служи у храмовима има посебно свечано обележје. Чита се пастирска посланица коју помесни црквени поглавар са епископатом упућује својим верницима.
После литургије, у многим крајевима, верници се задржавају у порти, „мирбожају“ се, честитају празник и том приликом се завађени међусобно мире. Свако тада треба другима да прашта, стварајући мир, пошто је он суштина овог празника. Нема мира са Богом ако верник није у миру са својим ближњима.
Обичај је да се другима данас не иде у посету, већ куће посећују рано у јутро полажајници који честитају празник и бивају даривани. У кући домаћин ломи чесницу у којој се „скривен“ новчић који представља срећу за оног коме западне.
Божић се у домовима слави три дана. Други дан је Сабор Пресвете Богородице, а трећег се слави спомен на светог архиђакона и првомученика Стефана, кога бројне наше породице празнују као крсну славу.
У црквама празник на неки начин траје до „малог Божића“, Нове године, када је такозвано „оданије празника“. За то време се средом и петком не сме постити.
Древни српски поздрав који немају други православни народи, чуће се ових дана у готово свим нашим домовима, али и на улици и радном месту:
Христос се роди – Ваистину се роди!
.gif)
.gif)
