Svetski šampion u rvanju grško – rimskim stilom, reprezentativac Srbije i član Rvačkog kluba Proleter, Mate Nemeš, dugo će pamtiti proteklu, 2022. godinu.
Mate Nemeš za proteklu godinu kaže da je bila kao iz snova, a posebno druga polovina godine – supruga Vivien je u julu rodila sina Beneta, a već u septembru je postao svetski šampion u kategoriji do 67 kilograma. Ovo je drugo dete za bračni par Nemeš.
– Februara 2020. godine se rodila naša ćerkica Mia. U tom trenutku sam bio na Evropskom prvenstvu u Rimu, a radosnu vest mi je saopštio brat Viktor. Kada se rodio sin Benet bio sam na turniru u Varšavi. Duge pripreme i takmičenja podrazumevaju i dugo odsustvo od kuće, ali su moje misli uvek usmerene ka porodici. Porodica mi je sve. Moje srce i svi uspesi pripadaju mojoj supruzi i deci, oni su moje najvažnije i najsjajnije medalje.
Mate Nemeš je uvek nasmejan, pozitivan i krasi ga generalno izuzetno skromno i kulturno ponašanje.
– Protekle godine smo se porodica i ja konačno skućili. Bilo je teško, majstori kod kuće, ja na pripremama. Sreća je da država brine o sportistima, nagrađuje najveće uspehe, aimam i veliku podršku Rvačkog kluba Proleter. Pretprošle godine sam osvojio titulu evropskog, a prošle godine titulu svetskog šampiona. 2019. godine sam bio treći Svetskom prvenstvu u Kazahstanu. Nedostaje još olimpijsko zlato, da kompletiram kolekciju medalja.
U novom domu Nemešovih prvi put se kitila jelka, nekoliko dana pre Božića po Gregorijanskom kalendaru.
– Mia je pomagala, Benet se smeškao i posmatrao, a ćerkici smo rekli da neće biti poklona ispod jelke, ako ne bude slušala. Šalili smo se, naravno i za mene i suprugu, dečija radost je nešto najlepše. Božić slavimo kao i drugi, na Badnji dan smo išli kod ženinih roditelja, na Božić kod mojih i svake godine menjamo redosled. Porodični je praznik i ta dva dana smo zajedno sa najbližima.
Dugo je u reprezentativnom sastavu i kategoriji kojom je godinama dominirao Davor Štefanek, olimpijski i svetski šampion. Mukotrpno je radio i čekao.
– Davor je izuzetan šampion. Dugo smo trenirali zajedno, učio sam i imao strpljenja i nikad nisam pomislio da odustanem. Spremao sam se kao da ću šansu sutra dobiti. Ukazanu priliku znao sam da iskoristim – ističe Mate Nemeš.
Kad se prešlo na priču o osvajanju zlatne medalje na Šampionatu sveta u Beogradu, duboko je uzdahnuo.
– Bio sam maksimalno spreman, formu dobro tempirao, ali je bilo izuzetno teško. Imao sam dobre provere, osvojio sam treće mesto na turniru „Pitlašinski“, bio najbolji na „Gedžinom“ memorijalu i uvideo da mogu puno da uradim u beogradskoj „Areni“. Koncentracija je bila maksimalna, fokus je bio na 11. septembar i prvi meč. Otvorilo se kako treba, Indijca Ašu Ašua pobedio sam tehničkim tušem 9:0, Turčina Murata Firata 10:2, pa Poljaka Mateuza Bernateka 3:1, da bi u polufinalu nadvisio sjajnog Hasrata Džafarova iz Azerbejdžana s 3:2.
Finalni meč protiv Iranca Mohamadreza Geraeia bio je spektakl koji se retko viđa. Niko od naših boraca nikad nije postao svetski šampion da je u meču odluke pobedio aktuelnog olimpijskog i svetskog prvaka, pre Mate.
– Pre meča rekao sam trenerima, Stojanu Dobrevu i Vojislavu Trajkoviću da mi je svejedno, kako je Bog zapisao, tako će da bude. Mnogo mi je pomogla publika, u prvom obraćanju posle trijumfa, zahvalio sam na podršci s tribina. Tamo su mi bili najdraži, Mia je znala šta tata radi, Benet je uz svu buku, spavao u majčinom naručju i kad poraste i vidi slike, sigurno će da bude ponosan. Kad sam ga prigrlio, čuo sam komentar da je najmlađi svedok istorijskog uspeha srpskog rvanja. Iranac je poveo 4:0 i između dve runde treneri su mi rekli da grizem do kraja, da kidam i nisam se predao. Povredio sma zglob, imao čalmu oko glave i bukvalno sve što je bilo u meni, dao sam za pobedu. Mnogo puta sam odgledao meč, kod minut i 37 sekundi, smanjio sam na 3:4, na minut i 12 okrenuo ga za dva boda, došao do 5:4 i sačuvao prednost za zlatnu medalju. Kad su mi dodali zastavu Srbije da otrčim krug po strunjači, nisam osećao nikakav bol, da sam mogao, uzleteo bih do svodova Arene da sve prisutne zagrlim.
U rodnoj Senti, neko nije mogao da gleda ni njegove ni mečeve brata Viktora.
– Otac Tibor, on ne može da izdrži da gleda naše borbe ni na TV ekranu. Rekla mi je mama Piroš, posle minut borbe je izašao i ona mu je prenosila meč, a on se kao našao u nekom poslu i majku osluškivao. Bitno je da se na kraju zajedno raduju.
SEDAM TITULA SA PROLETEROM
Blizanci Mate i Viktor Nemeš rođeni su 21. jula 1993. u Senti. Klub sa Tise napustili su 2013. i prešli u redove zrenjaninskog Proletera. Od 18 titula tima iz banatske ravnice, učestvovali su u osvajanju sedam.
– Naš najbolji potez bio je prelazak u Proleter. Radi se o najbolje organizovanom klubu, sa izuzetnim takmičarskim pogonom i dobrom omladinskom školom. Sad će decenija kako smo došli.
Uskoro će odmor prestati, nove obaveze počinju 9. januara. Bazične pripreme održaće se na Divčibarama i trajaće do 2. februara.
– I 2023. je u znaku Svetskog prvenstva i ponovo ćemo se boriti u Beogradu. Šampionat u septembru bio je sjajno organizovan i novo poverenje ukazano je našoj zemlji. Nadam se i očekujem da će nam publika i domaći teren, kao i na minulom Prvenstvu, doneti dodatnu energiju i uliti najveću moguću snagu da teret iznesemo kako treba i ostvarimo uspehe.
Kratko je zastao i analizirao ono što sledi.
– Bilo bi idealno da ostvarimo rezultate kojima bi svi bili zadovoljni. Samo je izvesno da će tim i svaki pojedinac, biti maksimalno posvećen. Ovo će da bude drugačiji i jači Šampionat, jer se održava u predolimpijskoj godini i prvi je filter za plasman na Olimpijske igre u Parizu 2024. Prvih pet u šest olimpijskih kategorija viziraće put na Igre. Biće teže nego u Kazahstanu 2019, kad sam se izborio za Tokio. Poraženi u borbi za bronzu, imaju dodatni meč za peto mesto. Ranije te borbe nije bilo i obojica su išla na Igre.
Cilj je davno odredio i obelodanio.
– Olimpijska norma je prvi zadatak, borba za medalju, znači i borbu za plasman na Igre, a naravno da je želja da odbranim svetsku krunu. U Beogradu će biti lakše da se izbori mesto za Pariz, u odnosu na kvalifikacione turnire. U 2024. prvo će da budu na programu evropske kvalifikacije, gde će finalisti u kategoriji vizirati put za Pariz, a posle toga slede svetske, sa kojih prva trojica idu na Igre. U fokusu je Planetarno prvenstvo u Beogradu, a sigurno ćemo se boriti da ostanemo u kontinuitetu uspeha i na Evropskom prvenstvu, u aprilu u Zagrebu. Do 16. septembra i početka Svetskog prvenstva, biće dovoljno provera.
A, u Parizu 2024, jasno poput suze.
– Olimpijsko zlato je cilj svakog vrhunskog sportiste. Nisam izuzetak, to je iznad svega.
I, za kraj, kratko za čitaoce Žurnala i, kako je rekao, sve druge.
– Srećna Nova godina i pravoslavni Božić, zdravlje za sve.
SPARTAK I NAGRADA ZRENJANINA
Za sjajne rezultate, Mate je nedavno dobio nagradu „Jovan Mikić Spartak”, najveće priznanje AP Vojvodine za dostignuća u sportu. Dobitnik je i Nagrade Grada Zrenjanina, najvećeg priznanja koje Zrenjaninci dodeljuju najboljima iz različitih oblasti.
– Kad je Viktor bio svetski prvak 2017. u Parizu, dobio je „Spartaka“, sad i ja. Velika je čast, prati se rad i dodeljuje najuspešnijima. Kad završim takmičarsku, počeću trenersku karijeru. Krenuću postepeno, od kluba pa do reprezentativnih selekcija. Nadam se da ću „Spartakovu“ nagradu zaslužiti i kao trener – nasmejao se Mate.
.gif)
.gif)
