Rukometaši Proletera su ostali bez titule jesenjeg šampiona posle poraza, sa samo golom razlike, u poslednjoj utakmici prvog dela šampionata. Pričali smo sa trenerom Momirom Rnićem o učinku ekipe, ali i o razlozima njegovog izostanka sa dve poslednje utakmice, kao i o tome da li ostaje u RK Proleter.
– Kada sumiramo utiske, moramo biti zadovoljni postignutim. Letos nas je napustilo šest igrača iz prve postave, što je bio veliki hendikep. Svi su nas na početku sezone svrstavali među glavne kandidate za ispadanje. Bilo je zaista teško, ali uz veliku volju i ozbiljan rad cele ekipe, postigli smo mnogo. Proleteru je u poslednjem kolu izmakla titula jesenjeg šampiona. Takav rezultat niko nije očekivao i to je velika senzacija. To naročito dobija na težini, ako uzmemo u obzir i tešku finansijsku situaciju, koja nas prati. Gde god smo igrali, dobijali smo komplimente za dobar, brz i moderan rukomet. Imali smo problema sa povredama, a bili smo desetak dana nekompletni zbog odlaska petorice standardnih prvotimaca na Evropske univerzitetske igre u Francuskoj. Morali smo da se prilagođavamo na treninzima, zbog odsustva igrača zbog obaveza u školi i na poslu – kaže šef stručnog štaba Proletera, Momir Rnić.
Proleter je najmlađa ekipa u Super B ligi Sever – Centar. U čemu je tajna dosadašnjeg uspeha?
– Moram da napomenem da smo najmlađa ekipa u svim saveznim rangovima takmičenja, ne samo u rukometu, već i u drugim sportovima. Najstariji igrač nam je Marko Trninić sa nepunih 25 godina, a 70 posto igrača je mlađe od 20 godina. Imamo samo jednog igrača, koji nije iz Zrenjanina. Mnogi od njih su ove sezone postigli afirmaciju, a Marko Trninić je postigao punu igračku zrelost. On je naš najbolji strelac uz Branka Tomića, koji je do prošle godine bio praktično zaboravljen. Ne treba zaboraviti našeg golmana, Marka Gaćinovića… Da nekog ne zaboravim, svi su napredovali, a mnoge od njih su ove sezone želeli drugi klubovi da vide u svojim redovima. Međutim, oni su se posvetili igranju u Proleteru, iako su finansije bile najveći problem. Miljan Erić je došao pre par godina totalno neafirmisan, Saša Terzić je ovde na pozajmici iz Dinama… Mogao je i u durge klubove, znao je kakva je finansijska situacija ovde, ali se odlučio za Zrenjanin, jer je znao kako će se ovde trenirati. Svi su momci napredovali i pred njima je lepa budućnost.
Otputovali ste u Nemačku dva dana posle skupštine kluba, na kojoj je izabran novi predsednik. Da li vaš odlazak ima veze sa tim događajem?
– Mi smo izbornu skupštinu imali u sredu uveče, a prvu narednu utakmicu, u Crvenki, imali smo u subotu, tri dana nakon skupštine. Ja sam u četvrtak odradio trening i za petak uveče zakazao sledeći trening. Ja sam imao već imao isplaniran put za Nemačku posle utakmice u Crvenki, međutim, zbog privatnih razloga morao sam da otputujem izneđu četvrtka i petka, tokom noći. Nisam stigao da obavestim nikoga, pa ni moje saradnike u JU „Sportski objekti“. Njima sam se javio tek u petak ujutru sa granice. Ako je ikome žao, meni je žao što nisam bio sa ekipom u poslednje dve utakmice, jer sam zajedno sa njima krvario cele godine. Glasine niko ne može da zaustavi, svestan sam toga. Meni to nije bitno, već mi je bitno da igrači znaju kakav odnos imam sa njima. Da nismo disali kao jedan i funkcionisali kao porodica, ne bi ni postigli ovaj rezultat, u situaciji kada ne dobijaju stipendije i zarade, koje im sleduju. To dovoljno govori kakva harmonija vlada između mene i momaka. Ja sam im čestitao kako su te dve utakmice izneli bez mene. Crvenku su deklasirali, a protiv Kikinde u Zrenjaninu izgubili su samo sa golom razlike, Tu utakmicu sam prati preko live stream – a u Nemačkoj i navijao za njih. Ipak, razlozi privatne prirode su bili mnogo jači i zbog toga sam bio odsutan.
Da li Proleter može sa ovom ekipom u viši rang?
– Mislim da Proleter može da se plasira u viši rang. Mislim da bi ovom kadru možda trebao jedan iskusan igrač, koji bi u odlučujućim momentima mogao da donese prevagu. Ipak, budimo realni, ne mogu sa Brankom Tomićem, Aleksom Gaćinovićem i Miljanom Erićem, koji su još mladi momci i nemaju takve utakmice u svojim nogama, očekivati da donesu preokret u nekim situacijama, gde je potrebno iskustvo. Celo prvenstvo smo odigrali sa samo jednim pivotom. Vesko Barjaktarević non – stop igra celih 60 minuta, odbranu i napad. Znate šta to znači. Tu nemamo adekvatnu zamenu. On je izostao sa jedne utakmice zbog bolesti, a mi smo na njegovoj poziciji tada rotirali pet igrača. Svako je igrao po malo, jer niko nije osposobljen za tu poziciju.
Drugo kolo nastavka bi moglo da bude odlučujuće što se tiče plasmana u viši rang?
– Tada igramo protiv Kolubare u Lazarevcu i taj susret bi mogao da odluči putnika u viši rang. Gostujemo u poslednjem kolu i u Kikindi, ali mislim da će do tada biti sve već rešeno. U slučaju pobede u Lazarevcu, mislim da je Proleter 99 posto u Super ligi, iako posle toga ima još osam kola. Ipak, takve ambicije moraju da se poklope sa ambicijama novog rukovodstva. Bez ljudi u upravi, koji će obezbediti minimalne uslove za igrače, teško je ostvariti takav uspeh.
„VIDEĆU KAKVE SU AMBICIJE UPRAVE“
S obzirom da ste bili odsutni u finišu jesenjeg dela šampionata, pojavile su se priče da prelazite u drugi klub. Kako to komentarišete?
– Posle moja dva izostanka, sa utakmica protiv Crvenke i Kikinde, svašta se pričalo. Dva dana sam trener Kikinde, dva dana Vojvodine, tri dana Jugovića… Nemam pojma ni ja, gde sve nisam trener. Ljudi svašta pričaju, ali ja sam i dalje u Zrenjaninu i trener sam Proletera. Naravno, očekujem razgovor sa novom upravom sutra, pa ću videti kakve su njihove želje i ambicije – zaključio je Rnić.
.gif)
.gif)
