Niko kao naš Boba: Slobodan Rajčević šesti put na Evropskom prvenstvu

Malo reprezentacija u Evropi ima takav kontinuitet učešća na kontinentalnom šampionatu kao futsal selekcija Srbije.

Od dana osamostaljenja Srbije 2006. godine, Orlovi su preskočili samo jednu završnicu, a naš najbolji nacionalni tim ima danas u sastavu igrača koji zaslužuje specijalno priznanje UEFA. Slobodanu Rajčeviću UEFA Futsal EURO je šesto u karijeri! Niko, dakle, nema ono što ima Srbija u ovom trenutku. Dovoljan razlog za razgovor sa sjajnim igračem…

– Pamtim moje prvo učešće, Portugal i Porto 2007. godine, kada sam bio praktično najmlađi u našem sastavu, a pored sebe imao futsal veličine kao što su Rajić, Perić. Igrao sam i sa Bojanom Pavićevićem, direktorom futsal selekcije, mnogim našim velikim igračima. Dugo se prvenstvo Evrope igralo na dve godine, tek od 2017/18 godine se prešlo na svake četiri. Šta pamtim iz tog perioda? Himnu. Nije fraza, zaista poseban osećaj, emocija. Meni je to značilo. Igrao sam tada samo meč protiv Ukrajine, prethodna dva sam presedeo na klupi – ističe Rajčević u intervjuu za sajt FSS.

Postoji li prvenstvo koje bi izdvojio?

– Za UEFA Futsal EURO koji se održavao u Beogradu 2016. menjao bi sva ostala prvenstva. Sve je bilo kao u snu, atmosfera, više od 12 hiljada ljudi u Areni, medijska pažnja, rezultat koji smo ostvarili. Voleo bih da to svako ko igra futsal to doživi.

Prvenstvo Evrope koje se trenutno igra u Holandiji je tvoje šesto EP u karijeri. Da li poznaješ nekog igrača koji učestvuje u grupnoj fazi u Amsterdamu i Groningenu, koji može da se pohvali tom činjenicom?

– Nisam siguran, možda Ortiz iz Španije koji se takođe kao jako mlad priključio najboljoj reprezentaciji. Zaista nemam tačan podatak – iskren je 36-godišnji reprezentativac Srbije.

PONOSAN SAM ŠTO DRES SRBIJE NOSE SAMO DOMAĆI IGRAČI

Među 16 učesnika Prvenstva Evrope nalaze se čak četiri selekcije sa prostora bivše Jugoslavije što nije mala stvar ako se zna da mnoge druge reprezentacije imaju u svojim redovima veliki broj stranaca?

– Na Balkanu je uvek bilo talenata, problem je što gradovi i sponzori nemaju malo više sluha za futsal. Za njih je to kao amaterski sport i ne vide veće ulaganje, a mi smo zemlja i region koji ima veliki broj talentovanih igrača. I ja sam ponosan na činjenicu da samo domaći igrači nastupaju za najbolji nacionalni tim. Zašto bi igrač sa stranim pasošem, uz svo poštovanje njegovih kvaliteta, zauzimao mesto nekom našem talentovanom igraču.

Holandija je zemlja fudbala, ukoliko se prekine lokdaun, postoje najave da bi na tribinama bilo mnogo navijača?

– Granice su se stalno pomerale, od mog prvog šampionata u Portugalu, kasnije Hrvatske, Mađarske, Belgije…interesovanje je bilo sve veće. Beograd je postavio sve rekorde sa fantastičnom organizacijom i posetom u Areni. Šteta je što Holandija verovatno, zbog kovida, neće moći da obori taj rekord, jer je zemlja fudbala, a svima nama to mnogo znači.

PORTUGAL KAO SUDBINA, UKRAJINA PAMTI

Na startu EP Srbija je posle velike borbe poražena od Portugala, koji nam dođe kao neka sudbina?

– Nije samo Portugal u pitanju, ne znam da li smo igrali neku grupnu fazu a da za protivnika nismo imali selekcije iz Top četiri u Evropi ili svetu. Španija, Rusija, Portugal ili Italija. Uvek nam je neko od njih sledovao. Portugal sada, aktuelni prvak sveta, ima sjajne igrače, veoma talentovane. Ostali su bez Rikardinja, ali imaju u najavi nove zvezde.

Ukrajina i Holandija?

– Kad se setim one pobede u Beogradu u poslednjim trenucima četvrtfinalnog meča, mislim da smo im od tada stalno u mislima. Imaju želja da nam sve vrate, ali nadam se da to neće biti sada. U nekim našim planovima taj meč može biti presudan, a definitivno će se igrati „na nož“. Ko bude bolji, ima velike šanse za plasman u nokaut fazu. Holandija? Oni su malo nepoznanica i što se tiče klupskog fudbala nisu imali neku zapaženu rolu na klupskom nivou. Igrali smo nekoliko prijateljskih utakmica i uvek smo izlazili kao pobednici. Ne bih sada govorio da smo upisali bodove, nikako. Mislim da smo favoriti, ali teren je jedino merilo i tamo se osvajaju bodovi.

Neko je rekao da bi plasman Srbije iz „grupe smrti“ u nokaut fazu bio kao plasman u finale?

-Ne, ne bih se složio. Mi smo pokazali i nedavno na Prvenstvu sveta u Litvaniji da možemo da igramo sa svakom selekcijom i ne bi trebalo da se zadovoljamo samo plasmanom u nokaut fazu. Treba i hoćemo da težimo većem izazovu od ulaska u četvrtfinale.

Na kraju slovo o atmosferi u reprezentaciji, igračima koji imaju lepu budućnost?

– Imamo dobar ambijent, igrače koji mogu mnogo. Lazarević je mlad po godinama, ali već iskusan, Stojković nije sa nama, ali isto se radi o velikom talentu. Imamo mlađih igrača, potrebno je i malo strpljenja, ali futsal reprezentacija ima budućnost – ne ostavlja dilemu Slobodan Rajčević, as koji u Holandiji igra svoje šesto Prvenstvo Evrope.