 (1).gif)
Proslavljeni odbojkaš Vladimir Grbić nikada nije krio svoju emotivnu stranu iako smo navikli da ga na parketima gledamo kao energičnu furiju koja melje protivnike. On je na svom Fejsbuk profilu nedavno rasplakao sve prijatelje i pratioce pričom o epizodi iz njegovog života.
Posle obeležavanja 30 godina od mature u Zrenjaninu, Vanja se vratio u rodno mesto, olimpijsko selo Klek, gde je ustopirao momka zbog kojeg je zaplakao.
.jpg)
– Nakon večere pune emocija sa mojim biolozima iz srednje škole, razredom od pre 30 godina, vratio sam se u Klek da kod mama Dane ostavim neke stvari. Na stanici u Kleku stajao je momak. Kad mogu, uvek povezem nekog. Ajde rekoh, tražiš li molbu. Mladić uđe i reče dobro veče. Kako se prezivaš? Petrović kaže. Ko ti je otac? Meni je stric Drago… – odgovorio je momak Grbiću kome je zastala knedla u grlu.
– U tom trenutku kao da me je neko nožem ubo u srce. Čekaj, ti si sin Stevice? „Da“, reče… Stevice mog preminulog druga iz osnovne škole sa kojim sam razgovarao poslednji put dok mu je žena bila trudna sa ovom momčinom, a on teško oboleo od raka.
„Znaš li ko sam ja“, rekoh.
„Znam“, reče momak.
„Sećaš li se oca?“
„Pa, ja sam čika Vanja imao godinu i po dana…“ I ne baš…
„E, sine… tvoj tata i ja smo odrasli zajedno“, rekoh, „Išli smo u isti razred“, jedva sam izgovorio…
Momak mi je video suze koje nisam ni pokušao da zadržim. Život je… neumoljiv… a Stevica… bio bi ponosan na sinčinu. Često se pitam o smislu života. I sve više shvatam koliko je važno pomoći onima posle nas da postanu vredni i dostojni svojih predaka – emotivno je završio Vanja.
.gif)
.gif)
