Veljko Vujović: Nekadašnji kapiten RK Proleter i heroj „Medisona“ danas radnik i kolega za primer

Veljko Vujović (49), nekadašnji rukometaš i kapiten Proletera, igrao je za prvi tim „crveno – belih“ od januara 1995. godine do 2007. godine, a celu karijeru (osim jedne sezone u Kostolcu), proveo je u dresu Proletera.

Za 10 sezona u „crveno – belom“ dresu odigrao je 9 sezona u Super ligi i jednu u Prvoj ligi Srbije. Nikada nije bio reprezentativac Srbije, nije osvojio nijedan trofej sa klubom, ali je bio tihi heroj „Medisona“, nezamenljivi šraf i timski igrač posvećen ekipi u potpunosti.

KAD VELJKO PODVUČE „CRTU“

Veliki borac na terenu, van terena uvek skroman i nasmejan. Kada je završio profesionalnu karijeru, podvukao je „crtu“ i nije želeo da na bilo koji način ostane u sportu. U retkim prilikama se pojavljivao na tribinama Kristalne dvorane i „Medisona“ da bodri klub, koji mu je ostao u srcu.

– Kada se završi neko poglavlje u životu, ja okrenem novi list. Jednostavno, tokom profesionalne karijere maksimalno sam trenirao, pružao maksimum na utakmicama i imam osećaj da sam u tom periodu dao rukometu sve što sam mogao. Ostala su brojna sportska prijateljstva, koje i danas negujem. Ima prijatelje od Bačke Palanke do Leskovca, skoro u svakom selu i gradu, gde se igra rukomet. Najviše me raduje druženje sa mojim veteranima –  kaže Veljko Vujović za Ilovezrenjanin, u svom prvom intervjuu po okončanju sportske karijere.

Da se vratimo na tvoj rukometni početak. Malo ljudi zna da si do 16 godine trenirao košarku u nekadašnjem KK Servo Mihalj, u generaciji sa Bodirogom, Stajićem, Papićem..

– Na nagovor profesora fizičkog Save Popova prešao sam u rukometnu sekciju RK Proleter Naftagas. Ispostavilo se da je savet čuvenog profesora Save bio pun pogodak. Brzo sam se adaptirao na novi sport i još brže napredovao. Odigrao sam na „dvojnu“ registraciju, posle odsluženog vojnog roka, sezonu i po za Gradnulicu, koja je u to vreme igrala u Drugoj saveznoj ligi. Tu su mi treneri bili pokojni Mirko Vasiljević i Branko Baca Maljković, koji su me mnogo naučili i pružili podršku, u svakom smislu. U dresu Gradnulice sam dobro igrao i u januaru 1995. godine sam prebačen u Proleter Naftagas. To je bila neverovatna stvar za mene, jer sam sa 22 godine stao na parket sa legendama poput Nebojše Jokića, Dalibora Brajdića, Dragana Kukića…

Kao najbolju sezonu Veljko Vujović istiće 97/98, kada je Proleter igrao u plej – ofu. Na polusezoni je proglašen za najbolje desno krilo Super lige, a na kraju sezone je bio drugi strelac ekipe, iza Nebojše Jokića, koji je u to vreme bio reprezentativac.

– Te godine je Super liga bila najjača u vreme dok sam ja aktivno igrao. Svaka utakmica je bila derbi, bez obzira da li smo igrali u Kaću protiv Jugovića, u Crvenki ili Bačkoj Palanci, protiv Zvezde ili Partizana…

U sezoni 2000/01 Veljko Vujović je odlučio da potraži sreću u nekom drugom klubu. Prihvatio je ponudu Rudara iz Kostolca, koji je tada kao trener vodio legendarni Nikola Jevremović, zvani Gužva.

– Uspeli smo da izborimo opstanak u Super ligi, a posle toga sam se vratio u Proleter. Izborili smo povratak u Super ligu, a nekoliko godina kasnije smo uspeli da vratimo klub u Evropu, posle petnaestak godina pauze.

NEVEROVATAN POTEZ ZA POVRATAK U EVROPU

Interesantno, Proleter je izborio povratak u Evropu 2007. godine, u direktnom susretu protiv Partizana, čiji je trener bio upravo Nikola Gužva Jevremović. Presudio je upravo potez Veljka Vujovića, u poslednjim sekundama meča, zbog kojeg je bio kažnjen sa godinu dana zabrane igranja.

– Ta utakmica je direktno odlučivala o tome, da li će Partizan osvojiti titulu ili ćemo mi osvojiti poziciju koja vodi u evropski Čelendž Kup. Ja sam bio kažnjen sa 2 minuta van igre, 10 sekundi pre kraja. Samo 4 sekunde pre kraja Petar Kapisoda je bio u kontri i njegov gol doneo pobedu Partizanu, a nama je dovoljan bio bod. Ja sam izleteo sa klupe na teren, iako kazna nije istekla, presekao sam loptu i zbog mog poteza je počela opšta tuča na terenu. Utakmica se završila nerešeno, mi smo ispunili cilj, a ja sam kažnjen sa godinu dana van terena, ali je suspenzija posle smanjena na 6 meseci. Inače, nesportski potez koji sam napravio, a koji je direktno obezbedio prolaz Proleteru u Čelendž Kup, upravo sam naučio od tadašnjeg trenera Partizana, dok mi je biuo trene u Rudaru iz Kostolca.

Naredna sezona, bila je ujedno i oproštajna za Veljka Vujovića.

– Posle isteka suspenzije odigrao sam prolećni deo prvenstva i okončao karijeru zbog povrede. Na oproštaju su navijači Proletera, Indijanci, napravili veliku zastavu sa mojim likom. Nisam znao za to, dok nisam izašao na teren. I sada se naježim kada se setim te scene. Neverovatan osećaj.

JEDINA SEZONA U EVROPI

To je bilo ujedno i jedina sezona u kojoj je igrao evropske utakmice.

– Pobedili smo Antverpen i za prolaz u treće kolo dočekali u „Medisonu“ ekipu Šamberija, koja je po kvalitetu tada bila krem evropskog rukometa. Malo je nedostajalo da ih pobedimo. Igrali smo kao na krilima, „Medison“ je bio pun, atmosfera prelepa.

UVEK POŠTENO, DIREKTNO I ISKRENO

Veljko Vujović je po završetku karijere, zavrnuo rukave i zaposlio se kao radnik na održavanju u skladištu gasa Banatski Dvor.

– Posao nije lak, pogotovo u zimskim uslovima, ali nikada nisam zažalio. Uvek sam sportski hleb zarađivao pošteno i bio iskren i direktan prema svima. I danas pošteno radim svoj posao, koji izdržava moju porodicu i to me čini ispunjenim i srećnim čovekom.

Veljko živi sa suprugom Danijelom i sa sinom Nikolom (21) i ćerkom Katarinom (16).

– Sin studira, a ćerka se trenutno jedina u porodici bavi sportom. Pohađa drugi razred Gimnazije i trenira u Odbojkaškom klubu Proleter.

Na kraju razgovora Veljko Vujović je želeo da pozdravi sve ljubitelje rukometa u Zrenjaninu i da se zahvali trenerima koji su imali veliki uticaj na njegovu karijeru, a to su Mirko Vasiljević, Baca Maljković, Momir Rnić, Gužva Jevremović i Branislav Zeljković.