Milan Piperski: Selektor boksera Srbije ostvario olimpijski san posle 24 godine

Nakon dugogodišnje karijere u bokserskom ringu, ispunjene napornim radom i brojnim izazovima, Milan Piperski, selektor bokserske reprezentacije Srbije, konačno je ostvario svoj san – učešće na Olimpijskim igrama.

Iako nije uspeo da se kvalifikuje kao takmičar, Milan Piperski je sada predvodio“orlove“ kao savezni selektor na prestižnom takmičenju, koje je održano u Parizu od 26. jula do 11. avgusta.

Tri puta kao bokser bio na korak do OI

Pre tačno 24 godine, Piperski je prvi put sanjao o učešću na Olimpijadi. Tokom svoje karijere, tri puta je bio na korak do kvalifikacija na OI kao bokser, ali su mu, nažalost, te prilike izmakle. Međutim, njegova strast prema boksu i nepokolebljiva želja za uspehom ga nikada nisu napustile.

– Kao takmičar sam tri puta učestvovao na kvalifikacijama za Olimpijske igre. Najbliži sam bio prvi put, na kvalifikacionom turniru za Sidnej 2.000 godine, kada sam kao veoma mlad bokser, sa 18 godina i 2 meseca, u trećem meču izgubio od veoma iskusnog borca iz Mađarske, koji je bio peti na OI u Atlanti 1996. godine. Izbacio sam pre toga boksere iz Jermenije i Rusije, što je bio veliki uspeh, s obzirom da su Rusi velesila u boksu.

Sa jednom rukom protiv Irca

Posle toga je učestvovao na kvalifikacijama za OI 2004. i 2008. godine.

– Nokautirao sam bronzanog sa Svetskog prvenstva i osvajača mnogih međunarodnih medalja, boksera iz Jermenije, ali sam tom prilikom polomio šaku. U sledeći meč sam ušao sa tom povredom, boksovao sam samo sa levom rukom protiv Irca, koji je posle toga, na OI 2008. godine osvojio bronzu.

Olimpijske igre u Parizu – kruna karijere

– San o Olimpijskim igrama živeo je u meni svih ovih godina – rekao je Piperski i dodao – Iako nisam uspeo kao takmičar, mogućnost da vodim naš tim kao selektor je ispunjenje svih mojih snova i kruna moje karijere.

Renesansa srpskog boksa

Milan Piperski je poznat po svojoj stručnosti i predanosti sportu, a njegov rad sa reprezentacijom Srbije već je dao ogromne rezultate. Selektor je od jula 2019. godine, a za pet godina njegovog rada srpski boks je doživeo pravu renesansu – stigle su medalje sa Evropskih i Svetskih prvenstava. Srbija se u velikom stilu vratila na mapu svetskog boksa.

– Istorijski rezultat smo postigli i ove godine, kada smo osvojili 10 medalja na Evropskom prvenstvu u Beogradu. Od Ljubiše Simića, koji je 1985. u Budimpešti osvojio zlato, mi nismo imali prvaka Evrope, a Jovan Nikolić je to uspeo ove godine. Imamo Rastka Simića, omladinskog šampiona Starog kontinenta, koji je ove godine nastupao kao senior i postao vicešampion Evrope u poluteškoj kategoriji. Takođe i u superteškoj imamo Dušana Veletića, koji se okitio srebrnom medaljom. Imamo i 7 bronzanih medalja, koje su veoma značajne. U ukupnom plasmanu smo druga nacija. Veoma sam ponosan na moje boksere.

Njegov pristup treninzima, taktici i motivaciji igrača pokazao se kao ključan u postizanju uspeha na međunarodnoj sceni.

– Dobre rezultate postižemo zahvaljujući veoma požrtvovanom radu, kako sportista, tako i svih koji rade i doprinose boksereskom sportu. Imamo podršku države i veoma sam zahvalan na tome. Stvoreni su dobri uslovi za bavljenje ovim sportom, naši borci imaju sve što treba da ima jedan vrhunski sportista. Ponosan sam što sam deo velikih uspeha, kojih nema bez ogromnog rada.

Lakše je biti takmičar, nego trener

Njegova priča je inspiracija mnogima i pokazuje da upornost, rad i verovanje u sebe mogu dovesti do ostvarenja i najambicioznijih snova. Na kraju razgovora, pitali smo Milana da li je teže biti takmičar ili trener:

– Po meni, lakše je biti takmičar. Meni je lakše da se ja suočim sa problemom, nego da rešavam probleme cele ekipe. Trener ima veliku odgovornost – mora pored trenerskog posla da bude i pedagog, psiholog i da rešava brojne situacije, kojih nema u knjigama – zaključio je Milan Piperski na kraju razgovora za Ilovezrenjanin.