Karate je uvršten u olimpijsku porodicu sportova, a svoj olimpijski debi će imati na OI u Tokiju 2020. godine.
Iako do tada ima još četiri godine, vrlo je moguće da naš adut za prvu olimpijsku medalju u karateu bude trenutno naša najbolja karatistkinja, Sanja Cvrkota.
Kako si reagovala kada si čula da će karate biti uvršten u program OI?
– Reagovala sam kao i svi karatisti širom sveta – oduševljena sam! Nama je još pre nekoliko meseci rečeno da ćemo najverovatnije ući u porodicu olimpijskih sportova, ali niko nije hteo da kaže definitivno, dok se ne potvrdi u Riju. I sad je potvrđeno i mnogo smo srećni. Napokon, više nećemo biti u senci olimpijske atletike, tekvondoa, streljaštva itd. Svi karatisti su prethodnih dana pisali na fejsu i kačili slike, bio je to značajan trenutak u karate sportu i u životima svih nas, koji se njime bavimo. Za karate to mnogo znači, upravo zbog toga, što smo uvek bili po strani jer „nismo olimpijski“. Savez u kome smo mi, Svetska karate federacija (WKF) se godinama borila za to i napokon uspela. Mislim da će sad karatisti iz drugih saveza početi da prelaze kod nas, jer, svačiji je interes da se bori za Olimpijadu, a samo je naš Savez priznat. Ovo će uticati dosta, jer ćemo i od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta i od strane Olimpijskog komiteta Srbije biti drugačije tretirani – priča sa neskrivenim oduševljenjem Sanja Cvrkota.
Za četiri godine, kada se bude održavala Olimpijada u Tokiju imaćeš 29 godina. Pravo vreme za olimpijsku medalju?
– Tačnije, imaću 28 i po godina! – uz osmeh kaže Sanja. – Naravno, motivisani smo svi da jednog dana budemo deo najvećeg sportskog događaja u životu svakog profesionalnog sportiste, Olimpijskih igara. Još pogotovo u Japanu, kolevci karatea… Najbolji rezultati kod žena se ostvaruju od 25-26 do 28-29 godina. Ukoliko su rezultati prisutni, moguće je takmičiti se i preko te granice, kao što je recimo slučaj sa jednom Ruskinjom, koja se još uvek takmiči i ima vrhunske rezultate, a ima 37 godina. Ja imam tu sreću da će ta Olimpijada biti skoro pred kraj moje karijere, ali imaću šansu da se borim, da to doživim barem jednom. Mnogi vrhunski karatisti, koji su stariji od mene i koji su imali sjajne rezultate, kao što je recimo slucaj sa Snežom Perić, nisu imali tu priliku, ali u svakom slučaju se raduju zbog ovog događaja i zbog generacija koje dolaze.
Onda ćemo navijati za tebe u Tokiju 2020?
– U naredne četiri godine ću dati sve od sebe da se izborim za to. Biće jako teško, nezvanične informacije su da će broj kategorija smanjiti sa 5 na 3. Po kategorijama će učestvovati svega 10 takmičara iz celog sveta, što će biti jako težak zadatak. Još uvek se ne zna, koje će nam tačno norme uvesti, ali verujem da ćemo i to uskoro saznati. I čim saznamo, počinjemo borbu.
Kako teče oporavak posle operacije meniskusa?
– Bila sam na kontroli početkom prošle nedelje. Doktor kaže da je koleno stabilno, još mi malo fali da savijem nogu.. Dobila sam vežbe u teretani i počela sa laganim trčanjem. Sledeća kontrola je za mesec dana.
Uprkos povredi, bila si na pripremama seniorske reprezentacije krajem jula u Kragujevcu?
– To je bio jedan od brojnih ciklusa priprema, koji se održavaju pre Svetskog šampionata u Lincu, koji je zakazan za oktobar. Na pripremama su učestvovali i moji Lazarevčani, Dejan Cvrkota i Marina Radičević. I ja sam se odazvala na poziv selektora Šćepanovića, koji je smatrao da treba da prisustvujem svim pripremama, kao kapiten ženske reprezentacije, iako ne mogu da treniram.
A povratak na tatami?
– Pa, sve zavisi šta će doktor reći. Za sada moram da se zadovoljim samo trčanjem. Verujem da ću sa karate treninzima početi krajem godine, a sa takmičenjima ne verujem da ću žuriti, možda tek od januara – zaključila je Sanja Cvrkota.
.gif)
.gif)
