Počast pioniru olimpijskog pokreta – 160 godina od rođenja dr Ferenca Kemenja

Polaganjem venaca na spomen – bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku i odavanjem počasti, obeležena je 160. godišnjica od rođenja dr Ferenca Kemenja (1860-1944), našeg sugrađanina, osnivača Međunarodnog olimpijskog komiteta i jednog od pionira savremenog olimpijskog pokreta.

Venac su položili predstavnici Grada Zrenjanina i Sportskog saveza grada – pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura i generalna sekretarka SSGZ Vukosava Đapić Atanacković – kao i delegacija zrenjaninskih olimpijaca, s našim proslavljenim sportistima Momirom Rnićem i Miloradom Stanulovim, osvajačima četiri olimpijske medalje.

PONOSNI NA NAŠ SPORTSKI IDENTITET

Pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura istakao je da treba budemo ponosni na ljude s ovog istorijskog i životnog prostora, koji su naš grad povezali s Evropom i svetom, a posebno možemo biti ponosni na naš sportski identitet.

“Danas smo se okupili da obeležimo 160 godina od rođenja dr Kemenja, pionira olimpijskog pokreta i osnivača modernih olimpijskih igara, a naravno i preteče nečega što se danas zove “Zrenjanin, grad sporta” i posebno sam zahvalan našim olimpijcima što su u ovim specifičnim uslovima takođe prisutni, da zajedno obeležimo ovaj značajan datum, kao i što su podržali kandidaturu našeg grada za titulu “Evropski grad sporta” 2021. godine. Ovo je prilika i da se podsetimo naše bogate sportske istorije, jer je dr Kemenj neko ko je ostavio pečat ne samo u nekadašnjem Bečkereku, već i u Evropi, a mi se trudimo da na ovakav način ukažemo i na znamenite događaje i sugrađane, koji treba da budu inspiracija nekim budućim naraštajima, da baštine ono čime se ponosimo godinama i decenijama”, istakao je Salapura i podsetio da je Zrenjanin do sada imao 43 učesnika na Olimpijskim igrama, sportista, sportskih funkcionera i sudija, a da su sportisti iz našeg grada osvojili 23 olimpijske medalje.

UZOR I PODSTICAJ MLADIMA

Momir Rnić je tri puta učestvovao na Olimpijskim igrama, kao član rukometne reprezentacije Jugoslavije, u Los Anđelesu je 1984. godine postao i olimpijski šampion, a u Seulu 1988. godine osvajač bronzane medalje. Kaže da se danas u Zrenjaninu obeležava važan sportski jubilej, što daje posebnu težinu kada se zna koliko je naš grad dao i učinio za sport.

“Zaista, u kojoj god sredini da se nađem, a dosta putujem, čujem komentare da li je moguće da iz jedne relativno male sredine potekne tako velik broj poznatih sportista, koje ljudi prepoznaju čak i po imenima. Zrenjanin treba time da se ponosi, i da nastavi tu tradiciju, i da to bude uzor i podsticaj svim mladim ljudima koji tek počinju da se bave sportom. Mladi treba da se bave sportom, pre svega, radi zdravlja i mnogo bitnih stvari koje će ih skloniti s ulice i omogućiti normalan, zdrav život, stvoriti navike i disciplinovati za kasnije životne obaveze i izgraditi kao ličnosti. U doba mojih nastupa na Olimpijskim igrama, a bilo ih je tri – u Moskvi, Los Anđelesu i Seulu, imali smo dosta uspeha, puno učesnika, osvajali smo medalje i mogu s ponosom da kažem da smo više nego uspešno predstavljali grad Zrenjanin, ne samo u bivšoj Jugoslaviji, već i znatno šire. Bilo je zadovoljstvo videti da je na olimpijskom postolju neko iz Zrenjanina, grada od stotinak hiljada stanovnika, a da tu čast nemaju daleko veći, milionski gradovi. Zaista treba da se time ponosimo, a ovaj grad to prepoznaje i neguje”, poručio je popularni “Čape”.

STANULOV: TRADICIJA JE NASTAVLJENA

Veslač Milorad Stanulov, u dubl – skulu s Novosađaninom Ivanom Pančićem, osvajač je dve olimpijske medalje – srebrne u Moskvi 1980. godine i bronzane četiri godine kasnije u Los Anđelesu. Kaže da je nastup na Olimpijskim igrama bilo nešto o čemu je maštao kada je počeo ozbiljnije da se bavi sportom, nakon što je postao reprezentativac i učesnik svetskog prvenstva.

“Ne samo da sam uspeo da budem u nacionalnom olimpijskom timu, već i da na igrama u Moskvi i Los Anđelesu osvojim dve medalje. To je bio neki dečački san pretvoren u realnost i nešto najlepše za svakog sportistu. Za Zrenjanin je karakteristično da ima taj duh olimpizma, tradiciju i raznovrsnost sportskih disciplina i kada sam ja bio mali, idoli su bili, i u Zrenjaninu i tadašnjoj Jugoslaviji, rvač Branislav Simić i bokser Zvonko Vujin. To se nastavlja, nas su nasledili mlađi takmičari iz Zrenjanina i znamo dobro rezultate braće Grbić, Bodiroge, odbojkašica, i ta tradicija osvajanja olimpijskih medalja je nastavljena od sportista koji su ponikli u Zrenjaninu”, rekao je Stanulov.

Obojica proslavljenih sportista ukazuju da treba uvek isticati pozitivne vrednosti sporta i raditi na njihovom promovisanju i te rezultate svuda isticati. Poručuju da niko, ko počinje da se bavi sportom, ne treba da ima pred sobom isključiv cilj da mora da učestvuje na olimpijadi, ali da to treba da bude neki san svakog od njih, jer su Olimpijske igre nešto što se najviše beleži i pamti u svakoj sportskoj karijeri.

FERENC KEMENJ – KRATKA BIOGRAFIJA

Ferenc Kemenj rođen je 18. jula 1860. godine u Velikom Bečkereku, u jevrejskoj porodici koja se u grad doselila 12 godina ranije i stanovala na današnjem Žitnom trgu. Školovao se u Budimpešti i Parizu, gde je završio dva fakulteta i potom radio kao direktor škole i profesor matematike i fizike. Bio je reformator školstva, a najviše pažnje je posvećivao fiskulturi. Među prvima se zalagao da se pri školama izgrade fiskulturne sale, o čemu je napisao više radova.

Predavanje barona Pjera de Kubertena o ideji olimpizma ga je opčinilo, pa je ubrzo postao njegov saradnik, a potom član Međunarodnog olimpijskog komiteta i jedan od organizatora prvih savremenih Olimpijskih igara, u Atini 1896. godine. Uz ovu važnu obavezu, dr Kemenj je bio i pratilac reprezentacije Ugarske, za koju je nastupao Momčilo Tapavica, prvi Srbin olimpijac. Dr Ferenc Kemenj je pratio nastupe Tapavice, a pošto je pisao i izveštaje za tadašnje sportske novine u Ugarskoj, isticao je njegove zavidne rezultate.

Iz olimpijskog komiteta svoje zemlje i iz Međunarodnog olimpijskog komiteta povukao se 1907. godine. Nije prekinuo prijateljstvo sa Kubertenom koji mu je 1933. godine pisao da se “Igre nisu ugasile, nastavljaju da se razvijaju, u čemu je i Vaša zasluga”.

Život mu se tragično prekinuo tokom Drugog svetskog rata, kada je sa suprugom izvršio samoubistvo 21. novembra 1944. godine, u Budimpešti. Ostalo je nejasno da li se na takav čin odlučio zbog pacifističkih stavova i neslaganja sa tadašnjom vlašću ili zbog progona, jer je bio jevrejskog porekla.

Rodni Zrenjanin mu je 1972. podigao spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku, rad beogradske vajarke Radmile Graovac. Do sada nije bilo nekog ustaljenog datuma u znak sećanja na dr Ferenca Kemenja, a 2016. godine, u sklopu tadašnje posete, spomenik je obišla i članica Međunarodnog olimpijskog komiteta iz Nemačke Klaudija Bokel.

Na fotografiji iz 1894. godine, na kojoj su osnivači Međunarodnog olimpijskog komiteta, dr Ferenc Kemenj je treći s leva. Nije ni slutio da će ovaj trenutak zabeležen tadašnjim čudom tehnike biti istorijski, i za njega i za pokret koji se ubrzo proširio svetom. Ova fotografija ostaje do danas neprocenjivo svedočanstvo razvoja olimpijske ideje do najviših, planetarnih razmera, ali i izuzetnog značaja i doprinosa grada Zrenjanina duhu olimpizma, od njegovih najranijih dana.