Milorad Stanulov, najuspešniji veslač Srbije i ex YU svih vremena, napunio je pre nešto više od mesec dana (20. feb) 67 godina.
Zbog toga, od početka epidemije korona virusa, vreme provodi u karantinu 24 časa, odnosno u svom porodičnom stanu na 4. julu. Pozvali smo našu sportsku legendu i pitali, kako se snalazi u ovoj situaciji:
– Teško mi je što provodim vreme isključivo u četiri zida, ali moram da izdržim. Moram da budem odgovaran i prema sebi, ali i prema drugima – kaže Milorad Stanulov na početku razgovora za Ilovezrenjanin.
Kakav će uticaj ova epidemija ostaviti na sport u Srbiji?
– Ovo će uticati na sve sfere društva, a posebno na sport. Nema sportskih manifestacija, ali ni treninga, a to će ostaviti dugoročne posledice. Veslači su se dobro organizovali. Prema informacijama, kojima raspoložem, širi krug reprezentativaca je dobio na korišćenje ergometre, tako da mogu da održavaju visok nivo fizičke pripreme i kod kuće.
Kako je na Vas, kao osvajača dve olimpijske medalje, uticala vest da su Olimpijske igre odložene za 2021. godinu?
– Naravno da ja, kao učesnik najveće svetske smotre sportista, sa posebnim emocijama pratim svaku Olimpijadu. Tako sam sa velikom željom čekao i Tokio, ali moram da kažem da je Međunarodni olimpijski komitet doneo pravu odluku. Ceo svet je stao, a sport je stao u potpunosti. Bilo bi apsurdno organizovati Olimpijske igre, na koje bi došli nespremni sportisti.
Posle sportske karijere ste radili kao diplomirani ekonomista u Elektrovojvodini. Pre dve godine ste otišli u penziju, ali ste i dalje veoma aktivni?
– U penziji sam tačno 2 godine i 2 meseca. Tačno je da ne mogu bez sporta. Do pojave epidemije sam tri puta nedeljno igrao stoni tenis, a kad se sve završi, nastaviću sa rekreacijom. Ponekad odem na plivanje, a bicikl vozim redovno, kada to vremenski uslovi dozvoljavaju. Često pređem i po 20 kilometara.
Da li i dalje redovno igrate veliki fudbal sa Vašim prijateljima?
– Fudbal sam prestao da igram, pre otprilike šest ili sedam godina. Hteo sam da izbegnem teže povrede. Zato se bavim sportovima, koji više idu uz moje životno doba. Zahvaljujući rekreaciji sam održao potpuno istu kilažu, kao i 1988. godine, kada sam prestao da se aktivno bavim veslanjem. Verovatno ima tu malo pomoći i genetike, jer obožavam da jedem slatko, ali se ipak ne ugojim.
Da li vežbate i sada, u karantinu?
– Svako jutro odradim set vežbi od ukupno 30 minuta. Posle toga gledam TV, čujem se sa sportskim prijateljima iz Srbije, Hrvatske… Često putem telefona razgovaram sa rvačem Milanom Nenadićem, koji živi tu u komšiluku, na 4. julu. Posle toga, supruga dođe sa posla, a društvo mi pravi i sin…
Pored sporta, Vaša velika ljubav je i fotografija?
– Fotografija je moj hobi još od osnovne škole. Prvi fotoaparat koji sam imao je ruska SMENA 8, a posle sam dobio ZENIT. Uvek sam na takmičenja nosio fotoaparat. Vreme u karantinu koristim, između ostalog, da sredim foto – arhivu. Kada sam odlazio u penziju, dobio sam od kolega iz Elektrovojvodine NIKON D 7200 i od tada koristim samo taj aparat.
Kao sportista ste bili na svim kontinentima, ali se niste umorili od putovanja?
– Kao veslač sam imao mnogo prilike da putujem, a putovanja su mi i dalje veliko zadovoljstvo. Pogotovo, što sada mogu vreme da organizujem kako ja želim. Supruga i ja, zajedno sa još jednim bračnim parom, svake druge godine odemo na neko dalje putovanje. Bili smo u Brazilu, Hong Kongu, Baliju, na Zanzibaru… Dok sam bio sportista, najviše me je od svih destinacija oduševio Novi Zeland, a u novije vreme me je fascinirao Zanzibar. Uvek nosim i fotoaparat i trudim se da napravim što više interesantnih fotografija – rekao je Milorad Stanulov na kraju razgovora.
.gif)
.gif)
