Stanje je katastrofalno, pitanje je koliko će timova, koji se sad takmiče u eliti, opstati zbog ogromnih finansijskih problema – kaže Željko Ljubenović.
Rat – uništitelj svega i svačega. Njegov otrov nagriza i ubija. Toliko toga je zatrovano u Ukrajini da će, pod uslovom da se ove zime primiri situacija, proći godine da bi život u pojedinim krajevima zemlje mogao da funkcioniše kao u vremenu pre stihije. O stanju u ovoj zemlji za dnevni list „Sport” govori nekadašnji fudbaler Proletera, rođeni Beograđanin Željko Ljubenović, koji devet godina sa uspehom igra u Ukrajini. Trenutno se nalazi u Zaporožju, privremenom utočištu fudbalera Zarje, izbeglih iz Luganska.
– Stanje je katastrofalno – ističe srpski internacionalac Željko Ljubenović.
Gde je naježe?
– Ne zna se, recimo, da li će uopšte biti Zarje kad se završi sezona 2014/15. I, ne samo Zarje, već nekoliko klubova, koji se trenutno takmiče u ukrajinskom elitnom društvu. Finansijske muke, nerešivi problemi. Plata? Nisam je video šest meseci. Na svakom koraku kriza neverovatnih razmera. Kao u Srbiji devedesetih, prošlog veka. Grivnja je pet puta slabija u odnosu na dolar, ranije se za američku valutu izdvajalo osam, sad 40. U prodavnicama su gužve, kupuje se sve i svašta, danas je jedna, sutra druga cena, pritom je definisano koliko može da se uzme ulja, šećera… Nedavno su se pojavila jaja po sniženoj ceni, za tren oka stvorila se nepregledna kolona…Nikome nije lako. Sve razumem.
Pesimist ste, dakle, po pitanju opstanka Zarje?
– Klub će do leta da ostane u Zaporožju, a, posle toga, kud koji…U Lugansku nema šanse za fudbal, stadion je pogođen bombama, tribina je porušena, teren je sav u rupama…Veća muka su uništeni putevi, stradao je i novi aerodrom…
Da li je nešto sačuvano?
– Centar grada u kojem sam nekada stanovao nije pretrpeo razaranja, sve je na svom mestu, za razliku od okoline, koja ne može da se prepozna.
Šta ćete da radite kad se 17. maja okonča ukrajinski šampionat?
– Sačekaću sledeću nedelju da moja kćerka Anja završi prvi razred osnovne škole i zatim se spakovati. Jedino ispravno rešenje za porodicu Ljubenović, koju čine i supruga Bojana i trogodišnji sin Marko. Povratak kući. Nema potrebe da i dalje strahujemo u Ukrajini šta će doneti novi dan. Što se mene tiče, nastaviću da igram fudbal, pronaći ću, valjda, angažman i u 34. godini. Nisam za staro gvožđe, mogu i te kako da budem od koristi u najjačem srpskom rangu – zaključio je Željko Ljubenović ( punih devet godina prisutan na ukrajinskim terenima, vezan za Krivbas, Tavriju, Aleksandriju i Zarju ).
PETORICI SAIGRAČA POZIVI ZA RAT
Nije loše biti fudbaler. Štaviše, poželjno je u dramatičnim mesecima Ukrajine. Neće, naravno, izostati objašnjenje. Reč ima Ljubenović:
– Petorica igrača Zarje dobili su poziv za mobilizaciju, što podrazumeva 30 dana vojničke obuke i potom odlazak u rat. Klub je reagovao i napisao molbu, koja je naišla na razumevanje vlasti.
KARIJERA
1990-1995 Partizan (mlađe selekcije)
1995-2001 OFK Beograd (mlađe selekcije)
Seniorska karijera
2000-2001 OFK Beograd
2001-2002 Mladost Lukićevo
2002 – 2004 OFK Mladenovac
2004 – (2005) Proleter Zrenjanin
2005 Hajduk Kula
2006 Kryvbas
2006–2011 Tavriya Simferopol
2012 PFC Oleksandria
2012– Zorya Luhansk
.gif)
.gif)
