Trinaestogodišnji Ognjen Milovanović je odličan učenik sedmog razreda OŠ “Đura Jakšić”. Plivanje trenira osam godina i cilj mu je, kaže, da uskoro postane prvak države. Na nedavno održanom školskom republičkom prvenstvu Srbije u plivanju ovaj mladi Zrenjaninac okitio se srebrnom medaljom.
Kako si počeo da treniraš plivanje i šta te je privuklo ovom sportu?
Plivanje treniram od svoje 5. godine. Počeo sam da se bavim ovim sportom čisto radi fizičke akivnosti, a tek nedavno javilo se veće interesovanje i zalaganje za sport.
Koliko je plivanje zahtevan sport?
Plivanje je, po mišljenju ne samo mene već i mnogih drugih, jedan od najtežih sportova i to kako fizički tako i psihički. Od same fizičke napetosti zbog treninga i trka, do mentalne pripremljenosti za takve stvari.
Koliko često imaš treninge i kako uspevaš da uskladiš i treniranje i obaveze prema školi i druženje?
Na treninge idem svakog dana osim nedelje i na to ne gledam kao na obavezu već kao na svakodnevni deo života. Do sada mi se nije dešavalo da sam morao da popustim sa treninzima zbog škole ili obrnuto. Dosta vremena i u školi i na treningu provodim družeći se, a vikendom skoro uvek nađem vremena da se sa nekim od drugara dodatno vidim.
Na kojim si sve takmičenjima do sada učestvovao?
Pored mnogobrojnih mitinga unutar države, najveća i najvažnija takmičenja na kojima sam bio su prvenstva Vojvodine i Srbije i Skoplje Open 2022. koje je bilo moje prvo takmičenje van zemlje.
Ognjen ostvaruje sve bolje rezultate u plivanju
Koji su tvoji najveći uspesi?
Pored 2. mesta na školskom republičkom prvenstvu Srbije moji najveći uspesi su i najbrže vreme u državi za kadetsku kategoriju 2023. na 200, 100 i 50 metara leđno.
Na nedavno održanom državnom školskom prvenstvu osvojio si srebrnu medalju. Koliko je bilo učesnika i da li si očekivao takav plasman?
Na tom takmičenju je samo jedno dete za svaku tehniku i razred po okrugu moglo da učestvuje, što znači da se okupilo 19 najboljih u zemlji. Da budem iskren, očekivao sam čak i zlato jer je razlika između mene prvoplasiranog bila samo 10 stotinki.
Kako su tvoja porodica i prijatelji reagovali kada si počeo da treniraš plivanje, a kako sada na to što radiš?
Kao što sam već rekao, na plivanje su me prvo upisali da bih se bavio fizičkom aktivnošću. Međutim, kada su moji najbliži videli da sam počeo da se trudim i da imam potencijala, mogu reći da su bili oduševljeni.
Koliko je podrška okoline bitna za uspeh?
Podrška mi svakako prija, ali nije presudna za uspeh.
Koji su tvoji planovi u narednom periodu kada govorimo o plivanju?
U budućnosti bih voleo da nastavim da se bavim plivanjem kao trener. Jer, ipak, jako mali broj plivača uspe da živi od profesionalnog plivanja. Kao trener mogao bih da prenesem svoje znanje o sportu budućim generacijama i da napravim još mnogo sjajnih plivača.
“Ako dete ima želju da se bavi sportom, roditelji će se uvek snaći da ga podrže”
Za svako dete, a pogotovo ono koje se bavi sportom, podrška porodice je dodatni vetar u leđa. Ipak, dete to ne sme da oseti kao pritisak, smatra Aleksandra Milovanović, Ognjenova mama.
Kada ste prepoznali talenat svog deteta?
S obzirom da sam i sama bila u takmičarskom plivanju dugi niz godina, poznate su mi prednosti sporta kao takvog, nezavisno od naklonosti deteta. Suprug i ja smo Ognjena upisali na plivanje nakon jedne potencijalno tragične epizode na letovanju kada je u dubokoj vodi hteo da mi pokaže kako on zapravo ume da pliva tako što se izvukao iz šlaufa. Srećom u moje reflekse, ta epizoda se završila bez težih posledica po njega, ali smo tada odlučili da moramo pod hitno da ga upišemo na plivanje da nauči da se održava na vodi. O talentu nijednog trenutka nismo razmišljali.
Shvatanja sam, inače, da talenat čini možda 10 posto sportiste, dok je sve ostalo rad i posvećenost. To sam pokušavala i na osnovu ličnog iskustva da mu objasnim, ali dok on na sopstvenoj koži nije osetio rezultat redovnog odlaska na treninge u vidu osvojene medalje na jednom mitingu, nije u potpunosti mogao da razume to što sam pričala. Nama kao roditeljima je važno da on voli plivanje i sve ono što ide u paketu s njim, kao što je meni, recimo, omogućilo da tokom onih nesretnih 90-ih godina otputujem negde preko granice i što sam i u ovim godinama u relativno dobroj fizičkoj formi.
Koliko je važno da Ognjen zna da ima podršku roditelja?
Koliko je važno da zna, je možda pitanje za njega, ali ja mogu da kažem da podrška roditelja jeste važna. I to ne samo podrška njegovih roditelja. Plivanje je veoma zahtevan sport koji podrazumeva svakodnevne odlaske na trening, tokom raspusta i po dva puta dnevno. Bez dogovora sa roditeljima drugara oko podele prevoza, to bi bilo prilično teško izvodljivo s obzirom da ne stanujemo blizu bazena i da mora neko da ga vozi. A uklopiti te treninge u naše poslovne i druge obaveze koje imamo, mi se nekad čini kao samo po sebi poseban sport. Ali kad već znam koje benefite bavljenje sportom ima za dete, ne žalim ni vremena, ni novca koje u to uložim.
Da li ste očekivali ovakve uspehe svog deteta i da li vi, kao roditelji, imate veću tremu kada se Ognjen takmiči?
Očekivala jesam, ali nikad nisam pokušavala da mu to stavim do znanja, pošto mislim da bi imalo kontraefekat. Strašno mi je kad vidim da pojedini roditelji nameću svoja očekivanja detetu koje onda doživi neuspeh usled tolikog pritiska i potom samo bude frustrirano. Takav roditelj sam rekla da nikad neću biti i mislim da mi za sad uspeva. Meni je bitno da on sam očekuje od sebe nešto što nije nerealno, a zadatak nas roditelja je da mu se nađemo tu i podržimo ga na putu do ostvarenja njegovog cilja i srećna sam kad nam to uspeva. E sad, ko od nas ima veću tremu kad se on takmiči, to je teško merljivo. Sigurno da imamo svi, ali gledamo uvek da je okrenemo u svoju korist.
Fotografije ustupio: Ognjen Milovanović
.gif)
.gif)
