Kad deca zavole sport i igraju ga iz pravih razloga, a ne zbog novca, onda se stvaraju vrhunski asovi.
Proslavljeni srpski sportista, član odbojkaške „kuće slavnih“, osvajač velikog broja olimpijskih, svetskih i evropskih medalja Vladimir Vanja Grbić u intervjuu za Kurir govorio je problemima koje je doneo novac u sportu. Vanju posebno zabrinjavaju zdravstveni problemi današnje dece, koja imaju sve manje mogućnosti da se bave sportom. Zato je spreman da preuzme konkretne akcije.
Kako ste došli na ideju za pokretanje školice odbojke na pesku?
.jpg)
– Na žalost, naša zemlja se nalazi u situaciji da 90 odsto dece ima probleme s kičmom i ravnim stopalima, a dijabetes kod školske dece doživeo je porast od 1.015 odsto. Osetio sam odgovornost da moram da doprinesem na svaki način da se to promeni, pa smo 2009. godine počeli pregovore o tome da se pokrene škola u okviru VIP bič mastersa Prvenstva Srbije u odbojci na pesku. Ideja datira od ranih dana, jer sam imao odgovornost da prenesem ono što je moj pokojni otac radio i na današnje generacije.
Zašto odbojka danas nije popularna kao u vaše vreme?
– Naš sport sada nema poziciju kao devedesetih godina i ranije. Čast izuzecima, ali za to smo pomalo krivi svi. Izmenili su se prioriteti i novac je ljudima glavni motiv u svemu. Samo u Beogradu između 30.000 i 50.000 dece trenira neki sport u privatnim školama i to plaća. Vlasnici obećavaju roditeljima da će im dete biti vrhunski sportista i reprezentativac, a ljudi se hvataju za to kao za slamku spasa i finansijsku dobit. Tako novac odlazi vlasnicima škola kojima misija nije da naprave zdravo dete i sportistu, već da uzmu što više para.
Kakav je odnos današnjih sportista prema reprezentativnom dresu?
– Kad deca zavole sport i igraju ga iz pravih razloga, a ne zbog novca, onda se prave vrhunski sportisti. Danas je sve drugačije. Moj otac je sa slomljenim prstom igrao, i to za klub. Ja sam skoro na svakoj utakmici igrao bez kalkulacija, uvek s nekom povredom. Dao bih sve preostale godine života da mogu da odigram još pet mečeva s reprezentacijom. Za sportistu ne treba da bude ništa svetije od igranja za nacionalni tim.
Šta planirate od projekata u budućnosti?
– Planiramo seminar za trenere mlađih kategorija, koji će obuhvatati pedagošku i psihološku edukaciju ljudi koji rade s decom. Tu bismo utvrdili i ko jeste, a ko nije podoban za rad s najmlađim jer dečji sport ne sme da bude ekonomska kategorija, već igra dostupna svoj deci. Ove godine Odbojkaški savez je napravio sporazum s fakultetima za sport i fizičko vaspitanje iz Leposavića, Novog Pazara, Novog Sada i Beograda, čiji bi studenti volontirali i nastavili rad s decom, koju bi pratili i po završetku naše škole.
VANJA UČI MLADE
Šta je VIP škola odbojke na pesku?
– U sklopu VIP bič mastersa, koji se održava u gradovima širom Srbije, organizovana je škola odbojke za devojčice i dečake do 14 godina, koju vodim ja. Najmlađim ljubiteljima odbojke na pesku prenosim ljubav prema ovom sportu, učim ih tehnikama kretanja po terenu, serviranja i pomažem im da razviju sopstvene potencijale za ovaj olimpijski sport.
OTAC ME VODIO DA UPOZNAM KIĆU
Da li vas današnji klinci prepoznaju? – Sećam se kad me je pre 35 godina otac odveo da upoznam Dragana Kićanovića. Taj osećaj i dan-danas nosim u sebi i prepoznajem ga kod klinaca s kojima se družim i kad me upoznaju. Zato osećam da je moj zadatak da prenesem na nove generacije pasiju i zaljubljenost u sport.
.gif)
.gif)
