Osamdesetpetogodišnji citroen pamti istoriju porodice Stanulov

Osvajač dve olimpijske medalje u veslanju, Milorad Stanulov, prošle godine je proslavio 30 godina od osvajanja bronze na OI u Los Anđelesu. Međutim, on će 2014. godinu više pamtiti po tome što se posle niza godina ponovo provozao u svom „citroenu C 4“.

Naravno, nije reč o modernom „citroenu C 4“, već o oldtajmeru, proizvedenom pre 85 godina. Ovaj auto je od 1935. godine, u vlasništvu porodice Stanulov i „pamti“ kompletnu istoriju poznate zrenjaninske familije.

– Ljubav prema starim automobilima potiče iz porodice – objašnjava Milorad Stanulov. –  Moj deda je imao svoje vozilo još 1920. i neke godine. Položio je vozački ispit 1924. godine i u to vreme je imao dva ili tri autobusa. Prodao je te autobuse u vreme Svetske ekonomske krize, početkom tridesetih godina prošlog veka. Godine 1935.  je kupio automobil „citroen C 4“.

Deda Rada, poznat po nadimku „Čerčela“, bio je jedini taksista u gradu posle Drugog svetskog rata. Taksi stanica mu je bila ispred hotela „Vojvodina“. Taksirao je do 1966. godine. Auto je te 1966. godine odjavljen, odnosno otišao je u penziju.

– Restauracija automobila je trajala sedam godina. Uspeo sam da završim taj posao, zajedno sa kolegom Stevom Domjeskovim. Auto je nedavno ponovo registrovan i vozim ga po malo. Drago mi je da sam nastavio porodičnu tradiciju. To mi mnogo znači, jer je taj auto 80 godina u vlasništvu moje familije.Mnogi stariji građani Zrenjanina, kada vide ovaj auto, zaustave me i kažu da se sećaju kako su se vozili u njemu dok su bili deca. Od njih čujem mnoge priče i anegdote vezane za ovaj auto, koje ranije nisam znao.

NI ZA NOVI AUDI

Na pitanje da li bi menjao starog „citroena“ za novi „audi“, Stanulov je više nego odlučan.

– Nikada! Kada je 1960. godine, tadašnja „citroen ajkula“ bilo novo, revolucionarno vozilo, sa mnogo hidraulike, fabrika „citroen“ je ponudila mom dedi da zameni svoj auto za novu „ajkulu“. On tada nije hteo da prihvati ponudu, pa ne bih ni ja sada prihvatio sličan predlog.

Auto je  učestvovao i u snimanju 30 filmova. 

– Poslednji film je bio pre sedam godina, a u pitanju su „Konji vrani“ od Ljubiše Samardžića. Pre toga je moj pokojni otac učestvovao sa automobilom u snimanju filmova po celoj Jugoslaviji. Znam da je u jednom filmu moj otac bio instruktor vožnje legendarnom Pavlu Vujisiću.

Ovaj oldtajmer je bio važan deo najznačajnijih trenutaka u porodičnoj istoriji.

– Sve mlade i mladoženje iz naše porodice su do oltara dovezli ovim autom. I moja supruga je tim autom došla iz Kleka u Zrenjanin – uz osmeh dodaje Stanulov.

Na pitanje koliko je koštala restauracija, Stanulov kaže:

– To znam samo ja! Restauracija je trajala sedam godina, ali nije u pitanju sedam godina intenzivnog rada. Stajao je godinu dana kod farbara i skoro godinu dana kod tapetara, koji je uradio unutrašnji tapacirung. Nismo forsirali, najvažnije je da smo oživeli našeg lepotana.

Ovaj „citroen C 4“  se proizvodio od 1928. do 1930. godine.

– U saobraćajnoj dozvoli je podatak da je naš automobil proizveden 1930. godine. Auto ima čvrstu limenu karoseriju, koja je šrafovima pričvršćena za šasiju. Kolega Stevan Domjeskov i ja smo kompletno sve limarske radove sami odradili. „Generalka“ motora je urađena u jednom servisu u Novom Sadu. Unutra je novi tapacirung, auto je kompletno peskaren i ofarban, tako da izgleda kao nov.  Lepo ga je voziti, ali on, naravno, ima svoje prednosti i mane. Nema servo uređaj i zbog toga se teško okreće volan. Nema amortizere, tako da osetimo sve zrenjaninske rupe, dok se vozimo. Ali to nam ne smeta – kaže legendarni veslač.