 (1).gif)
Imate četvoro dece, ozbiljan posao i nikada se niste bavili sportom do pre nekoliko godina?
To nije sprečilo Damira Batanjskog (41) da postavi sebi visoke ciljeve u sportu. Pre četiri godine je počeo da trči po malo u Karađorđevom praku, pa je lagano povećavao deonice, a zatim se slučajno, kada je video reklamu na internetu, prijavio za polumaraton u Beogradu 2014. godine.
– Spremao sam se oko 6 meseci za prvi polumaraton. Istrčao sam bez problema, ispod vremena, koje sam sebi zacrtao. Posle toga sam nagovorio i mog druga, inače profesora fizičkog vaspitanja, Miroslava Molnara, da trči zajedno sa mnom. Od tada smo zajedno istrčali 35 polumaratona i nekoliko trka na 10 kilometara – počinje priču Damir Batanjski.
MARATON? PA, TI SI LUD!
Došlo je vreme da podigne lestvicu na viši nivo. Ove godine je rešio da istrči prvi maraton, ali su mu prijatelji kratko i jasno rekli da je lud! Na nedavno održanom „Beogradskom maratonu“ uspeo je da ostvari cilj.
– Iako u početku nisam imao njihovu podršku, čekali su me na cilju „Beogradskog maratona“ i bodrili u poslednjim metrima. To mi je mnogo značilo. Na kraju smo zajedno proslavili ovaj veliki uspeh. Moram da spomenem i njihova imena, jer redovno trčimo zajedno na polumaratonima. To su: Miroslav Molnar, Dušan Guteša, Jelena Vukić, Dragana Tabački i Vlada Dramlić.
Tokom maratona, pored fizičke snage, izuzetno je važna i stabilna psiha.
– Prvu polovinu sam prešao za 1 h i 43 minuta, odnosno ispod 5 minuta po kilometru. Posle 26 km me uhvatila kriza. Bilo je pakleno vruće, ljudi su padali od umora i toplote, pa sam rešio da malo usporim. Psihički nisam imao nikakvu krizu, jer sam rešio da istrčim po svaku cenu i kod mene nema odustajanja.
Od 39 km, pored maratonaca je trčala grupa rekreativaca iz Beograda, koja na taj način pruža podršku trkačima.
– To mi je ulilo novu snagu, zaboravio sam na umor i istrčao poslednja 3 km, kao da je početak trke. Osećaj kada sam prošao kroz cilj bio je neopisiv. Od sreće sam vikao na sav glas. Da mi je neko pre par godina rekao da ću pretrčati 42 km i 195 metara, rekao bih mu da je lud! S obzirom da trčim samo 4 godine, ovo je ogroman uspeh.
Damir Batanjski ističe da se nije posebno pripremao za maraton.
– Osim polumaratona na koje redovno idem, par puta sam istrčao deonice od 35 km pre „Beogradskog maratona“. Na samom maratonu sam prvi put u životu istrčao 42 km i 195 metara.
ČETVORO DECE
Batanjski ima četvoro dece. Najstariji Rastko ima 18 godina, Tane 17, ćerka Kristina 9 i najmlađi sin Tomislav 4 godine.
Naš sagovornik radi kao komercijalista u zrenjaninskoj firmi „WAX“. Mnogo vremena provodi u automobilu, a upravo to ga je motivisalo da počne sa trčanjem.
– Malo sam se kretao, uglavnom se dan svodi na vožnju u automobilu… Osetio sam da mi je više kretanja neophodno, pa sam pre 4 godine počeo po malo da trčim u Karađorđevom parku. Kasnije sam povećavao deonice. Sada trčim u proseku 4 puta nedeljno bez obzira da li sija sunce ili pada sneg. Pauzu pravim samo ako je spoljašnja temperatura ispod – 15 Celzijusa.
Na kraju razgovora, ističe da mu je trčanje promenilo život. Oseća se mnogo zdravije i snažnije i to ne samo u fizičkom, već i u psihičkom smislu.
– Čovek počne iz drugog ugla da posmatra stvari. Jednostavno, kada istrčiš maraton, više nijedan životni problem ne deluje kao da ne može da se reši. Nastaviću redovno da trčim, a moj sledeći cilj je da maraton završim ispod 4 h, dakle da budem za najmanje 13 minuta brži nego u Beogradu – rekao je Batanjski na kraju razgovora.
.gif)
.gif)
