Luka Slankamenac je mladi fudbaler, koji je prošao jedinstven put – rođen je u Zrenjaninu, odrastao u Kanadi, ali su ga srpski koreni, ali i velika ljubav prema fudbalu uvek vraćali u Srbiju.
Njegova ljubav prema fudbalu vodila ga je od prvih treninga u Edmontonu, preko Zrenjanina i Balkana, sve do univerzitetskog fudbala u Americi. U razgovoru sa nama, Luka Slankamenac otkriva kako je balansirao između školovanja i sporta, sa kakvim se izazovima suočavao i kakvi su mu planovi za budućnost.
Luka, tvoja porodica je iz Zrenjanina, ali si odrastao u Kanadi. Kako pamtiš detinjstvo i prve fudbalske korake?
.jpg)
– Detinjstvo u Kanadi mi je bilo veoma lepo i zahvalan sam na prilici da odrastem tamo. Moji roditelji su se u potrazi za boljim životom odselili, kada sam imao nepunih godinu dana. Majka Svetlana i otac Darko su se uvek trudili da meni i sestri Emi sačuva srpsku kulturu, tako da sam rastao u dva sveta istovremeno. Prve fudbalske korake napravio sam u Kanadi, u klubu Warriors iz Edmontona, gde sam zavoleo fudbal i shvatio da je to moj životni put. Još od malih nogu sam dolazio u Srbiju, što mi je omogućilo da sazrim i steknem jedinstvena iskustva. Kada sam prvi put došao u Zrenjanin, klub FK Sporto me lepo primio i tu sam napravio prve fudbalske korake u Evropi.
Koliko je bilo izazovno trenirati fudbal u Kanadi, s obzirom na to da nema akademija na visokom nivou kao u Srbiji?
– Trenirati fudbal u Kanadi bilo je znatno teže u poređenju sa Srbijom i Evropom. Iako postoje talentovani igrači i treneri, fudbalski sistem nije dovoljno razvijen. Mnogi talentovani igrači u Kanadi nemaju pravu priliku da napreduju zbog nedostatka profesionalnih klubova. Takođe, nivo znanja i iskustva trenera u Evropi je viši, što znači da igrači brže uče i napreduju.
Šta te je motivisalo da tokom leta dolaziš u Zrenjanin i treniraš ovde?
– Zrenjanin me je uvek motivisao da napredujem, kako kao fudbaler, tako i kao osoba. Uvek sam imao viziju svoje karijere i znao da su naporan rad, disciplina i strpljenje ključni za uspeh. Moj cilj je oduvek bio da igram na profesionalnom nivou, a znao sam da put do toga zahteva mnogo posvećenosti.
Kako si balansirao između školovanja u Kanadi i treniranja u Srbiji?
– Većinu školskih obaveza u srednjoj školi završavao sam onlajn. Bilo je izazovno ostati disciplinovan i ispunjavati sve zadatke na vreme, ali imao sam veliku podršku porodice, trenera i profesora. Održavanje dobrih ocena bilo mi je važno kako bih sebi obezbedio bolje šanse za univerzitetsku stipendiju.
Da li je bilo izazovno prilagođavati se različitim fudbalskim stilovima u Kanadi, BiH i Srbiji?
– Prilagođavanje je bilo teško, jer je nivo fudbala u Evropi znatno viši, a fizički zahtevi veći. Najveći izazov ipak nije bio na terenu, već van njega – u prilagođavanju različitim kulturama i mentalitetima.
Koji klubovi su ti najviše pomogli u omladinskim danima?
– U Kanadi mi je najviše pomogla BTB Soccer akademija, gde sam trenirao sa nekim od najboljih igrača u regionu. U Srbiji sam najveći napredak ostvario u Inđiji, gde sam imao priliku da redovno igram kao vezni igrač.
Kako si došao u Vojvodinu iz Perleza i kakva su tvoja iskustva iz tog perioda?
– Nakon igranja za Željezničar u Banja Luci, shvatio sam da mi je potrebno više minuta u seniorskoj konkurenciji, što me je dovelo u Vojvodinu iz Perleza. Klub i predsednik, Mirko Knežević, pružili su mi priliku za dalji razvoj i veoma sam zahvalan na tom iskustvu.
Koliko ti je igranje za seniorsku ekipu Vojvodine iz Perleza pomoglo u daljoj karijeri?
– Igranje za seniorsku ekipu donelo mi je neprocenjivo iskustvo. Mladi igrači moraju da dobijaju minute na terenu kako bi se razvijali, a meni je to iskustvo pomoglo pre odlaska u Ameriku.
Da li si tada već razmišljao o odlasku na studije u Ameriku?
– Da, već tada sam dobio ponude za studije u Americi. Lindenwood Univerzitet mi je ponudio najbolju priliku, i smatram da je to bila najbolja odluka za mene i moju porodicu. Od dolaska u St. Louis, svi su me sjajno prihvatili i pomogli mi u prilagođavanju.
Kako je izgledao proces apliciranja za sportsku stipendiju u SAD?
Proces nije bio preterano težak zahvaljujući mojim dobrim školskim rezultatima i fudbalskom iskustvu. Kada univerzitet zaista želi igrača, trude se da ceo proces bude jednostavan i brz. Ljudi ovde su mi mnogo pomogli i veoma sam im zahvalan.
Šta očekuješ od američkog univerzitetskog fudbala i kako vidiš dalji razvoj karijere?
– Moj cilj je da postanem istaknut igrač na najvišem univerzitetskom nivou u Severnoj Americi. Radim naporno kako bih, jednog dana nakon diplomiranja, nastavio karijeru na profesionalnom nivou u MLS – u.
Da li planiraš da se jednog dana vratiš u Srbiju ili Kanadu i nastaviš fudbalsku karijeru tamo?
– Vreme će pokazati, ali ako dobijem pravu ponudu iz Evrope, svakako bih razmotrio povratak. Kanada i Srbija će uvek biti opcije, ali sada se fokusiram na napredak.
Kakvi su ti dugoročni planovi – da li vidiš sebe u profesionalnom fudbalu ili razmišljaš i o drugoj karijeri?
– Definitivno vidim sebe u profesionalnom fudbalu, ali trenutno studiram biznis administraciju i voleo bih da izgradim karijeru i u biznisu.
Koliko ti znači podrška porodice u svim ovim promenama i izazovima?
– Moja porodica mi znači sve. Bili su uz mene kroz teške i lepe trenutke. Svakog dana radim naporno kako bih ih učinio ponosnima, jer su mi oni pružili život koji imam i bez njih ne bih bio ovde gde sam danas – zaključio je Luka Slankamenac na kraju intervjua za Ilovezr.
.gif)
.gif)
